NA FOTOGRAFIJI:Аутор Зоран Милошевић и власник АСОглас-а, Дејан Спасојевић
Зоран Милошевић, Светост – култура -геополитика: Сусрет који води ка Спасењу, АСоглас, Зворник, 2024, стр. 306.
„Учинити први корак, изрећи прву реч – тога се људи највише плаше.”
Фјодор Михаилович Достојевски, руски класик
АУТОР: Дајана Лазаревић
Монографија која је пред читаоцима садржи три поглавља: Православље и геополитика (Улога светости и светаца у формирању идентитета православних народа, Светитељи – небески заштитници руске војске са посебним освртом на преподобног Серафима Саровског и „Страх од слободе“ Ериха Фрома у светлу православне антропологије). Друга главе се бави културом и геополитиком (Филмови и серије као инструмент геополитике, Култура памћења или култура сећања? и Историјско памћење и политика памћења у Србији). Трећа глава се односи на геополитичке анализе и упозорења (Путин – корак испред других, „Кодекс алиментаријус /Cidex alimentarius/, агенда УН 2030 и храна будућности, Битка држава за доминацију у области вештачке интелигенције, Дунав, НАТО и стратегија Европске уније за Дунав, Сто година евроазијске идеје и (нео)троцкизам и његова историја као инструмент геополитике.
Наравно да је потребно прочитати ову књигу, богату информацијама, оригиналним тумачењима и виђењима тема о којима је аутор писао.Да би се све боље разумело потребно је обратити пажњу и на личност аутора.
И РАЗУМ И ДУША У СЛУЖБИ НАУКЕ: Непоновљива стваралачка личност др Зорана Милошевића
Љубитељи писане речи често имају потребу да сазнају ко је њихов аутор, каква личност је у питању, чиме се бави, како живи, чак и како изгледа. Реакција је потпуно људска, природна, на крају – иза сваког дела налази се његов стваралац.
Иза научног дела такође се налази стваралац – научник који је дане, месеце, чак и године, посветио одређеном проблему и тражио решење. Он се за тај посао школовао, прочитао хиљаде страница стручне литературе, постао биће које живи од науке и за науку. Напор његовог ума и душе даје резултате који ће, авај, више користити другима, него њему самом. Али прави човек од науке не хаје за личну корист, већ за добробит човечанства.
Такав је, драги читаоци, аутор ове изузетне књиге, Човек који себе несебично даје Науци и Човечанству. Дозволите да вам представим особу иза изузетне геополитичке мисли која се налази пред Вама, у случају да се до сада са њиме нисте сусретали.
Лик и дело
Зоран Милошевић (1959) изгледа као стари добри професор из наших најлепших школских сећања. Фигура Оца и Учитеља. Према свима љубазан, увек спреман да помогне, омиљен у друштву због своје искрености и правдољубивости. Али и даље радознао и наиван као дете, што је, изгледа, предуслов за изградњу „научењака”,[1] али и пун љубави према свом јединственом српском народу, Отаџбини, и уопште – према људима.
А колико је одувек волео своју земљу и народ сведочи чињеница да је дипломирао на Војној академији копнене војске у Београду (1983) и године провео као официр у војсци ЈНА, вођен идејом одбране своје земље. Међутим, како је у њему жеља за научним радом сазревала, настављао је своје високо образовање на магистарским и докторским студијама. Магистрирао је на Факултету политичких знаности у Загребу (1987), а докторирао на Филозофском факултету у Српском (Источном) Сарајеву (2000).
Своју Отаџбину је бранио једнако и носећи униформу и носећи дневник по школским ходницима, једнако ревносно, искрено и часно. Чете његових војника, као и „чете” ђака и студената могу да посведоче о томе.
Призив науке је био најснажнији и упорнији од свих других. Тако је професор Милошевић интензивно истраживао, писао, кретао се међу колегама, путовао. Осим своје Отаџбине одушевљала га је историја и култура братске Русије, у којој је боравио много пута и учествовао на десетинама научних конференција, трибина, округлих столова.
