Karen Kingston, biotehnološki analitičar je u poslednje tri godina bila najuspešniji zviždač protiv medicine usmerene za uništenje čovečanstva i utvrdila je da Kovid-19 nije nikada bio nikakav virus, već projekat čiji je cilj bio spajanje biologije, uključujući ljudsko telo, sa tehnologijom, to jest, veštačkom inteligencijom. Za Kovid testove smatra da nemaju nikakve veze sa testiranjem, već se uz pomoć brisa sakuplja genetski materijal, koji će se kasnije koristiti prilikom izrade raznih tipova nano biološkog oružja.
A da zvaničnike kompanija za koje je tradila(Fajzer, J&J, Termo Fišer) upitate za mišljenje o njoj tvrdiće da nikada nisu čuli sa nju? Zašto?
Od dana kada ju je agent FBI Ernest Luk (Ernest Luque), upozorio da su šanse da preživi 50/50 gubi joj se svaki trag i vodi se kao nestala.
U današnje prilično uzbudljivo vreme, prema opšteprihvaćenom uverenju najuzbudljivije u poslednjih nekoliko hiljada godina, a možda ikada, među novokomponovanim podelama, kakve do sada nisu nikada viđene, neizbežno je moralo doći i do podela u okviru nauke. Nekadašnja jedinstvena nauka, glavni zamajac i motor razvoja čovečanstva, koja se delila na razne naučne discipline, podelila se na tri dela, ili bolje rečeno na tri vrste, u zavisnosti od ciljeva koje su sebi postavili naučnici koji se njima bave. Prva vrsta je ona nauka, čiji je predmet delovanja i prvenstvena svrha kontrola nad ljudskim bićima, sa krajnjim ciljem dehumanizacije i depopulacije čovečanstava. Druga vrsta nema strogo naučni karakter, već svojim kvazi naučnim stavovima i tumačenjima uglavnom služi ideološkim i političkim interesima određenih, uglavnom malobrojnih grupa, te se stoga ona popularno naziva pseudonauka. Treća vrsta se isključivo bavi kontrolom prve dve vrste, to jest, razotkrivanjem njihovih zakulisnih, zlonamernih i podmuklih ciljeva. Kao što se može lako zaključiti, prve dve nauke su udružene protiv treće.
A treća, suočena sa zločinačkim poduhvatom protiv čovečanstva, kojim se bave prve dve, mora da bude ne samo efikasna, nego i glasna, kako bi je ono ugroženo čovečanstvo čulo. Zbog toga se njeni eksperti popularno zovu zviždači. Jedan od najglasnijih zviždača, ili da se bude rodno do kraja korektno, zviždačica, u poslednje tri godine ogorčene borbe između dva navedena tabora, je bila Karen Kingston. Malo je naučnika iz te grupe izvršilo tako mnogo opsežnih istraživanja u oblasti mRNA inekcija, da se ne kaže „vakcina”, kao što je to uradila Karen Kingston, biotehnološki analitičar, koja je, po vlastitom svedočenju, radila za takve ugledne kompanije, kao što su Fajzer, J&J, Termo Fišer, da se pomenu samo one najveće i najelitnije. Mada će zvaničnici tih kompanija, na pitanje novinara šta misle o Karen, odmahujući glavom tvrditi da nisu nikada čuli za nju.
Mada se Karen poslednjih godina mnogo puta pojavljivala na onim „ilegalnim” potkastima i alternativnim „Jutjubovima”, čini se da je najbolju i najupečatljiviju predstavu imala oktobra prošle godine u jednom od tih, od strane zvaničnih ili medija glavnog toka, ozloglašenih televizija, „Brighteon”, čiji osnivač i glavni voditelj je legendarni zdravstveni rendžer Majk Adams, koji je i vodio razgovor. U tom briljantnom predstavljanju, Karen je, uz pomoć prikazanih detalja iz kontraverznih patenata, članaka iz naučnih žurnala i delova dokumenata sumnjivih kompanija, argumentovano potkrepila svoju tvrdnju da mRNA inekcije predstavljaju egzotičnu tehnologiju implantacija, koja se koristi za porobljavanje čovečanstva i usputnu depopulaciju.
