ПОЛИТИЧКА   БАРА СРБИЈЕ

ПОЛИТИЧКА   БАРА СРБИЈЕ

. Зеленов(ић)ски и Ћута – српски политички генији какве мајка не рађа

.Убеђују нас  да ће “великом стратешком иницијативом” убедити земље чланице ЕУ да је интерес њихових грађана да Србија и Западни Балкан постану пуноправни чланови Европске уније. Може ли смешније? Може ли карикатуралније? Може ли глупље?

. Империјалне силе на тлу Европе у рат у Украјини безочно увлаче све оне који немају баш много у глави а ни у гаћама.

АУТОР: ЛЕБРЕХТ ГАШПАР:

Тешко да у политичкој бари Србије постоји крокодил илити тзв. политичка странка или покрет, а има тога не на десетине већ на стотине, који оправдано или не, у сваком случају неоправдано и стога славодобитно држи до себе и свог (мање-више невидљивог па зато и измишљеног или бар нарученог и/или купљеног донираним Еврима) рејтинга те притом и умишљају да нешто значе у тој жабокречином прекривеној баруштини од политичке сцене а да се није јасно (отреситим климоглавом својих лидерчића) одредила у односу на овогодишњи (што да не кажемо и) јубиларни (за њих је сваки управо такав, и историјски и јубиларни нарочито након дискретне посете бар трима страним амбасадама и након обавезног разговорa са трећим замеником четвртог секретара другог саветника за локалну фолклористику помоћника министра за питајбога шта) извештај Европске Комисије о напредовању или назадовању (у чему је па ту разлика?) Србије према Европској унији. Да је тако на практичан и транспарентно бурлесктан начин ту нам је активност а богами и (жалосну) праксу демонстрирала странка Заједно… Можемо заједно… или како ли се већ зове?

 Ус(к)лађивање званичног Београда

Дакле, дотична странка која у свом називу има оно, ничим изазвано „заједно“ са пуним ауторитетом („Важна је галама!“, умео је да узвикне пок. Зоран Радмиловић у „Краљу Ибији“) али и са уобичајеним изостанком било каквог кредибилитета (та која би то странка са ових простора па имала кредибилитет?), ничим изазвана (глупост се не рачуна, она се подразумева), јавила се глумећи да је неко уопште нешто пита (можда баш и стога што је нико ништа не пита?) и управо констатовала да је Спољнополитички одбор Европског парламента усвојио извештај у ком се тражи да се приступни преговори са Србијом услове усклађивањем званичног Београда са спољном и безбедносном политиком Европске уније и предлаже да будуће донације из европских фондова буду условљене оваквим усклађивањем наше политике па брже боље, попут Чанкове Лиге (да ли и за исти износ од 500 Еврића?) додуше ни приближно елоквентно попут (нео)либералног мезимца становитих амбасада, добро утренираног за рецитовање додељеног му штива Павла Грбовића из ПСГ, нечег што је некоћ имало перспективе да постане кредибилан и уважаван политички покрет, а сад се свео на, све ће бити, породичну профитну политикантску мануфактуру или НГО или, можда ће се у једном тренутку открити и ГОНГО.

И да је друштво окупљено у Заједно изразило само своју забринутост због таквог, у суштини неприкривеног али зато уцењивачког приступа земљи Сорабији на начин којим се изражава презрење према њеној, макар и уобразиљи да је суверена држава, уколико је уопште држава, па и да их човек разуме и подржи. Чак би се читалац могао и преварити и за почетак с њима сложити када прочита првоизречену тврдњу да “ситуација у којој се сада налазимо (притом очито мисле на грађане Србије, прим. аут.) захтева нови политички приступ”. Али, када прочита у даљем уренбесном сачиненију какав то нови политички и још приде епохални приступ нуде Зеленовић и Ћута из Заједно или већ како се зову, односно вабе, свака наивност мора да се распрши.

Доиста, на срабијској (описаној на горњи начин) политичкој сцени, доиста је крајње време дошло; апсолутно се морају предузети радикалне мере (не напредњачко-радикалске, њих већ имамо и преко главе и још понечега). Ипак, ваља бити поштен па признати да овде треба бити довољно глуп и исто толико (дакле безмерно) наиван и помислити да у нареченој бари под жабокречином постоји иоле озбиљна политичка снага, о кредибилности да и не говоримо, која зна и може да учини тај историјски помак, односно – нови политички приступ. 