Данас се Зоран Милошевић може похвалити (мада се он никада не хвали, истичући своју хришћанску скромност пре свега) са преко 1.000 објављених библиографских референци, међу којима се налазе бројне научне монографије и зборници научних радова које је приређивао. Колико је објавио преведених публицистичких текстова са руског језика – не може се ни избројати, а можемо само да нагађамо да је то број од неколико хиљада. Уз то, годинама је писао за познати недељник „Печат”. Водио је пројекат „Демократски и национални капацитети политичких институција Србије у процесу међународних интеграција” (179009), који је финансирало Министарство просвете и науке Републике Србије. Објављивао је радове у Србији, Русији, Белорусији, Словенији, Хрватској, БиХ, Казахстану, Канади и Ираку.
Од 2001. године ради на Институту за политичке студије у Београду, у статусу научног саветника. Од почетка је био у самом руководилачком врху Института, као члан и председник Научног већа, члан Управног одбора, а потом и вршилац дужности директора (31. децембар 2022. – 30. мај 2023.), па заменик директора (од 1. јуна 2023.). Оснивач је Библиотеке Института за политичке студије (19. јануар 2023.) и дародавац Легата истој на Дан оснивања.
Да га научно-стваралачки жар не напушта, видимо по његовим научним монографијама чији је аутор и вредних зборника радова чији је приређивач у последње две године: „Терористи или жртве Запада – муслиманско питање у Европској унији”, на арапском језику, у Ирану[2]; „Геополитика – поглед са Балкана, 1. део” на руском језику у Москви[3]; зборник са конференције „Историја као инструмент геополитике”[4]; зборник са конференције „Европа и Дунав”[5], а у припреми је још једна књига на руском језику, чији се излазак очекује у Минску: „Геополитика – поглед са Балкана, 2. део”.
Ипак, зборник радова пред вама је нешто другачији – по својим материјалима он обједињује и заокружује горенаведене књиге-претходнице. Чак је и наслов тако обједињујући: „Светост – Култура – Геополитика”, усудићемо се да кажемо – научно „свето тројство” код Зорана Милошевића, које „води ка Спасењу”. Покушаћемо да одгонетнемо ово „тројство” и какво је то Спасење и коме намењено, шта је то што нам аутор скривено поручује.
Светост
Појам „светости” је детерминишући када је у питању изградња српске културе и традиције, уопште – изградња српског националног идентитета. О идентитету не можемо говорити без Православља, мада то „савремени научници” често заборављају, те се из њихових научних радова може закључити да нас је свашта и свако обликовао, осим ове најважније ставке. Да узмемо у обзир и карактеристичан правац (да не кажемо – виши ниво) Православља, а то је Светосавље[6], које је у великој мери дефинисало поглед на свет и живот православних Срба.
И тако смо дошли до неизоставног за Православље – појма светости, на којем инсистира и професор Милошевић, почевши од поменутог првог српског учитеља и просветитеља и Архиепископа – Светог Саве (Растка Немањића).[7] Светитељи су и Савин отац и наредних неколико генерација Немањића, који су подизали цркве, манастире, бранили Свету Гору и Манастир Хиландар од освајача и пљачкаша[8], али и радили на подизању писмености међу српским народом.
Светитељем је проглашен и кнез Лазар, чиме се наставља низ светих српских владара, а његова његова одлука у избору „Царства Небеског” пре него „Царства Земаљског” у највећој мери је утицала на поимање мученичке и светитељске државе Срба, коју ипак „Бог воли”. Отуда и изреке: „Бог чува Србе” и „Срби су народ Небески”.[9]
Вера у Бога и светитеље је водила српски народ кроз бројна искушења, ратне и окупацијске прилике, страдања (личног и колективног карактера), да би их довела ту, где јесу сада. Можда нисмо материјално богат народ, нити је наша земља велика, али ми смо – преживели, опстали, одржали се пред налетима много моћнијих од нас.