Magnetski hidrogel, inženjering tkiva i daljinska kontrola
Karen je i intervjuu dokumentovala priloženim delovima tekstova članaka iz naučne literature i časopisa da su daljinska kontrola magnetskog hidrogela i „inženjering tkiva”, daleko od toga da bi se mogli proglasiti teorijama zavera. To se može videti iz prikazanog dela članka objavljenog u glasilu Američkoh hemijskog društva ACS Nano, u čijem kratkom sadržaju se kaže:
Većina tkiva u ljudskom telu poseduje visoko anizotropne fizičke karakteristike i biološku organizaciju. Hidrogel je predložen da služi kao skeletonski nosač uz pomoć kojeg će se konstruisati veštačka tkiva, i to najviše zbog visokog sadržaja vode, biokompatibilnosti i sposobnosti za lako podešavanje i prilagođavanje.
…. suštinska karakteristika magnetskih nanočestica, inkorporiranih unutar hidrogela, je da omogućavaju njihovu upotrebu kao magnetomehanički daljinski aktivatori u cilju kontrole ponašanja ćelija, i to uz pomoć vanjskog magnetnog polja.
Meki aktivatori veštačkih mišića sa sposobnošću samolečenja i višestruko uslovljenom pokretljivošću
Iz naučnog časopisa Nature Reviews Materials, prikazan je kratak sadržaj članka pod naslovom: „Soft actuators for real-world applications” (Meki aktivatori za primenu u stvarnom svetu).
U kratkom sadržaju se kaže:
„Inspirisani telesnim mekim životinjskim i humanim mišićima, koji su fizički prilagodljivi, multifunkcionalni, brzi i sposobni za rekonfiguraciju, razvijeni su slični mekani aktivatori za različite aplikacije, kao što su mekani hvatači, veštački mišići, nosivi omotači, te povratni i medicinski uređaji. Međutim, kompleksan rad bioloških sistema ne može se u potpunosti imitirati u sintetičkom dizajnu. U ovom pregledu biće diskutovano o novim materijalima i strukturalnom dizajnu inžinjeringa mekih aktivatora sa fizikalnom inteligencijom i unapređenim karakteristikama, kao što su prilagodljivost, višestruko uslovljena pokretljivost, samolečenje i kompleksna osetljivost. Istražili smo kako se rad tih sistema može unaprediti i postići njihova multifunkcionalnost, korišćenjem programabilnih mekih materijala, naglasivši važnost mekih aktivatora u realnim okolnostima. Na kraju smo razmatrali izazove i mogućnosti razvoja sledeće generacije mekih aktivatora, uključujući fizikalnu inteligenciju, prilagodljivost, proizvodnju različitih veličina, mogućnost reprodukcije, produžetka života i strategije završetka života.”
Ugrađeni uređaji za prijem i transmisiju, koji razmenom informacija stvaraju mreže, pretvarajući ljudska bića u računske platforme u oblacima (cloud)
Karen je također objasnila kako ugrađene biosintetičke konstrukcije imaju sposobnost da primaju i prenose digitalne informacije, omogućavajući više takvih struktura da se umrežavaju, čak i kada su ugrađene u različita ljudska tela. Kombinovane sa vanjskom sposobnostima veštačke inteligencije, koje su ubrzane širinom opsega, brzinom i niskim nivoom kašnjenja 5G antena, te umrežene strukture mogu lako da se pretvore u oružje protiv čovečanstva.