И када већ не примећују да Србију бриселска бирократија безобразно уцењује попут уличног рекеташа с ћошка, ваљда да се ионако слуђени и испраних мозгова Сораби не досете, тврде да “Србија би требало да поведе овај регион европским путем… (ооооо, Домановићу, где си?!) јер је то једини начин да овај простор коначно доживи свој процват и постане мала ЕУ на Балкану са гарантованом слободом говора, слободом кретања, слободним и фер изборима као и сва права и слободе које гарантује ЕУ”, што делује помало збуњујуће и провоцира оправдану бојазан и питање: каква је то “мала ЕУ”? И потом и следеће, па зар Србија неће у Европску унију? Када смо већ код „маел ЕУ“, паде ми на памет „Мали Париз“, потом и „Мали пијац“, кафане са одличним роштиље, прва је своједобно, била и култни бирцуз за становито редовно друштво. Некада се свраћало у “Мали Ђердап” или “Малу Авалу” на телећу главу у шкембету и кавурму (бар је аутор ових редова то чинио), али за “Малу ЕУ” искрено није се по чаршијио нити причало а још мање чуло. Јасно је, таква кафана, „Мала ЕУ“, тешко да и данас постоји, но, ко зна, можда ће је Зеленовић и ортак му Ћута експресно основати када буду добили део од оних грдних милијарди Долара и Евра које Унија и Вашингтон немилице троше на зелену енергију и чисту енергију, када буду победили Рује у проксy рату који са својим евроатлантским поданицштвом воиди на тлу Украјине. Познато је да је уз ту енергију Ћута експерт без конкуренције на овим просторима, а поготову на тему заштите животне средине, мада након овог  „објављенија“ све ће бити и око проксy ратовања (чиме озбиљно прети да пољуља примат Славоја Жижека и потамни славу извесног професора са Колумбиа унивезитета у Њујорку, Џефрија Сакса, пошто ту причу (бар на овим просторима) нико још није ни покушао да стрпа у цевке (као реке) а богами и Кинези се поводом те работе добро држе по страни, чак и у Мајданпеку, ако се руковање динамитом  следбеника и дела великог брата Сија не рачуна. Још само да нам обелодане Зеленко и Ћута идеју која би могла да заживи као њихова епохална, трећемиленијумска “велика дипломатска иницијатива за прављење стратешког договора са Западом” којом је та иста Европа фасцинирана и ако је (не)веровати изостанку гласина, нарочито Фројлајн Ван ден Лајден иако је изгледа ни овај наш двојац није још смислио, па онако успаљена једва чека да се сусретне са новим звездама српске политике Ћутом и Зеленовићем (да ли га фројлајн ван ден Лајден разликује од Зеленског није још поуздано утврђено). Шушка се да је Макрон већ постао љубоморан до зла бога на њу а богами ни Шолц није равнодушан јер ће му пропасти план о инвестицијама оних 100 милијарди Евра за војну индустрију, што Немачку, претежно америчку, када Немци буду чули за епохалне Ћутине зелене планове гледе енергије.

                                                       О темпора о мортис!

Но, хајде да се вратимо основном Зеленовић-Ћута наративу.

Упућују оштре критике владајућој гарнитури тврдећи да прокламују да је улазак у ЕУ стратешки циљ земље, а да истовремено води политику “која је од Србије направила црну овцу Европе.” И онда, наш двојац визионарски каже како је потребна “велика дипломатска иницијатива за прављење стратешког договора са Западом” да би одмах опалили три плотуна за решење свих наших европоцентричних проблема, предлажући политичку иницијативу која “има три циља који су од суштинске важности за наш будући раст и просперитет”. Притом заборављају оно европејско милозвучно уцењивање И ничим изазвани умишљају да ће их та и таква Европа прихватити као каквог равноправног партнера у разговорима о било чему суштинском. Фикција достојна неким сценама Орвелове “Животињске фарме” где оно “животињска” изгледа има све еколошке одлике.

И гле, наше јуноше нам дефинишу три, ваљда као национална циља.

“Први циљ је да буде трајно уклоњен сваки ризик од војног сукоба у региону.”

“Други циљ је”, како самоуверено тврде “укључење Србије и целог региона у нову, зелену, технолошку револуцију”.

Хајде, могу Срби и то да прогутају, шта све нису ако имамо у виду шта им је наврхвођа све последњих десетак година приредио а како се чини, то задовољство Србе неће мимоићи у наредној деценији, јер генерално зелена агента је итекако прихватљива, мада отворено је питање какве суштинске везе има са тренутном актуелном европском и светском кризом, па и суштински од којег је утицаја у односу ЕУ и Србије поред круцијалних спорних тачака о којима Извештај кипти, а пре свега оних везаних за рат у Украјини и енергетску кризу условљену увођењем санкција тој истој Русији од те исте Европске уније или, хајде, будимо поштени, Северноатлантске алијансе предвођене Вашингтоном. О Косову и Метохији нећемо овај пут, као ни о корупцији, као ни о беди, као ни о сиромаштву, као ни о гладној деци, као ни о пензионерима који пребиру по кантама за смеће, као ни о…. Али ту је Ћута да Србима све лепо објаснио јер тврди како се круцијална корист огледа у томе што “ЕУ и САД улажу хиљаде милијарди евра и долара у трансформацију привреде, што треба да доведе до замене фосилних горива обновљивим изворима енергије, стабилног и трајног економског раста и заустављања глобалног загревања”.

О темпора о мортис!

А ја сам мислио да то ЕУ на терет својих грађана који рапидно сиромаше и који су, гле чуда, изузетно забринути за своју егзистенцију због тих грдних америчких  Долара и европскоунионистичких Еврића  који врше енергетску “трансформацију” и замену, рекао бих руских “фосилних горива” америчким “(не)фосилним горивима” који су успут неупоредиво скупљи и због којих цене на пример у Немачкој дистрибутивним корпорацијама доносе абнормалне профите а које, гле чуда, плаћају Немци и остали “гастарбајтери” који већ месец и кусур дана свакодневно широм Немачке протестују. Само, Немци имају један мали проблем, немају Ћуту да им све лепо објасни.