Примера је много, а у зборнику „Светост – култура – геополитика” професор Милошевић сагледава појмове „Свете Русије” и „Небеске Србије” кроз истакнуте теолошке мислиоце. Иако се руском схватању „херојства” и „преживљавања” супротстављају српско „мучеништво” и „погибија за земљу и веру”, једна ствар им је заједничка – схватање своје Отаџбине као нечег узвишеног и светог, за које се једнако и живи и гине.[10]
Појму светости Милошевић је посветио велику пажњу у свом научном истраживању и стварању, што је изнедрило и тематски зборник на руском и српском језику: „Светост и идентитет”[11], као и учешће на бројним конференцијама у Русији и Белорусији на исту тему.
Култура
Тако долазимо до следећег елемента Милошевићевог научног „светог тројства”, а то је култура. Нема народа без културе, његових обичаја, веровања, традиције и наслеђа. Народ који игнорише своју културну баштину, а прихвата туђу – нестаје, бива асимилован, утапа се у народ чију културу преузима на себе.
Нажалост, наш српски, отворени и дружељубиви народ то често заборавља. Пишемо латиницом, јер то је писмо које „свет разуме”. Издавачке куће штампају књиге на латиници, јер се оне више продају него на ћирилици. Убацујемо у свој речник енглеске речи, јер то је сада популарно. Гледамо холивудске филмове и серије који нам презентују разврат, инцест, порнографију, нарушавају моралне вредности на свим нивоима, оправдавају сатанизам и америчку агресију на Авганистан, Вијетнам, чак и – Југославију, а наш народ и нашу војску представљају као геноцидне, силоватеље, манијаке.
Милошевић је посветио посебну пажњу српској култури кроз свој научни рад, а дотакао се и неправедности устаљеног појма „култура сећања” (наиме, не говоримо о индивидуалним сећањима, то је бесмислено), већ о много смисленијој „култури памћења”, јер она је колективна, трајнија и одређујућа за свест и идентитет једног народа. Горепоменута слика нашег народа у западњачким филмовима резултат је бесомучне пропаганде, распиривања мржње и оправдавање сопствених злодела. Отуда и зборник „Говор мржње и култура памћења”, чији је приређивач поново професор Милошевић.[12]
Да нагласимо да је Милошевић такође и члан Центра за културу памћења на Институту за политичке студије, што се логично надовезује на његова досадашња интересовања.[13]
Геополитика
За др Зорана Милошевића кажемо да је један од најпознатијих српских геополитичара, аутор великог броја научних радова на тему српске и светске геополитике. Аутор је и уџбеника „Геополитика”, који годинама користе студенти и проучаваоци политичких наука,[14] а приређивач је још пар капиталних дела – зборника: „Небеска геополитика – Ватикан и међународни односи”[15] и „Историја као инструмент геополитике”[16] са међународне научне конференције одржане у Београду 14–15. марта 2022. године, коју је организовао приређивач.
Ту си и „Геополитика 1” (Москва 2023) и „Геополитика 2” (Минск 2023), коју смо раније помињали. Узимајући у обзир све наведене библиографске чињенице, није чудно што је посебан део ове књиге одвојен за геополитичка питања и уједно њен својеврсни закључак.
Милошевић је у својој геополитичкој мисли врло прорачунат и промишљен, а терминологија коју употребљава уопште није случајна. Дозволићете да укратко сагледамо неколико важних појмова за разумевање његове геополитичке мисли:
- Небеска геополитика – логично надовезивање на Царство Небеско и Царство Земаљско; однос добра и зла у свету; однос вера и народа;
- Нова Хазарија – у промишљању руско-украјинских односа.[17] Хазари као моћници из сенке којима одговара распарчавање Украјине и којима не смета да Русија узме Доњецк и Луганск, све док њима престаје југ Украјине и контрола над Црним морем. О томе сведоче и јавни наступи њихових представника;
- Путинизам – као посебан, унапређени правац руског конзервативизма-натурализма. Идеја реорганизације и стварања мултиполарног света, али и константна борба Истока и Запада и њихових савезника;
- Агенда 2030 или „велики ресет” – тежња УН да у потпуности покори становништво целог света увођењем ГМО семена и хране, изменом људског ДНК и потпуним потчињавањем. План треба да буде изведен до 2030. године.[18]
- Вештачка интелигенција – у целом свету растућа врста технологије. Машине које правимо са претпоставком да слободно размишљају, а да ипак руководимо њима. Парадокс је очигледан.