U opisu jednog patenta zavedenog pod šifrom US 11107588 B2 se navodi: „Sistem obuhvata pluralitet elektronskih uređaja, od kojih svaki sadrži instrukcije na osnovu kojih generiše ID, da bi, kada su takvi uređaji u blizini jedan drugog, imali sposobnost da primaju i prenose, to jest međusobno razmenjuju ID-je.”
Ono što je bitno za taj patent je da je u njemu detaljno razvijena i razrađena mogućnost da se uz pomoć generisanog ID za svaku jedinku predviđa njeno ponašanje tokom ekscesnih situacija, kao što su pandemije, koje su obeležene dejstvom različitih patogena. Server, u kojem se pohranjuju svi ti podatci, je u mogućnosti da daje potrebne instrukcije za tretman svakog subjekta, kao i da proceni verovatnoću širenja patogena.
Na sledećem dijagramu je prikazano na koji način se elektromagnetni signali mogu primati i prenositi između individua u koje su implantirani, a koje su već opremljene, digitalnim sistemima.
Isti taj patent govori istovremeno o ugrađenim strujnim kolima, ljudskom umrežavanju i širenju patogena:
….. generišući, uz pomoć strujnih kola, predviđenu verovatnoću da određeni subjekat prenese određeni patogen, bazirano na informacijama o međusobnoj udaljenosti, i to za mnoštvo subjekata….
…… hardver za izvršavanje određenih zadataka bi se, prema nekim manifestacijama izuma, ugrađivao kao čip, ili kolo.
Medijum za kompjutersko iščitavanje signala može uključiti signal prenesenih podataka sa kompjuterski iščitanim programskim kodom, ugrađenim u njemu. Na primer u osnovnom frekvencijskom pojasu ili kao deo talasa nosača.
…… neke manifestacije tog izuma mogu biti u formi potpunog hardvera, potpunog softvera (uključujući upravljački softver, rezidentni softver, mikro-kod itd), ili da se manifestuju kao kombinacija hardverskih i softverskih aspekata, koji se generalno mogu smatrati kao „kolo”, „modul” ili „sistem”.
Čudesni svet patenata
U tom razgovoru Karen Kingston je govorila i o drugim patentima koje je uspela da otkrije u svom više od 20 godina dugom istraživanju. I to pogotovu o onim patentima koji dokazuju da Kovid-19 nije nikada bio nikakav virus, već projekat čiji je cilj bio spajanje biologije, uključujući ljudsko telo, sa tehnologijom, to jest, veštačkom inteligencijom. Ona je naglasila da se više od decenije bavila istraživanjima koja su bila vršena na takozvanim Kovid vakcinama, a posebno se osvrnula na patente u vezi onih tajanstvenih kvantnih tačaka (quantum dots), jer je to kičma te tehnologije. Tu tehnologiju VI pretvara u biološko oružje, koje predstavlja spoj biologije i tehnologije, a Kovid-19 je upravo to.
Naročitu pažnju je posvetila jednom patentu u vlasništvu Moderne, u kojem je jasno pokazano da se lipidne nanočestce (“LNPs”) mogu programirati i da spadaju u grupu samosklapajućih tehnologija i da mogu u sebi sadržati gel i hidrogel. Taj patent, zaveden pod šifrovanim brojem US 10703789 B2, predstavlja u stvari „master patent”, koji pod svojom kapom krije još 90 srodnih patenata. Drugim rečima, u master patent je ugrađeno 90 drugih patenata. Dok je pregledala patente primenjene u Kovid „vakcinama” primetila je da patenti koji su vezi sa biologijom imaju sufiks B2, dok oni koji su u vezi sa tehnologijom imaju sufiks A1.
