Право на породиљско одсуство у Босни и Херцеговини је од 2016. године до данас, користило тек 0,36 посто очева.
Пише: Селма Борачић-Мршо; Фото: Пиxабаy; Видео: Јасмин Брутус – Дискриминација.ба
Тарик Омерћехајић из Тузле један је од очева који је шест мјесеци био на породиљском одсуству. Након рођења дјетета, супруга се након првих шест мјесеци морала вратити на посао. Док су трагали за рјешењима ко ће се наставити бринути за бебу, сазнала је да очеви имају право на породиљско одсуство.
Тарик каже како су потрошили доста времена истражујући пословнике о раду, Закон о раду Федерације БиХ, како би више сазнали о процедурама и ономе што их чека у том процесу.
„Сам процес искрено није био баш најједноставнији. Поред тога што смо морали проћи процедуру пријаве супруге на породиљско одсуство, када сам ја требао да преузмем то кориштење морали смо поново аплицирати те неке папире, морали смо поново потписивати неке заједничке изјаве. Сам процес би могао, ја мислим и требао бити једноставнији“, наводи Омерћехајић.
Искуства 500 очева који су анкетирани, а који су користили ово право веома су слична, наводи једна од ауторица истраживања „Отац на породиљском одсуству“, које је урадио Сарајевски отворени центар, Амина Диздар. Током тог процеса, а због законом прописаних процедура, суочавали су се како каже и са „сулудим ситуацијама“.
„Очеви су морали отићи код гинеколога, они су то схватили као симпатичну ситуацију, али некима је било и неугодно и збуњујуће, и њима и докторицама код којих су одлазили на преглед, јер је буквално наведено да морају отићи на гинеколошки преглед, што је сулудо“, објашњава Диздар.
Породиљско одсуство очева омогућено од 2016. године
Право на породиљско одсуство очевима је омогућено од 2016.године, када је на нивоу цијеле Босне и Херцеговине измијењен и допуњен Закон о раду, односно испоштоване одредбе Закона о равноправности сполова БиХ.
Од тада до данас, то право искористило је тек 0,36 посто очева, показали су подаци из истраживања Сарајевског отвореног центра.
„Више од половине анкетираних очева, није знало да постоји ова законска могућност да и отац користи такозвано породиљско одсуство, у трајању од године дана у складу са договором са својом партнерицом“, наводи Далила Хасанбеговић, једна од ауторица истраживања.
На основу података до којих су стигле, захтјев за остваривање накнаде умјесто плате за вријеме кориштења породиљског одсуства остварило је укупно 28.838 особа, од чега 105 очева, односно тек 0,36 посто.
Више од половине (57,8 посто) анкетираних очева рекло је да нису упознати са правом на кориштење породиљског одсуства, док се више од 70 посто њих изјаснило да би користили породиљско одсуство да су знали да постоји та могућност. Тек 28 посто очева је добило информације о могућностима кориштења овог права од свог послодавца.
„Проблем јесте непознавање прописа, ми не можемо очекивати од сваког оца да познаје и чита законе и због тога морамо имати како механизме државе, тако и послодаваца да информишу своје запослене“, каже Хасанбеговић.
Мноштво нехармонизираних закона
Право на породиљско одсуство у БиХ регулисано је кроз четири закона и то Законом о институцијама БиХ, Законом о раду ФБиХ, Законом о раду Републике Српске (РС) и Законом о раду Брчко дистрикта.
Посматрамо ли босанскохерцеговачке законе о раду, видјет ћемо да постоје посебне одредбе које се односе на заштиту мајчинства. Наиме, женама се гарантује право на кориштење породиљског одсуства, штите се од отказа за вријеме кориштења породиљског одсуства, забрањује се постављање питања о формирању породице при запошљавању, омогућава се кориштење одсуства и у случају смрти дјетета и слично. На овај начин законодавац, иако је омогућио очевима кориштење породиљског одсуства, ставља нагласак на улогу мајке у одржавању породичног живота и бризи за чланове/ице породице.
„Законски оквир у БиХ јесте нехармонизиран, али већи проблем представља постојање три закона о раду, који у суштини јесу исти, а они су основа за регулисање овог права“, наводи Далила Хасанбеговић из СОЦ-а.
