Ова поезија досеже специфичну: интелектуалну, емоционалну, естетску, поетичку и иронијску универзалност и оргиналност, која се залаже да будућа поезија, или поезија будућности, треба да пева и говори у име својих историјских прекретница жудећи за идеалом увек активног и ретроактивног сопственог превредновања.“( ЗОРАН М. МАНДИЋ:“…)
Обим: 47 страна.
Опис
„Узимајући у руке нови песнички рукопис ЂОРЂА Д. СИБИНОВИЋА, познатог београдског песника, есејисте и романописца, застао сам као у чуду пред насловом на чијим вратима је писало ОЛОВКА ВИЛИЈЕМ ШЕКСПИР. Зашто оловка, па још и Влијем Шекспир? Упитао сам се страхујући да ће ме то почетно неразумевање загонетности наслова одвести у писање есеја о обнови пропалог времена метафоре, као највише нападане и употребљаване стилске фигуре у српском језику.
Извлачећи се из тог чуђења неумитно сам морао да се вратим ранијим Сибиновићевим песничким књигама (Престо, Плодови, Нешто поверљиво, Насеље белих кућа, Речник поезије, Хиљаду карактера, Песме љубави пуне и Антологија упоредних снова), како бих у „вагонима на њиховим лирским шинама“, пронашао некакве одговоре о оловци која се зове Вилијем Шекспир, и зашто баш тако, поготово у времену експанзије информационих технологија, када се она (оловка) у њему све мање узима у руку, када све незапосленија тужно, на моменте и одсутно, „гледа“ у типке на тастатури лаптопа, немоћна да се чак претвори у „Перо (наливперо или гушчије перо) Ђорђе Д. Сибиновић“.
Али, какве бих ја то одговоре пронашао у: речницима, карактерима, насељима, антологијама и сновима ранијих Сибиновићевих песама у којима се песник мачевао са есејистом…“
CENA: 200rsd