Sa gornje ilustracije se može videti da nestabilni mRNA molekuli, korišteni u KOVID-19 „vakcinama”, ne mogu samostalno prodreti u ćelije. Oni to mogu jedino uz pomoć lipidnih nanočestica (LNP), za čiji razvoj su utrošene decenije. To znači da takozvani SARS-CoV-2 virus nije virus, već nano tehnološko biološko oružje koje unosi mRNA kodove u ljudske ćelije. Ostalo je zabeleženo, i to se ne krije, kao što se može videti sa te ilustracije, preuzete iz naučne publikacije, da je nekadašnji direktor Moderninig odela za infektivne bolesti Đuzepe Ćarmela rekao: „Što se lipidnih nanočestica (LNP) tiče, đavo je apsolutno u detaljima”.
Master patent US 10703789 B2 je trenutno uklonjen sa sajta Američkog ureda za patente a bavi se funkcionalnošću nanotehnologije korištene za Kovid-19 vakcine, zamišljene kao biološko oružje, da bi se osigurala brza, laka i ciljana biodistribucija nano čestica, zvanih kvantne tačke (quantum dots), kroz čitavo telo. Karen tvrdi da je taj patent podnela još 2012. godine kompaniji Life Technologies Corporation, koju je kasnije 2015. kupila kompanija ThermoFisher, za koju je i ona jedno vreme radila. Prema pisanju Rojtersa, Februara 2022. Moderna je sklopila petnaestogodišnji ugovor sa ThermoFisher Scientific o proizvodnji svojih Kovid „vakcina” i drugih eksperimentalnih lekova, koristeći tu takozvanu mRNA tehnologiju.
Jedan drugi patent, zaveden pod brojem US 0028565 A1, koji pripada porodici navedenog master patenta US 10703789 B2, nalazi se na Modernimom sajtu. U sekciji 0003 njegovog teksta se govori o tome da se patent bavi poluprovodničkim nano kristalima, poznatim kao kvantne tačke, i o tome kako njihova veličina reaguje na različite energije i frekvencije. U knjizi objavljenoj 2011. pod naslovom: „Quantum Confinement Effect”, opisuje se kako se kvantne tačke mogu koristiti za izradu etiketa, sa kojima bi se ljudi i životinje mogli markirati. Karen navodi da se već decenijama vrše uspešna istraživanja kako bi se uz pomoć kvantnih tačaka ne samo markirali ljudi i životinje, već i da se pomoću njih omogući i međusobna komunikacija, i to ne samo između pojedinih organizama, nego i između njihovih organa, kao što su srce, jetra, pluća, bubrezi, mozak.
Sledeći patent iz te porodice je onaj koji se bavi hidrogelom opala, koji se, pošto nije štetan za živu ćeliju, koristi za ćelijsku enkapsulaciju (tipiziranje i zatvaranje), zatim za ubacivanje lekova i proteina u telo, kao i za funkcionalnu enkapsulaciju nanočestica. Hidrogeli opala se mogu smatrati da se nalaze na prelazu između organskog i neorganskog, što znači da spadaju i u biologiju i u tehnologiju. Shodno tome mogu se koristiti za genetsko sekvencioniranje raznih životnih formi, kao šti su insekti, reptili ili glodari, dok se u metaloidnoj formi, primenjuju u tehnologijama veštačke inteligencije. Oni su veoma slični kvantnim tačkama. U člancima, objavljenim u naučnim časopisima još 2012. godine, se tvrdilo da hidrogeli opala zbog svoje organsko-neorganske hibridne prirode poseduju potencijal za veoma široku primenu u raznim oblastima, čaki i kao izvor energije.
Sledeći u nizu patenata prijavljenih još pre destak godina je onaj u vezi ugljeničnih nano cevčica „carbon nanotubes“, koji je u vlasništvu Kineske vojske. U njemu se govori o metodama pravljenja poluprovodničkih jednozidnih ugljeničnih nano cevčica. Patent pod brojem US 02510618 A1, su još 26. septembra 2013. zajednički podneli Tsinghua University iz Pekinga i kompanija Hon Hai Precision Industry sa Tajvana. Iz objašnjenja da se na te jednozidne cevčice sa unutrašnje strane nanose u obliku filma makromolekularni slojevi da bi se zatim sve to izlagalo elektromagnetnom zračenju, može se naslutiti u kakve sve svrhe se potencijalno takvi nano sistemi mogu koristiti. Pogotovu ako se uzme u obzir da ih je izumela Kina, zemlja koja je trenutni lider u razvoju i primeni tehnologija za kontrolu ljudskih bića.