И коначно, ако је веровати новој српској левици, како себе дефинишу лидери Заједно “или ћемо постати део овог процеса, или ће исељавање опустошити нашу земљу” па нам стављају на знање да је  „заустављање одласка људи и стварање оквира за почетак повратка до сада исељених трећи стратешки циљ.” Тај се трећи епохални и надасве генијални циљ могао би се сумирати брат-брату у два стиха. Један је познат додуше и гласи “остајте овде, сунце туђег неба…”, док је други осавремењен и у складу са зеленом Ћутином епохалном агендум гласу “врћ’те се овде, екологија вас Бајден-Шоловска зове!” То је нешто што му ни наврхвођа све скупа са Вулином и Ђуком у тандем неће опростити јер ће гласачи на следећим изборима које код Оље ономад најави друг Ђидо (али не Милован)у невероватним буљуцима гласати за Можемо , или Заједно, већ како се крстише.

И да је то све остварљиво, из Заједно нас убеђују да ће “великом стратешком иницијативом” убедити земље чланице ЕУ да је интерес њихових грађана да Србија и Западни Балкан постану пуноправни чланови Европске уније. Може ли смешније? Може ли карикатуралније? Може ли глупље?

И наравно, Зелен(ић)овски  и Ћута су пуна уста европских вредности, па није чудо да нас убеђују како је у највећем “интересу државе (које државе???) и свих грађана и грађанки (види ти ту политичку коректност!) да почнемо доносити одлуке утемељене на вредностима слободног и демократског света. И покажемо свима да је Србија ипак способна да буде поуздан партнер свету слободе и грађанских права.”

Ако је и од њих, брате – много је! Или, хајде овако. Могло би се поставити питање, и не само њима, тај манир је итекако и нажалост присутан међу свим „гениалним политичким мислиоцима“ сорабијске политичке сцене да ли су осим са собом, о овим темама и решењима (ингениозно епохалним) дебатовали са својим чланством. Ако нису, а сва је прилика да нису (то би се косило са њиховом генијалношћу), могло би им се набацити неколико тема за размишљање и унутар страначко  па зашто да не и дијалог унутар покрета укључујући и НГО. Не би, демократичности а и европских вредности ради било поштено заобићи ГОНГО.

                                         Благоречено идиотизам своје врсте?

Ето, за почетак, на пример:

  1. Одкуд им уопште идеја да је интерес Србије ова и оваква Европска унија, дубоко инкорпорирана у евроатлатској империјално-агресивној глобалној стратегији америчке униполарне нео империјалистичке доктрине?
  2. Који су то озбиљни аргументи да је ова и оваква Европска унија будућност Србије? Европска унија у којој Немци, Италијани, Французи и други изражавају своје незадовољства актуелним бирократским бриселским политикама Бајденовске украјинске антируске и антиевропске агенте?
  3. Да ли су свесни глобалне светске геополитичке ситуације и свих носилаца интереса како у актуелним тако и у будућим али већ могуће пројектованим сукобима, па и о могућим исходима и њиховим глобалним али и по Србију, могућим расплетима и последицама?
  4. Какве везе има технолошка, зелена револуција са глобалном геополитиком и сукобом глобалних политичких доктрина?
  5. Када су већ увели у игру локални, балкански сукоб, оправдано је питање како би то и која би то „европска прича“ искључила сукоб у региону? И који сукоб? Ратни можда? Ако би га неко изазвао, ко би то био и зашто, којим поводом и с чијим интересом? И између којих страна би се он водио? Или, зар латентни сукоб мање-више ниског интензитета (скоро па рат) на овим просторима не траје односно не подгрева се већ преко 30 а негде и више година?
  6. Да ли јесу као политичка странка свесни америчких интереса у спровођењу капиталистичке неоимперијалистичке глобалине униполарне корпоративно-банкарске интересне политике и потребе за доминацијом те постојање мултиполарних жаришта и различитих интереса за супротстављање америчкој хегемонији? О реалности успеху једних и других, посебно? Нарочито уколико би се Србија сврстала на једну или другу, можда и трећу страну?
  7. Вероватно нема човека на овим просторима који не би волео да сазна који су то аргументи којим би Ћута и Зеленов(ић)ски својом “великом стратешком иницијативом” убедити иког у Европској унији да је њихов интерес да Србија и остатак балканских унесрећених квазидржавица уђу у унију колико сутра?
  8. Да ли звучи глупо да се екологија меша са геополитиком у светлу актуелних сукоба империјалних сила на тлу Европе и проксy рата у Украјини у који безочно увлаче све оне који немају баш много у глави а ни у гаћама?
  9. И коначно, не чини ли се да оно лапрдање о слободном и демократском свету звучи благоречено као будалаштина или, зашто да не, идиотизмом своје врсте?

Podelite sa drugima:

Povezani članci