- Специјална војна операција Руске Федерације у Украјини, а не Руско-украјински рат, како поједини научни радници у Србији покушавају да је „прекрсте”. Специјална војна операција је посебно координисана, што се види у Путиновим јавно декларисаним ставовима. Циљеви су денацификација и демилитаризација Украјине; помоћ напаћеном народу Донбаса и њихово враћање у састав Русије; анулирање „совјетског поклона” територија Украјини, без икаквог разлога и промишљања; чишћење потомака украјинских и немачких нациста који су спас нашли у Западној Украјини, а данас чине покољ над руским становништвом Украјине. Такође, руски језик мора да се врати у украјинске школе и да се заустави насилна украјинизација руског народа.
Спасење
Коначно, дошли смо до питања Спасења. Православна вера нас учи да је Спасење највише духовно исцељење, које нас мири са Богом и враћа у Његову наклоност. На мисао Зорана Милошевића свакако утиче ово православно тумачење, али он, као човек од науке, Спасењу уз помоћ Вере додаје и Спасење уз помоћ Знања.
Није у питању измишљање новог точка или паљења ватре, већ просто – инсистирање на просвећености и свесности човека о томе шта је добро, а шта – зло; шта су истине, а шта заблуде; којим путем треба да идемо и како да заштитимо себе од оних који желе да нас искористе, уназаде или униште на разне начине.
Једно од његових поглавља у овој књиги садржи „упозорења” и то није случајно написано. Аутор упозорава на опасности које прете човечанству, али, за разлику од других – даје и могућа решења, предлаже начине заштите, преиститује добре и лоше стране свих варијаната развоја ситуације.
Како Зоран Милошевић види будућност? Из његових радова се виде два пута. Један који негује Веру и Знање, пут просвећености, који обезбеђује достојан живот човека и његово „место под сунцем”, а тај живот испуњен чистотом на свим нивоима – води Спасењу.
Постоји и други пут. То је пут у којем ћемо се служити краткорочним сећањима, уместо да негујемо културу памћења; слушаћемо наше непријатеље, а заборавити ко су наша браћа; бићемо необразовани, индоктринисани свакавим прљавштинама, духом и ментално слаби и болесни. И као такви – брзо ћемо нестати и пропасти, на радост оних којима то иде у корист.
Награде
Година 2023. је, очигледно, година за награде професору Милошевићу. У фебруару је добио Медаљу Максима Богдановича (Минск, Белорусија), као и Повељу Пројекта Растко за залагање за културу (Београд). У августу му је додељена Златна значка Европске академије наука и уметности у Љубљани, под руководством Удружења српских стваралаца Словеније, за укупан допринос науци. Добитник је Награде за животно дело издавачке куће АСоглас (Зворник, Република Српска, 2023), која се потписује и као издавач ове књиге.
Свакако препоручујем на читање ову и друге књиге др Зорана Милошевића, које су писане приступачним језиком и за стручњаке и за читаоце који желе да се информишу на прави начин. А како време буде текло, не сумњам да ће геополитичка мисао др Милошевића бити још привлачнија и траженија међу читалачком публиком, те да ће издржати немилосрдни „испит времена”, који чека сваког ствараоца.
ЛИТЕРАТУРА И БЕЛЕШКЕ
[1] Михајло Пупин је говорио о свом пореклу и поносно га истицао, отуда и оно „Идворски” као алтернативно презиме. О радозналости у личности научника и њиховој љубави према своме роду видети: Са пашњака до научењака / Михајло Пупин. – Нови Сад : Матица српска, 1929; Моји изуми – аутобиографски списи / Никола Тесла. – Београд : Академска књига, 2018.