Kvantne tačke i ostale nano tehnologije, kao što su hidrogeli, grafen oksid, jednozidne ugljeničke nano cevčice, se više od decenije koriste u raznim elektronskim spravama za svakodnevnu upotrebu, zatim lekovima, hrani i napitcima, ali i u vojne svrhe za izradu oružja sa neuro dejstvom. O tome se veoma malo javno govori, tako da je malo ko čuo da takve čestice sa takvim svojstvima uopšte postoje. One su neverovatno malih dimenzija – veličine 1/100 deo mikrona (većina virusa su veličine nekoliko mikrona), ali su mogućnosti njihovog delovanja na ljudske organizme praktično neograničene, od onih naizgled korisnih, pa do onih veoma štetnih i opasnih.
Elektromagnetna polja i frekvencije koje emituju kvantne tačke mogu u ljudskim telima uzrokovati emotivne, psihološke i fizičke bolesti i razne disfunkcije. Zbog toga, korištene kao neuro oružje, one mogu da izazovu poremećaje u emocijama, fizičkim i kognitivnim sposobnostima, te protoku i količini raspoložive energije. Očigledno je da, zahvaljujući KOVID-19 inekcijama, koje u sebi sadrže nano tehnologiju, naša tela, u koja su te inekcije ubrizgane, mogu emitovati elektromagnetna polja te primati i odašiljati razne signale.
Govoreći o egzotičnim patentima Karen se usput osvrnula i na svrhu onih takozvanih Kovid testova, koji nemaju nikakve veze sa testiranjem, već se uz pomoć brisa sakuplja genetski materijal, koji će se kasnije koristiti prilikom izrade raznih tipova nano biološkog oružja, kao što su oni čuveni „spajk” ili šiljasti proteini, koji se također nalaze u onoj nedefinisanoj zoni između biologije i tehnologije, jer se, osim kao produžena ruka VI, mogu koristiti za gensko sekvencioniranje. Ta vrsta tehnologije ima, poput parazita, sposobnost replikacije unutar tela. Karen smatra da ti šiljasti proteini, kao sastavni delovi mRNA inekcija, još nisu u potpunosti aktivirani kod svih onih koji su ih primili. Aktivacija se najverovatnije odvija uz pomoć 5G tehnologije i mreža optičkih vlakana. Dok se kvantne tačke i njima slične tehnologije mogu aktivirati i uz pomoć LED (light-emitting diode) – diode koje emituju svetlo. Dakle i svetlost se korist za aktivaciju i moduliranje sprava iz porodice nano tehnologija.
Karen je u svoj ispovesti pred Majkom Adamsom na kraju otkrila šokantnu sposobnost „spajk proteina”, o kojoj do tada niko osim nje nije govorio. Te hibridne neorgansko-organske strukture poseduju također sposobnost delovanja i uticaja na kognitivne funkcije organizama u kojima se nađu. Oni se u patentima opisuju kao „inteligentne senzorne platforme”, koje mogu da prenose instrukcije. Oni „spajk proteini”, koji se mogu videti pod elektronskim mikroskopom, su u stvari te nano tehnološke strukture ili platforme, koje su dovoljno sićušne da mogu lako da prodiru u nervne ćelije i da utiču na njihovo ponašanje.