Закон о раду у институцијама БиХ једини је закон о раду на државном нивоу. Њиме се регулишу радноправни односи особа запослених у институцијама БиХ и њеним органима, а који нису државни службеници, као и особа запослених у јавним предузећима БиХ и свим другим правним субјектима које оснивају институције БиХ.
У основним одредбама, закон забрањује дискриминацију по основу спола, међутим, Закон у појединим дијеловима индиректно дискриминира очеве, па се тако у склопу главе 4. налазе одредбе које се односе на заштиту искључиво жена и материнства. Занемарује се улога очева у бризи о дјетету.
“Трудница не може радити прековремено, а мајка са дјететом до три године живота и самохрани родитељ до шест година живота дјетета може радити прековремено, ако да писмену изјаву о добровољном пристанку на такав рад“, наводи се у Закону.
Из ове одредбе је видљиво да је дата одређена предност мајкама, те да се њихова улога у одгоју и бризи о дјетету сматра значајнијом него улога оца, па ће тако отац бити заштићен од прековременог рада само уколико је самохрани родитељ.
Овим законом женама и мушкарцима се гарантује право кориштења породиљског одсуства, али под различитим условима. За вријеме трајања трудноће, порођаја и бриге о дјетету, жена има право на кориштење породиљског одсуства од годину дана непрекидно. Породиљско одсуство може почети 28 дана прије порођаја уз могућност краћег кориштења, али не краће од 42 дана. Отац дјетета може користити одсуство умјесто мајке након 60 дана од рођења дјетета.
То значи да родитељи не могу користити одсуство истовремено, нити отац може користити породиљско одсуство у току прва два мјесеца по рођењу дјетета.
У Закону се такођер наводи да радник има право на одговарајућу накнаду за вријеме кориштења порођајног и родитељског одсуства, што значи да се мајке и очеви третирају једнако у погледу остваривања права на накнаду.
Када је у питању регулисање права на породиљско одсуство на подручју Федерације БиХ оно је регулисано Законом о раду, Законом о основама социјалне заштите, заштите цивилних жртава рата и заштите породице са дјецом те Законом о материјалној подршци породицама с дјецом у Федерацији БиХ.
И Законом о раду Федерације БиХ предвиђено је право на породиљско одсуство у трајању од једне године, док очеви ово право могу користити након 42 дана послије рођења дјетета.
“Радник – отац дјетета може користити право и у случају смрти мајке, ако мајка напусти дијете или ако из других оправданих разлога не може да користи порођајно одсуство“, пише у Закону.
Федерални Закон о раду даје могућност рада с половином пуног радног времена након истека порођајног одсуства. Ово право се односи на жену с дјететом најмање до једне године живота, а за близанце, треће и свако сљедеће дијете жена има право да ради половину пуног радног времена до навршене двије године живота дјетета, ако прописом кантона није предвиђено дуже трајање овог права. Ово право може користити и отац дјетета, ако жена за то вријеме ради у пуном радном времену.
Законом о основама социјалне заштите, заштите цивилних жртава рата и заштите породице са дјецом регулисана су права из социјалне заштите – новчана и друга материјална помоћ, права породице са дјецом – породиљска накнада и други видови материјалне помоћи.
Као титулари права су, између осталих, утврђени жена за вријеме трудноће, порођаја и послије порођаја, у складу са прописима о раду, док отац није експлицитно наведен као титулар права.
Предвиђени износ је 55% најниже плате у Федерацији утврђене у складу с одредбама Закона о раду.
Законима о раду и о социјалној заштити предвиђено је да су центри за социјални рад или опћине надлежни за одлучивање о накнадама за породиљско одсуство. Која од ових институција је надлежна одређује се појединачно за сваку од локалних јединица самоуправе.
Не предвиђају сви кантонални закони оца односно усвојитеља дјетета као титулара права на накнаду плаће те оваква неуједначеност регулације производи неравноправност очева у Федерацији БиХ.
Законом о раду Републике Српске, слично Закону о раду у институцијама БиХ, даје већи значај мајкама, па је тако законом забрањен прековремени рад трудницама и мајкама са дјететом до три године живота, док је очевима и усвојитељима забрањен прековремени рад само уколико су самохрани родитељи.
У Републици Српској породиљско одсуство обухвата период трудноће, порођаја и његе дјетета у трајању од годину дана непрекидно, а за близанце и свако треће и наредно дијете, у трајању од 18 мјесеци непрекидно. Отац дјетета може користити породиљско одсуство тек након што мајка искористи 60 дана одсуства, и то искључиво умјесто мајке, односно није могуће да оба родитеља истовремено користе породиљско одсуство.