[2] Видети: اسم الكتاب: المسلمون إرهابيون أم ضحايا الغرب؟ المعضلة الإسلامية في الاتحاد الأوربي ١٩٥٠ تأليف: د. زورانميلوشيفيتش ترجمة: د. جعفر عبد المهدي صاحبمؤسسة ابجد للترجمة والنشر والتوزيع978-9922-676-58-6 : ISBN
[3] Геополитика. Взгляд с Балкан. Часть 1 / Зоран Милошевич ; составитель Даяна Лазаревич ; рецензии Кирилл Шевченко, Виктор Мищенко. – Санкт Петербург : Арт-Экспресс, ЛИТО Свежий взгляд (Санкт Петербург – Москва – Минск – Белград), 2023.–284 с. – ISBN 978-5-4391-0851-0.
[4] Историја као инструмент геополитике : зборник радова са међународне научне конференције одржане у Београду 14–15. марта 2022. године / приредио Зоран Милошевић. – Београд : Институт за политичке студије, 2022.
[5] Европа и Дунав : Дунав у геополитичким стратегијaма европских држава : зборник радова са међународне научне конференције одржане 26 – 27. јуна 2023. године у Београду / приредили Зоран Милошевић, Миша Стојадиновић. – Београд : Институт за политичке студије, 2023.
[6] Више о томе погледати: Светосавље као философија живота / Свети Јустин Поповић. – Ниш : Центар за црквене студије, 2021.
[7] О значају Светог Саве, али и других Немањића на развој српског националног идентитета видети: Оглед о српском идентитету : распознавање изворишта српског идентитета у древној историји / Сања Шуљагић. – Београд : Институт за политичке студије, 2020.
[8] У околини Манастира Хиландара до данашњег дана се налазе Кула краља Милутина и Кула цара Душана, које су биле упоришта тадашњих српских војника-најамника, који су бранили блага Хиландара, па и целе Свете Горе.
[9] Више о томе погледати: Царство небеско у православном предању / Артемије Радосављевић // Теолошки погледи : двомесечни верско научни часопис. – ISSN 0497-2597 (Год. 16, бр. 1/2, 1984, стр. 137-151).
[10] О сличностима и разликама у поимању српског и руског јунаштва видети: Видици једног Белоруса – Белосрбина : есеjи и студиjе / Иван А. Чарота ; [превела са белоруског Дајана Лазаревић]. – Београд : Институт за политичке студије, 2023.
[11] Светост и идентитет : улога светаца и светости у формирању идентитета православних народа : тематски зборник / приредиo Зоран Милошевић. – Београд : Институт за политичке студије, 2020.
[12] Говор мржње и култура памћења : тематски зборник / приредили Зоран Милошевић, Милош Кнежевић. – Београд : Институт за политичке студије, 2020.
[13] Видети: Репозиторијум ИПС: http://repozitorijumips.rs/view/subjects/C6.html (20.08.2023.)
[14] Geopolitika / Zoran Milošević. – Brčko : Evropski univerzitet Brčko distrikta, 2013.
[15] Небеска геополитика : Ватикан и међународни односи. – Шабац : Центар академске речи ; Москва : Међународна словенска академија наука,образовања, уметности и културе, 2016.
[16] Историја као инструмент геополитике : зборник радова са међународне научне конференције одржане у Београду 14–15. марта 2022. године / приредио Зоран Милошевић. – Београд : Институт за политичке студије, 2022.
[17] Русија, Украјина и Нова Хазарија – геополитички аспект / Зоран Милошевић // Политичка ревија, вол. 59, бр. 1 (2019). – Београд : Институт за политичке студије.
[18] Више о томе на: https://helmcast.rs/politikon-danilo-tvrdisic/jeziva-un-agenda-monopol-nad-semenomhranom-i-vodom-do-2030prof-dr-zoran-milosevic/ (20.08.2023.)
IZVOR: https://naukaikultura.com/nove-knjige-svetost-kultura-geopolitika-susret-koji-vodi-ka-spasenju/
