Ђуро Коруга (Браинз)
„Дефинитивно, нанотехнологије не само да ће обележити двадесет први век већ се устоличити као императив сталног развоја”, каже проф. др Ђуро Коруга, руководилац ТФТ Наноцентра у Београду.
Модерна наука ослања се на развој нанотехнологија, које се данас примењују у свим сферама научних истраживања – у индустрији, медицини, козметици, па и у свакодневном животу. Проф. др Ђуро Коруга, са којим смо разговарали за Портал РТС-а, постигао је изузетне резултате у области нанотехнологија и биоинжењеринга у свету и код нас.
На Машинском факултету Универзитета у Београду већ више од две деценије постоји Лабораторија за нанотехнологије (Нанолаб), коју је основао и којом је дуго руководио. Резултати и истраживања „Нанолаба” подстакли су и формирање ТФТ Наноцентра. Ту високотехнолошку компанију покренула је Међународна Цептер група 2018. године ради развоја и производње наноматеријала који доприносе здрављу и квалитету живота. Руководилац ТФТ Наноцентра је наш саговорник, светски познат научник са великим искуством и бројним достигнућима у развоју нанотехнологије.
Професоре, када сте пре две деценије говорили о нанотехнологијама у Србији, мали круг људи, уско везан за науку, знао је о чему се тачно ради. Данас све чешће у разним областима науке спомињемо појмове нано, наночестица. Шта је тачно суштина нанотехнологија?
– Истини за вољу, ми смо на Машинском факултету у Београду још 1985. године основали Центар за молекуларне машине, претечу данашњег „Нанолаба”. И већ 1990. године смо набавили први нанотехнолошки уређај СТМ/АФМ (скенирајући тунелски микроскоп / микроскоп атомских сила) којим смо у фебруару 1992. године успели да први пут видимо молекул С60, чија је величина свега један нанометар. Рад је публикован 1993. године у међународном часопису, а затим је, на позив познате издавачке куће „Елзавир”, објављена и прва књига о молекулу С60.
Суштина нанотехнологија је да се створе интелигентни наноматеријали који ће моћи, под одређеним спољним условима, да стварају мање системе, а они веће комплексе (машине), који ће бити адаптабилни и самоорганизујући. У сваком случају, направе на бази нанотехнологија треба да буду у служби здравља, лепоте, бољег и дужег живота.
Којим се све областима и пројектима бавите у ТФТ Нано центру?
– Главне активности повезане су тренутно са развојем и производњом супстанце која је основни биоактивни састојак у кремама. Та супстанца је хиперхармонизовани-хидроксилни фулеренски водени комплекс (3ХФWЦ). Извршена су иницијална истраживања, ин витро и ин виво, у биорегенерацији, старењу коже, квалитету и брзине зарастања рана и антимеланомског ефекта код мишева. Резултати су веома задовољавајући и публиковани су у часопису Наноматериалс, 2022, 12, 1331 хттпс://дои.орг/10.3390/нано12081331.
Међутим, крајњи циљ Центра је развијање метода и техника у области биомедицинског инжењерства за дијагностику и лечење разних болести на бази водоничних веза које имају како класична тако и квантна својства.
Када се осврнете на период који стоји иза вас, да ли сте задовољни оним што данас имамо у Србији?
– Ако мислите на нанотехнологије, нисам задовољан оним што се односи на друштво као целину, имамо доста младих талентованих људи, а мало се улаже у ову област. Али што се мене лично тиче јесам, задовољан сам, јер је један пословни човек – Филип Цептер препознао значај нанотехнологија и улаже позамашну суму новца у уже области нанотехнологија, као што су наноматеријали за оптику, козметику и медицину.
Његова компанија БИОПТРОН из Швајцарске има већ на тржишту два производа из оптике (нанофотонске наочаре и нанофотонски филтер БИОПТРОН) и два производа из козметике (лосион и крему на бази 3ХФWЦ), а у току је развој потпуно нове креме, плазмонско-поларитонске, на бази 3ХФWЦ и наночестица злата. Прелиминарни резултати тестирања ове креме су показали добре козметичке ефекте и објављени су у часопису Адванцес ин Продуцтион Енгинееринг & Манагемент.
Колико младих научника је повезано с радом у Центру и каква је сарадња са иностранством?
– Дванаест младих истраживача, инжењера биомедицинског инжењерства, електроинжењера, машинаца, технолога, хемичара, фармацеута ради на разноврсним интердисциплинарним пројектима. Већину студија радимо у сарадњи са Медицинским факултетом у Београду, Факултетом за фармацију, Институтом за биолошка истраживања „Синиша Станковић”, Машинским факултетом у Београду и ИХТМ-ом. Имамо добру сарадњу и са иностранством, како са научним институцијама тако и фирмама у Аустрији, Немачкој, Словенији, Јапану и Швајцарској. Др Ноел Томпсон је докторирао на Кембриџу у Великој Британији у области полимерних нанотехнологија али је одлучио да дође у Србију и ради са нама.
Интелигентни наноматеријали
Један од пројеката Центра повезан је и са стваралаштвом Николе Тесле. О чему је реч?
– Да, скраћеница ТФТ значи Талес–Фибоначи–Тесла, јер је Талес први уочио значај воде, Фибоначи дао законе хармонизације у природи, а Тесла обртно магнетно поље. За добијање наших производа, поред молекула С60 и његових деривата, користимо воду и осцилаторно магнетно поље по Фибоначијевим законима. Теслу су сматрали особењаком и чудаком јер су све његове активности, као што су ходање, једење (залогаји хране) и др., морале бити дељиве са три. И како он сам каже у књизи „Моји проналасци”, ако те активности не би биле дељиве са три, он би их поновио и ако би му за то требало и неколико сати?!
Наше неразумевање Тесле по овом питању трајало је све до 2002. године, када смо први пут схватили, а 2016. и постали потпуно свесни да је Тесла био „роб природе” или боље рећи рабош природе. Теслин број три није број три нашег бројног система, већ је број три збира квадрата Фибоначијевих бројева Φ и φ (Φ2 + φ2 =3), којим се постиже хармонизација структура и процеса у природи и биолошким системима.
Двадесет први век биће век нанотехнологија. У ком правцу видите да ће се развијати и да ли мислите да је могућа и њихова злоупотреба?
– Дефинитивно, нанотехнологије не само да ће обележити двадесет први век већ се устоличити као императив сталног развоја. Слично као и биолошки системи, најпре као мали једноћелијски организми, бактерије и вируси, затим све сложенији – као биљке, животиње, људи. Штавише, сви постојећи биосистеми су нанотехнолошка решења, јер у основи стоји ДНК која садржи комплетну структуралну информацију о систему, а свега је два нанометра у пречнику. Човек настаје од једне оплођене јајне ћелије – на сличан начин настајаће и будуће машине и уређаји. Оно што је врло важно, наномашине и уређаји треба да буду комплементарни и компатибилни са биолошким системима, у првом реду с човеком.
Наравно да нанотехнологија представља потенцијалну опасност, она је „мач са две оштрице”, зависи како ће је човек употребити. Али гледано на дуже стазе, нанотехнологија је једна од области која може обезбедити да човек постане „космичко биће”, тј. да безбедно путује космичким пространствима.
(Извор РТС)
Преузето са: https://galaksijanova.rs/nanotehnoloski-mac/
