ПЛАЧ МАЧКЕ БОЖИЈЕ

ПЛАЧ МАЧКЕ БОЖИЈЕ

Писац Ђорђе Д.Сибиновић  и  велики уметник Горан Паскаљевиоћ су  друговали  и стварали .Хтели су филм  „Мачији  плач“ али Горан је отишао у невреме.Одлазак Горана Паскаљевића писац је  на свој начин доживео и исказао у овом роману ПЛАЧ МАЧКЕ БОЖИЈЕ.

Ово је роман о људима који гледају у таму јер више не верују светлу.О вери која се супроставља Божијим законима,не због побуне већ због снаге љубави.

У издаљу Службеног гласника у свим књижарама.

Опис

АУТОР: Ђорђе Д.Сибиновић

У издању  Службеног Гласника , а у стваралаштву писца  Ђорђа Д.Сибиновића излашао је  роман  ПЛАЧ МАЧКЕ БОЖИЈЕ.

Уредник овог издања Петар В. Арбутина читаоцима је послао поруку:

 „Тамо где живот престаје почиње илузија, филм и уметнички објективизована жеља да све буде лепше и шареније.На том путу се загуби и истина,постане неважна,жеља да се ствари виде лепше,немоћ и страх од сусрета са болом,потисне је далеко у заборав,у несвесно.Али шта ако стварност постане већа од тог стереотипа,шта ако истина неће да се повуче а бол постаје све већи и стварнији? Тада,као у овој књизи,живот направи другачију филмску поделу у којој се стварно живи и умире,без срћеног краја и сетних погледа  у сумрак док одјавна шпица полако цури.

Ђорђе Сибиновић је написао књигу о пријатељству и просторима где се оно најбоље види.То су она места где волимо блиске људе упркос и у инат свему и где неминовно постајемо део туђег бола и несреће.Не постоје туђе среће и туђе туге,постоји само један живот у коме се све дешава у истој равни и истој судбини.Ако затворимо  очи нећемо видети али ћемо бити виђени.

Ово је роман о људима који гледају у таму јер више не верују светлу.О вери која се супроставља Божијим законима,не због побуне већ због снаге љубави.Зато је живот најузвишеније стварење и зато је свака магија која слика и говори другачије-лаж.“

Писац Ђорђе Д.Сибиновић  и  велики уметник су  друговали ,радили и стварали .Могли су још и хтели су филм  „Мачији  плач“ али Горан је отишао у невреме.Одлазак Горана Паскаљевића писац је  на свој начин доживео и исказао у овом роману,  напомињући:

Нисам се снашао .Језик ми први пут није дао уточиште.Колико год слободан у мислима,колико год отворен са свеколике неизвесности исхода,нисам могао ни да помислим шта је све могуће у животу и језику.

Неописивости.

Недокучивости.

Језик не може да устукне пред сликом,пред тишином.

Захваљући Службеном Гласнику знамо још и то да  нам се привиђа да je  Горан Паскаљевић ту.

Podelite sa drugima:

Povezani članci