Овај мјузикл аутор види као један патриотски штит љубави и бунт против најезде бруталне мржње, владавине лепоте ружног и злобног, прекрајања историје, присвајања наших културних и историјских вредности и немогућности исказивања патриотских осећања која се гуше у нама.
Пише: Милорад Антонић
Видовдан је. Пре четири године замишљао сам да ћу на Видовдан , свакако не на први који дође, али бар онај у 2023-ој години бити на Газиместану и гледати извођење мјузикла “Косовка девојка”.
То се није десило ни те,ни следеће, а поготово не ове 2025.године. Како су Видовдани пролазили, сценаристи, филмски, позоришни продуценти и музички ствараоци којима сам предложио да по мом сценарију ,али то није услов можда има и неки бољи, поставе мјузикл “Косовка девојка” који би се премијерно изводио на Видовдан,на Газиместану, нису се удостојили чак ни идеје да кажу ни “да” ни “не” нити свога исказаног задовољства када су прочитали сценарио.
Да ли су, после тога, њиховим ћутањем изазвали код мене сумњу да можда тај рукопис није добар и амортизовали је тврдњом „важна је идеја све остало је занатска ствар“ или су ,како ми рече један искусан филмски менаџер, „куповали време, да виде став власти јер то није само мјузикл ти си направио перојекат опомене како се чува нардоно стваралаштвио. А све у свему то је поприлична примедба целом друштву“.
Како год избегавајући коначан одговор,произвели су моје најблаже могуће мишљење које овде износим тек да би увео читаоце у тему. Јер данашњи дан не дозвољава ми лоше мисли. По мени овај дан би требао бити дан одрицања у име вечне љубави.
И, уосталом шта су четири године лутања и тражења могућности да се и на тај начин кроз песму и игру поклонимо Водовдану, у односу на чињеницу да се наше друштво сетило да напокон громогласно а да се никога не стиди и боји обележи 6 векова од Косовске битке тек 1989. године. Заправо,судбина мјузикла Косова девојка, неодољиво ме подсећа на период три године пре обележавања 6 векова од Косовске битке. Тада је завинчно тело Републике Србије СИЗ за културу и његов члан, пок. Љубиша Самарџић одговорио режисетру и продуценту филма однедавно покојној Гордани Бошков да „тај филм никад неће бити снимљен јер Албанце назива Шиптарима и сепаратима, шири мржњу и великосрпским идејама урушава братствио и јединство наших народа“.
И ево и они као занатлије и ја набеђени сценариста догурасмо до овогодишњег Видовдана али и до његове тужне слике да смо један од најзначајнијих датума у историјском, верском и националном календару српског народа дубоко укорењеном и колективно памћење Срба јер се управо за њега везује низ догађаја који су обликовали српски идентитет кроз векове, оголили од својих осећања, патриотизма, заслужне пажње и дозволили да нам са напуштене позорнице(а то је као напуштено бојно поље и битка) поручују да смо геноцидан народ и да треба да се одрекнемо дела своје земље. Уместо да му се радујемо и клањамо кроз музику и песму.
Ево баш овако.
КОСОВКА ДЕВОЈКА -сценарио за мјузикл-
Сиже:
Народна песма „Косовка девојка“ спада у наше најлепше народне песме о љубави.Опевава најкраћу, а вечну љубав Косовке девојке коју су јој рат и мржња претворили у бол и патњу.Генерацијама се ова песма преносила певајући уз гусле.Данас можемо веома успешно да је преносимо мјузиклом. Постојећој народној песми Косова девојка дописан је први чин у коме мајка Косовке девојке припрема Косову девојку за одлазак на испраћај војске код цркве Самодреже. У првом чину дијалог је присутан само тамо где је певање тешко или немогуће. Носећи ликови, су уз још пар њих, у том делу мајка Косовке девојке и Косовка девојка .
У другом чину глумци,оперски, џез и рок певачи у посебном музичком и певачком аранжману у улогама Слепе девојке из Гругуровца, Косове девојке, Милана Топлице ,Косанчић Ивана, Милоша Обилића и Орловића Павла, певају стихове из народне песме Косовка девојка .
Певање прате :
1.) Играчи модерног балета као војници.
2.)Уз народну песму Косова девојка певачи народне музике и хор певају 12 најпопуларнијих патриотскиох песама:„На Газиместану“, ,„Српска се труба с Косова чује“,„Ој Косово, Косово“, „Востани Сербије“ ,“Низамски растанак“, „Аве Сербиа“, „Волимо те отаџбино наша„ „Што се боре мисли моје“, „Химна косовских јунака“, „Зора свиће дан се рађа,..“ „Пукни зоро„ „Видовдан“.Песма као што је „Ој Србијо мила мати“, се рецитује снимљено а песму “Косовска молитва“ аутора Милорада Антонића ,пева хор.
