From Vladislav Đorđević on 2023-05-15 10:40
У Васкршњој посланици патријарх Порфирије негативно се изразио о феминистичком наметању „родно осетљивог језика”, као што је то већ 2021. учинио владика бачки Иринеј у тексту „Положај српског језика у савременом друштву”. На ту благу патријархову критику одмах су гракнуле феминистичке сврке из својих медијских бусија. То је дало повода патријарху да брани свој став. Али тек је то разбесно добро медијски ушанчене феминистичке свештенице. На једном порталу (CDM) патријарх је окарактерисан као „ženomrzac”, на другом (Klix) његов наступ је окарактерисан као „skandalozni detalj” који је „razbjesnio mnogе”, на трећем (Aljazeera) тврди се да је патријарху „smeta ravnopravnost žena”, на четвртом (Beta) један врли теолог и целомудрени хришћанин – Бојан Костреш – апелује да патријарх „ne ponižava žene”. Дабоме да нико од критичара нема никакве везе са православном вером, а ни српском културном традицијом, па да пише ћирилицом.
Етикете које је патријах добио ја добијам већ деценијама. Дакле, имеђу патријаха и лаика нема разлике: ко год се усуди да критикује феминистичку веру добиће покварена јаја без пардона. Не постоји светије друштвене вере од оне феминистичке. Као год се усуди да је доведе у питање – па макар то била и сама Његова Светост – добиће свежњеве запаљеног прућа под ноге.
Бесовски напади феминисткиња и њихових трабаната на патријарха – познатог по отворености и либерализму – само потврђује тезу коју сам изнео у књигама „Борба за веру” (2018), „Феминизам и теологија” (2022) и „Феминизам и Библија” (у штампи) да су хришћанске и феминистичке вредности неподударне. Сада то увиђа и сâм врх Цркве и то на тежи начин. Добро је то. Не морам ја једини да страдам због истине. Могу и они који су ту важнији од мене.
