(Фото:https://unsplash.com/s/photos/ )
Јавност у Србији се чуди зашто Русија неће да нам прода своје већинско власништво у НИС-у. Неће наравно јер нам не верује. Заправо је сигурна да би смо га у скорој будућности продали Америци. Ево и зашто нам Русија не верује .
Пише:Милорад Антонић
Својевремено,војници су служећи војни рок , најчешће употребљавали једну виспрено исковану поруку: “ко о чему курва о поштењу,а војска о скраћењу војног рока”.
Дешавањима, у последње време на нашим просторима,а нарочито ових дана, где је неизвеснсот јачег интезитета него било која до сада узрок су санкције Америке које подразумевају излазак Русије из већинског власништва ове наше компаније. Ситуација,односи и активности неодољиво подсећају на то време и поруку из ове некад веома популарне кованице.
Као што знате,свакодневно нам са тв апарата завидан број стручњака нуди ,они то називају анализом и стручним мишљењем, а заправо то њихово мишљење своди се на препричавање свега што ми већ знамо а шта се пре њиховог гостовања на тв апарату дешавало. Тако, кад се све те њихове стручне анализе, оцене и процене, шта су мислили једни,а шта други нису хтели…,ко нас воли, ко не воли,ко нас је преварио ко још није…,саберу све се своди на поруку из поменуте утехе војника и курви.
Једино, бивша министарка у Влади, у својм наступима улази у суштину проблема, назива их правим именом, предлаже конкретна решења,засигурно зато што је у тој проблематици министровала,(мада се иза тако нагле промене ставова и мишљења често крије питање намере)али и она као и сви остали кад дођу до суштине заћуте. Као да непостоји одговор на суштину! А суштина је у одговору на питање, на које ни она ни поменути хорски певачи са тв екрана не одговарају и не помињу (а на врх језика им је) „Зашто Русија неће да нам прода свој већински део у НИС-у“. Потом због видног недостатка анализе геополитичке ситуације између Русије, Америке и Србије као могуће одговоре на поменуто а кључно питање у овом случају крећу нама Србима уобичајена и најдража нагађања и то кроз сентименталне изливе у стилу ако смо ми и Руси браћа зашто нам не помогну. Посебна прича је то што је такав однос како медија ,па и званичне политике,оставио празан простор злонамерницима да још више створе негативну слику односа Русије према Србији.
Погледајмо дом свој.Да ли уживамо у оковима лажи?!
Дакле,нема одговора на то питање,нема чак ни мишљења ,претпоставке али има проблема. Жвака „ ко о чему курва о поштењу,војска о скраћењу“овога пута иде у оптицај .Сви је жваћу са њом свршавају своје елаборирање али нико да снесу јаје!
Да то и тако говоре неки који нису ни у политици,ни у успешним пословним компанијама,овог текста не би ни било.Међутим,не.Напратив управо од оних од којих се очекује да проблем назову правим именом и дају разуман одговор и логично објашњење ,нема вајде.
А одговор је веома једноставан.
Русија неће да прода Србији свој већински део у НИС-у због тога што зна, у то смо, не само Русију него и цео свет уверили ми сами, да, када би Русија продала Србији, тај већински пакет,Србија би га првом приликом продала ником другом него Америци. Или ,како то обично бива, некој компанији под контролом Америке. Да ли би била присиљена на то или не,свједно је.Русија би била оштећена страна,а Америка би уписала плус на списку за још једну енергетску доминацију на овим просторима. А битка на ту тему управо траје! Преведено на српски језик.Москва сузама Србије не верује.
Москва сузама Србије не верује и између осталог ,можда баш зато што чињенице указују на то да,ако је власт тог времена, која није нарочито наклоњена Москви, Русији продала већински пакет НИС-а по, како чињернице кажу веома малој цени, како и на основу чега веровати да то нека од будућих власти у Србији ,уз то наклоњена Америци не би Америци, не само продала по повољној цени,већ и поклонила већински пакет НИС-а.
Биће да Русија, по систему стрпљен спашен, зна више и зна шта ради,али мудро и тактички ћути и о томе Србији ништа не говори.Да ли зато што би и да своју намеру шапне у ухо,ипак неко чуо?
Важна је такође и тактика ( а не наше „сузе „ зато што нам Русија као брат брату не помаже) у односу и ставу Америке који је типична формула отимачине са Дивљег запада(тако су отимали земљу од Индијанаца) јер једно су санкције друго је отимање власништва. У том контексту треба имати у виду да би излазак Русије из већинског власништва и продаја тамо где то Америка захтева- било коме на кога Русија не може да рачуна- значило повлачење пред јачим и исказивање послушности по систему „вежи коња где ти газда каже“. При том није ли логично да би тај потез председнику Америке ојачао његову моћ као владара света. Да је било тако данас би медији били пуни наслова „Онако је како Трамп каже“.
