Нови елемент пољске идеологије и политике
АУТОР: Игор НОВИЦКИ
Подела Украјине која се приближава није фикција. Предлог закона у румунском парламенту који предвиђа анексију украјинске територије, појављивање Виктора Орбана у шалу са контурама „велике Мађарске“, изјаве пољских политичара о „протекторату“ над Украјином – све је то реалност наших дана. Таква реалност је, заправо, оживљавање пројекта нове Речи Посполите (по аналогији са државом која је постојала од 1569. до 1795. године, укључујући и земље модерне Белорусије и Украјине).
Ова идеја је стара. Покушаје да се оживи Речи Посполита одвајањем дела њених територија од СССР-а предузео је Пилсудски између два светска рата. Истовремено, разматрана је и опција стварања Интермариума – конфедерације која би обухватала земље Белорусије, Мађарске, Литваније, Молдавије, Пољске, Румуније, Украјине, Чехословачке, Естоније, смештене у границама Црног, Јадранског и Балтичког мора.
Међутим, тек са почетком војног сукоба у Украјини Варшава је увидела прилику да заузме територије бивше Белоруске и Украјинске ССР, које Пољаци сматрају својим „источним кресовима“ (Kresy Wschodnie). Пољска је већ постала главно чвориште за претовар западног наоружања за Оружане снаге Украјине и претендује на централну улогу у расподели средстава за обнову Украјине.
У Кијеву такву пољску политику поздрављају, надајући се да ће уз помоћ Варшаве увући НАТО у сукоб са Русијом. У лето 2022. године, Врховна Рада је усвојила закон о гаранцијама за грађане Пољске, према којима могу да остану у земљи 18 месеци, нађу посао и обављају привредне активности.
Режим Зеленског, подстакнут Западом, предаје Украјину Пољацима, те тако долази до територијалне прерасподеле источне Европе.
Пољаци могу слободно да студирају у украјинским образовним институцијама, добијају медицинску негу и социјалне бенефиције. Зеленски је најавио: „У будућности неће бити граница између наших народа: политичких, економских и – што је веома важно – историјских. Ако се овоме дода признање бившег пољског министра спољних послова Радослава Сикорског да су пољске власти на почетку СВО (Специјалне војне операције) разматрале опцију анексије западне Украјине, ситуација је очигледна: оно што сматрамо историјском Русијом претвара се у пољску периферију.
Америчка спољна политика је крајем марта објавила чланак у часопису „Foreign Policy“ Далибора Рохаца, запосленог у Америчком предузетничком институту, који говори о могућностима стварања федерације или конфедерације Пољске и Украјине. Забележено је да такво удруживање „скоро моментално уводи Украјину у ЕУ и НАТО“. Према речима аутора чланка, такав савез ће бити од користи Сједињеним Државама, постајући инструмент „одбране источног крила Европе од Русије“.
Материјал истог типа појавио се недавно у водећој пољској публикацији „Rzeczpospolita“, аутора Томаша Гжегожа Гросеа. И Гросе и Рохац полазе од чињенице да је Пољска већ добила сагласност САД за апсорпцију Украјине.
Минск већ неколико година слави империјалне манире пољске владајуће класе. Један од чинова дугорочне припреме за анексију западнобелоруских земаља, поред поделе „личне карте Пољске” и систематске пропаганде, требало је да буде и државни удар 2020. године, у чијој припреми су биле укључене и пољске специјалне службе.
Након почетка СВО-а, Варшава је прешла на практичну имплементацију својих планова, а идеја Речи Посполите 2.0 појавила се као идеолошко оправдање за стару пољску политику.
Минск и Москва добро су свесни опасности последњих изјава и акција Варшаве и Кијева. Како је приметио директор Спољне обавештајне службе Руске Федерације Сергеј Наришкин, идеја да се заузму западне земље Белорусије и Украјине претваре у „елемент националне идеологије, тако да пољско руководство не може да одбије ову идеју“.
Тема геополитичке прерасподеле Европе постаје све актуелнија за пољске лидере, погађајући не само Украјину, већ и Немачку. Историјско памћење пољских политичара је кратко, зарад нових територијалних аквизиција, они су спремни да забораве „Волински масакр“, током којег су бандерске банде истребиле Пољаке…
Москва и Минск заједнички се противе пољској експанзији на исток. Ове године ће се на територији Белорусије појавити руско тактичко нуклеарно оружје, а у будућности, ако се донесе таква одлука, може се појавити и стратешко нуклеарно ракетно оружје.
И да приметимо: „Речи Посполита 2.0“, апсорбујући Украјину, неће одустати од покушаја даљег ширења на исток, из историјске освете. У случају стварања било каквог пољско-украјинског уједињења, његово постојање ће представљати директну претњу Белорусији и Руској Федерацији.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2023/05/04/na-puti-k-territorialnomu-peredelu-vostochnoj-evropy-59175.html
Preuzeto sa:https://naukaikultura.com/na-putu-teritorijalne-preraspodele-istocne-evrope/