Овај избор песама има за циљ да се и на овај начин емоцијама премости временски период више од 6 векова. И наравно да публика са овог мјузикла одлази задовољна петриотским осећањима. Намера је да се и на овај начин оживи наше културно наслеђе и стваралаштво. Да му се укаже заслужна пажња и осећање припадности .Певање ове песме,како пре шест векова уз гусле,тако и сада у форми мјузикла даје одговор на питање ком је народу после те крваве битке и толико изгубљених душа, уништених живота, трагично окончаних љубави било до песме?!
Ономе ко се осећао вредним постојања и трајања.
Па нека буде тако!
Зато се овај мјузикл завршава симболичном поруком рађања. Као што је из рата, крви и бола… настала најлепша народна љубавна песма Косовка девојка тако се и са овог мјузикла шаље порука љубави-колектвиним стварним венчањем младих брачин парова на позорници.
Извођење:На Видовдан на Косову и Метохији.
А ја и мој сценарио пре 4 године ,сада и после свега, заувкек!
Зашто овај мјузикл?
Као аутор овог сценарија, узео сам себи мало слободе да овде укажем на неке,можда важне димензије које могу бити и значајне. Чак и то како нас,када је у питању песма Косовка девојка увек затекну сазнања да је она плод народне маште, па свако дубље пронирање у суштну-зашто Косова девојка-бива спутано и дижемо руке од ње. Можда због узвишених осећања по систему то што је народ створио је „свето“,али ,чини ми се, да баш то што ову песму дживљавамо тако,заправо може да буде разлог да из пијетета искажемо своја осећања.
Мишљења сам да овај сценарио може послати неке важне поруке. Јер заснован је на једноставној чињеници – да управо сваки народ, поготво наш, уме да пошаље судбоносне поруке, као што је урадио са Косовским бојем и песмом Косовка девојка. То нас подсећа на два сазнања, која побуђују на размишљање: прво је да смо бој на Косову изгубили, а друго је, да је ова песма настала као плод народне маште, и поред тога што је бој изгубљен. И можда баш то јој даје посебну снагу , а нама потребу поштовања осећања.
Из првог сазнања може се поставити питање: зашто на Косово поље после битке није дошла „победничка“ Османлијска девојка, већ је дошла Косовка девојка? А из другог питање: ако је Косовка девојка плод народне маште, зашто је народ после изгубљене битке спевао песму? Обично би се упитали коме је до песме после толико изгубљених душа,уништених живота, тагично окончаних љубави…?!
Али!
То је победа! Духовна. Можемо и даље да „идемо“, па да се упитамо да ли нас је управо та снага одржала до данас, зашто је у толикој несрећи настала песма Косовка девојка, шта она значи и зашто овај мјузикл! Да ли та песма носи поруку да ништа није изгубљено?! Да живот иде даље!
Из тог и стотине других разлога,а свако има своје за себе,ј а сам Косовку девојку после више од шест векова овим мјузиклом „одвео на венчање“ (мјузикл се завршава стварним венчањем парова на позорници), тако да је она, „оживљавањем“ на сцени у себи отелотворила смисао свог настанка и тако дугог трајања. Она је у овом мјузиклу кроз те ликове девојака које се венчавају на сцени постала стварна.
Зато је овај мјузикл певање о томе како љубав може бити вечна, без обзира што су рат и мржња, једној девојци љубав претворили у бол и патњу она је одговор за сва времена и све сличне губитке бар што се нашег народа тиче. Да је то тако доказ је њено вишевеквоно трајање. А овај мјузикл треба само да у лепша и увелича та осећања управо песмом, игром и венчањем на његовом крају јер ова наша наша најлепша народна љубавна песма шаље поруку да је венчање симбол рађања. А рађање је опстанак! И трајање?!
И све то уз наше најпознатије патриотске песме, модерну балетску игру, данашњег стила и моде, те секвенце из битака и историјских дешавања прожете патриотизмом, као још једним елементом који обогаћује смисао живота и његовог трајања.
Ето, та, рекло би се судбоносна песма Косовка двојка вековима се с колена на колено преносила певањем уз гусле, да бисмо је, услед нашег сопственог немара, а касније и пред најездом информатичких технологија, скоро заборавили. Зашто се данас, у једном другом временском контексту, не би могла преносити и мјузиклом? Зато би место за премијерно извођење овог мјузикла требало да буде управо на месту где је и настала песма – на КиМ (нпр. Газиместану и на Видовдан)!
Овај мјузикл аутор види као један патриотски штит љубави и осећања нашег бића, али и као бунт против најезде бруталне мржње, владавине лепоте ружног и злобног, прекрајања историје, присвајања наших културних и историјских вредности и немогућности исказивања патриотских осећања која се гуше у нама. Некоме су ружна зато што су искрена. А нама заправо треба „окидач“ да их искажемо и осетимо задовољство јер искрена љубав и песма су храна за душу.
Овај мјузикл је и прст у око много чему а пре свега чињеници да представници тзв. државе Косово више раде на отимању наших културних и историјских вредности на КиМ него што ми радимо на њиховом очувању од заборава.Опште је присутан утисак да ми мало чинимо да им обезбедимо заслужно место у нашој свести.И у свести будућих генерација ,посебно!