Закон мајкама у РС-у гарантује накнаду плате за вријеме кориштења породиљског одсуства у висини просјечне плате коју је остварила у посљедњих 12 мјесеци прије кориштења породиљског одсуства, односно у висини плате коју би остварила да је била на раду. Ове одредбе се примјењују и на особе које у складу са овим законом имају право на накнаду плате за вријеме одсуствова са посла ради његе и старања о дјетету.
Међутим, када се погледају казнене одредбе, види се да Закон предвиђа казну за послодавце који не поштују мајчино право на кориштење породиљског одсуства, док не постоји казна за послодавце који очевима ускрате право на кориштење породиљског одсуства у случају споразума између мајке и оца.
Законом о раду Брчко дистрикта БиХ очевима је омугућено кориштење породиљског одсуства најраније 42 дана након што га мајка искористи. Закон предвиђа и право на кориштење породиљске накнаде за мајке и очеве, а висина накнаде се одређује на основу просјечне плате коју је особа остварила у посљедњих 12 мјесеци прије породиљског одсуства.
Дјеца су брига мајки?
Према подацима из извјештаја „Отац на породиљском одсуству“ 11,2 посто очева сматра да им родитељско одсуство није потребно јер су жене те које брину о дјеци.
„Постоје стереотипи како на страни мушкараца, тако и на страни жена, јер и жене често мисле да је то нешто што припада искључиво њима, немају повјерења у мушкарце да они могу бринути о дјетету“, каже Амина Диздар, једна од ауторица истраживања.
Она наводи како је очекивала већи проценат мушкараца који овако размишљају, јер је босанскохерцгеовачко друштво још увијек патријархално.
„Забрињавајуће је било то што су очеве који су користили ово право људи из окружења питали да ли ће им то шкодити на послу, док се за жене подразумијева да стављају породицу на прво мјесто, без питања да ли ће због тога имати посљедице, можда нижу плату, јер устаљено је мишљење да је жена спремна да се одрекне тих ствари“, наводи Диздар.
Од укупно13 очева који су користили породиљско одсуство, 46,2 посто га је користило у трајању од једне године непрекидно, док је њих 38,5 посто ово право користило у дијеловима, од тога 20 посто само пет дана, док је остатак користила супруга.
Скоро половина очева који су користили ово право рекли су да су реакције околине биле позитивне.
„Реакције друштва и околине су биле врло позитивне, колеге нису биле упућене да могу користити право на породиљско одсуство као отац дјетета и већина њих је изразила жељу и вољу да ако буду у прилици остваре то право“, каже Тарик Омерћехајић.
Десет од 13 очева је примало накнаду умјесто плате за вријеме кориштења породиљског одсуства, а 15,4 посто њих није примало никакву накнаду.
Промјенама до равноправног статуса оба родитеља
У периоду од 2016. до 2020. године у Босни и Херцеговини је рођено 145.465 дјеце. Према квантитативном истраживању Сарајевског отвореног центра, тек 13 од 500 анкетираних очева је користило породиљско одсуство, што значи да је сваки 38. отац од њих 500 користио породиљско одсуство.
Истраживање наводи да би 70 посто мушкараца користило ово право да су били упознати са законима, па се закључује да су неопходне одређене промјене. Из Сарајевског отвореног центра сматрају како је првенствено потребно увести појам очинског одсуства које подразумијева право на кориштење најмање 10 плаћених радних дана одсуства у случају рођења дјетета, а у складу са Директивом 2019/1158 Европског парламента и Савјета од 20. јуна 2019. године о равнотежи између пословног и приватног живота родитеља и његоватеља.
Потом је, како кажу, потребно мијењати законе о раду тако да буде експлицитно забрањено довођење у неповољнији положај очева који користе породиљско одсуство, те дати могућност очевима да користе ово право без обзира на то да ли је мајка дјетета у радном односу.
Потребно је, такођер, законом загарантовати право на родитељску накнаду свим очевима и ускладити законе о социјалној заштити на нивоу кантона, те обвезати послодавце да упознају раднике са њиховим правима.
Извор: https://www.etrafika.net/drustvo/87872/ocevi-na-porodiljskom-odsustvu/