И можда најважнији разлог зашто Русија неће да прода Србији своје већинско власништво је баш то што Русија зна да је Америка оваквим притиском очекивала да Русија Србији прода своје већинско власништво у овој компанији.Тиме је,слободно се може рећи подценила Русију,али важно је да се то зна.“
Зато ће Русија свој део влаништва „продати“ оном у кога има поверења, што значи да ми нисмо на том списку. Решењем овог „спора“на рецимо овај начин, Америци се избија важан адут и план да обуставом рада НИС-а умањи његову продајну вредност за неког од њених купаца.
Из свега јасно је да је порука о снази Русије у контроли већинског пакета.
Све су то веома могуће стратегије којих нема у оптицају.
Како и на основу чега нам веровати?
За стварање јасније слике о геоплитичкој ситуцији у овом троуглу довољно је имати у виду и чињеницу да политика неутралности Србије улази у завршну фазу. Приметан је заокрет, али небитно колико се ми, и да ли се уопше питамо куда тај заокрет води, ова као и свака друга битка тражи, конкретне реузлтате. У том смислу, колико нама, толико и Русији је веома битно имати у виду чињеницу да се у новој стратегији ЕУ убрзава пријем земаља Западног Балкана у ЕУ. Уз ту стратегију која је већ у поприличном замаху веома је извесно да ће Србија у пакету бити у том осињаку чиме би, у ствари, Србија била кажњена и са њом би се хранили њени лешинари. Знајући да Русији не одговара чланство Србије у ЕУ и да би ,ако би јој Русија продала НИС, улазрећи у ЕУ имала баш то што Америци треба и опет би била мета за рекетирање,тј.званичну политику Америке,и не само за њу већ и лешинаре из Европе?!
И друго,зашто би нам ЕУ опростила дугогодишњу,по њима,непослушност,па онда и дволичнсот, да узимамо кредите,донације и помоћ а да им важни енергетски кмапацитети (од Газивода до НИС-а ) не буду на располагању.
И зашто би,док кукамо како нас Русија не воли, очекивали да имамо бланко поверење. Зашто би Москва веровала сузама Србије ,кад и сваком колико толико разумном човеку не могу а да не изазивају забринутост, сумњу и неповерење, ево само пар чињеница. Нпр. да је недавно у Скупштини Србије 166 народних посланика гласало против резолуције о Јасеновцу којом се страдања у НДХ назива геноцидом. При том имајте на уму да је већина јавности ову одлуку у Скупштини, искористила да каже како смо ми окупирана земља.
Или!
О чему Русији говори чињеница да је на просору Србије већ дуже време веома активна тенденција о признавању геноцида у Сребреници? Изненађујуће је ,али можда Русији није, да се Срби у томе веома труде.
Да ли и коме треба да послужи као чињеница о нашим делима и неделима.Нпр. о томе какви смо и шта се може очекивати од народа који у Србији осуђује злочиначкиу акцију „Олуја“ и протеривање и покољ Срба из Хрватске а после тога сваке године иде на плаже у Хрватску и отуда се враћају пуни хвала како је тамо дивно.
И све чешће присуство новокомпонованог хрватског језика у употреби .И то у медијима.
Да ли и како Русија може да нам верује кад и птице на гранама знају да смо уздисали и завидили Хрватима и Словенцима што имају добре ауто -путеве,а данас кад Србија има још боље путеве ми Срби кудимо,ружимо и проклињемо човека који их је обезбедио?
Како Русија да верује нама Србима кад смо кроз историју све своје владаре или побили или насилно сменили.Клели смо се у вођу свих Срба,па смо и њега и његове генерале продали Хагу. (Ја лично, као обичан грађанин се плашим у нашем народу одсуства потребе за самокритиком и сагледавањем прво себе,па онда других) .
Да ли и како Русија да верује народу који мрзи свог комшију,колегу,некога кога чак и не познаје довољнио само зато што није његов истомишљеник?“
И?
Пре него донесете закључак зашто нам се дешава све што нам се дешава па и то зашто Русија неће да нам прода свој већински део у НИС-у размислите шта је то у нама,какав смо ми то народ?
Да ли смо,како кажу, окупирани или можда уопше нема потребе да будемо слободни, питање је. Јер можда би тако слободни,како ми доживљавамо и братску и комшинску слободу, и сами спровели план наших напријатеља.То је особина народа који жели да се докаже, па мисли да је издаја најбољи начин.Јер за такве „издаја“ је звучна појава. Далеко се чује како је то храбро урађено. И то радимо увек кад нам се укаже прилика да се покажемо .
Такође треба рећи да има и оних који своје мишљење да нам Русија не верује, говоре по директиви и за то имају посебно закупљене термине у медијима. Тако им је лакше и исплативије.
Оно што је најгоре је изгледа чињеница да нас прати лоша генска карактеристика.