Једно је сигурно.Таква осећања и однос најмање чувају закони и институције. Заборав је коров. Он те вредности убија за сва времена! Можемо сигурно бити забринути, јер најмање 50% младих у Србији нема појма ко је била Косовка девојка, а можда их је још и мање. Зар тај мјузикл не представља погодну прилику, уобличену у, за њихов узраст прикладан, формат да их озрачимо, да у њима на леп и пријемчив начин покушамо пробудити та патриотска осећања поноса. Мислим да јесте! Сигуран сам да ће и представници Владе Србије, а они имају још више додатних разлога, на свој начин подржати ову представу која доноси и политичке користи.
Културни садржаји, као што знате, увек делују као подстицај, а посебно кад задиру дубоко у корене нашег постојања и нашег колективног бића, па стога начин на који је замишљена представа може представљати непремостиву препреку свима онима који се труде да буде другачије. Можда ће се то другачије неких других, пре свега оних са лошим намерама, њима самима чинити онако како они замишљају, али не задуго, јер наше је другачије од њиховог – у коренима је. Зато и траје!
То, наравно и свет зна. Али верујем да се чуди. Зашто нам Косово и Метохија, наша колевка, нису чешћи предмет инспирације? Тренутно се снима филм Бој на Косову. Питање је шта ће он осим спектакла донети? Од осећања мало, једино ће можда на кратко освежити сећања на Косовку девојку и побудити машту о њој. Мишљења сам да би овај мјузикл био много прикладнији и ефикаснији у трајном оживљавању тих сећања и очувању косовског мита.
Можда нам ово ауторско размишљање и професионално умеће режисера,аутора музичког аранжмана и продукције укажу на прави пут да се Косовка девојка „појави“ међу нама.
А тренутак је за то !
Мој став
После свега убеђен сам да је сценарио добар. То што није познато да ли је лош и да ли због тога они којима је понуђен ћуте,заправо ми говори да је добар . И врућ! Јер кад видим какви садржаји су вредни и добри за обележавање Видовдана, то овај сцебнарио на најбољи могући начин квалификује . И значи да није окићен мржњом, геноцидним заносом, издајом и недостатком патриотизма. Он је дубоко поштовање онима који су својим животима гарантовали наше постојање. Њима он пева и клања се.
Да би био добар,овом мјузиклу нису потребни они који се одричу своје земље и проглашавају је геноцидном. Земље на којој су кости велике и вечне љубави, земље у којој су их родитељи и њихов народ држали за руку док су проходавали а они данас зато што им је туђе слађе и што је уносније одметнути од свега што је њихово.
Покушао сам да замислим наслове и атмосферу у медијима после прве премијере и ето нпр.само ових неколико од у купно 14 патриотских , неке су чак биле и забрањене,песама а које су саставни део сценарија.
+++
Песма Пукни зоро
Песма Ој Косово, Косово
Песма Ој Србијо мила мати
Песма Са Косова зора свиће
Косовска молитва – Милорад Миша Антонић
Из корака борбе, корак ка слободи нек сја,
О, грудо мила, о грудо родна, у борби против прогона и зла,
Нек сада свет за тебе и нашу молитву зна,
За патње огња што пут искре последње нам сја,
За домовину слободе вечна јој молитва.
Из корака борбе, корак слободе да нам сја,
О, грудо мила, о земљо родна, чежња је моћна,
Ова борба вечну молитву зна.
Зар за нас уз тебе сад нема мирног свитања,
О, зар ће се на врх оштрице мача рађати дан за сва наша свитања,
У крик земљо нека су слободна сва рађања,
Земљо утробо наша, родиљо мајко дања,
О како се љубав на ивици мача сања.
Из корака борбе, корак слободе за нас сја,
Грудо мила, о земљо родна, чежња је моћна,
Ова борба вечну молитву зна.
Устукну јутрос суза у наручју нашег сина
Диже се зрак на знак, с узглавља невиног сна сад човек се рађа,
Љубећи оштрицу мача земља му још слађа,
У пест грудо нека слободно заплови лађа,
Твој барјак на зраку нада вечна је међа зла.
Из корака борбе – сад корак је до слободе,
Из утробе, мајке љубави децу да роде,
Мир молитви косовске слободе.
Утисак је нешто због жаљења што није тако како наслов овог текста поручујње али више због потребе да размислимо: како и докле можемо тако да се одричемо националних вредности, поноса и постојања! Таквим односом ставили смо их на неповратни пут заборава.
Vrlo snažna emocija a ipak savremen mjuzikl ,mladi nemaju dovoljna znanja o Vidovdanu ,treba im približiti kroz različite oblike umetnickog delovanja . Svaka cast i toplo preporučujem svakom pozoristu pa i televizijskim produkcijama . Svaka čast.
Има ли смисла да пишем коментар?