Kvantne tačke, ugljenične nano cevčice, 5G i tetoviranje
Karen Kingston je istog meseca, oktobra 2022, osim sa Majkom Adamsom, imala i razgovor sa doktorom Stivenom Hoceom (Dr. Steven Hotze), u kojem je detaljnije govorila o vezi između nabrojanih nano tehnologija i 5G mreža. U tom razgovoru ona je navela da Američka armije već duže od decenije troši ogromne svote novaca na razvijanje oružja koja rade na principu veze nano tehnologija i kvantne mehanike, na kojem svoje ubojito dejstvo zasnova najnovije od tih oružja, a to je mRNA „vakcina”.
Naročita pažnja je posvećena pomenutim ugljeničnim nano cevčicama, koje bi trebalo da budu zamena za silikonske poluprovodnike u kompjuterskoj industriji. Na tim istraživanjima je angažovan Džo Ki (Joe Qiu), Amerikanac kineskog porekla iz istraživačkog centra One Army Research Office. Ta nova tehnologija je naročito efikasna na visokim frekvencijama, iznad 30 gigaherca i na kratkim milimetarskim talasnim dužinama i već se koristi u skenerima na aerodromima.
Ta tehnologija sa ugljeničnim nano cevčicama je usko povezana sa 5G tehnologijom. Ali ono na što Karen skreće pažnju je da postoje dokazi koji sugerišu da je ona veoma važan deo transhumanističkog projekta na kojem radi i Američka armija. Ona se pominje u onoj izvršnoj naredbi predsednika Bajdena od 12. septembra 2022. godine Executive Order (EO) 14081, u kojoj se, podseća ona, eksplicitno kaže da je veoma važno nastaviti ulaganja u istraživanje tih tehnologija, koje će omogućiti da se programiraju ljudske ćelije, odnosno da se reprogramira njihova biologija, na isti način na koji se to radi sa kompjuterima, tako da bi se ljudska bića mogla integrisati u posebnu vrstu interneta, o čemu se već odavno čak i javno govori.
Trenutno 5G tehnologija radi na frekvencijama nižim od 6 gigaherca, ali se u armijskim laboratorijama ubrzano radi da se taj opseg podigne iznad 30 gigaherca. Prema Džou Kiju, ne radi se samo o 5G, ta istraživanja se pružaju u još egzotičnije oblasti. On smatra da će u narednih pet godina komercijalna upotreba integralnih kola na principu ugljeničnih nano cevčica biti realnost. Armija također radi na tehnologiji kvantnih tački.
Svakako da nije nevažno napomenuti da se nano kristalnim kvantnim tačkama bavi veliki humanista i filantrop Bil Gejts. Uz pomoć tih nevidljivih uređaja, koji će pomoću vakcina biti ubačeni i ugrađeni u ljudska tela, svako ljudsko biće će biti žigosano, ili obeleženo „tatuom”, to jest tetovirano, ali ne na koži, već potkožno nevidljivim kvantnim sklopovima, koji će obojeni specijalnim bojama emitovati infracrvenu svetlost i biti u mogućnosti da u njih budu pohranjeni svi mogući podatci, koji će se po potrebi moći čitati pomoću pametnih telefona sa ugrađenom odgovarajućom aplikacijom. Ti sklopovi kvantnih tačaka bi trebali da drže informacije tokom pet godina, da bi se nakon toga zamenuli novim, ubačenim pomoću inekcija zvanih „vakcine”.
Ta istraživanja, obavljena na uglednom institutu MIT, je finansirala fondacija Bila i Melinde Gejts. U tim nevidljivim tetovažama đe biti pohranjeni svi podatci o svakom ljudskom biću, a da toga oni neće biti ni svesni. Kvantne tačke su po veličini manje od ugljeničnih cevčica, tako da se mogu ugrađivati u njih. One su projektovane da emituju talase specifičnih talasnih dužina, pomoću kojih su sposobne da komuniciraju sa najbližom 5G antenom, omogućavajući tako da se uz pomoć onih tetovaža, čiji su deo, kontrolišu tetovirani.
Kao što se vidi, i Gejts i Američka armija su angažovani na sličnim projektima, koji se teško mogu dovesti u vezu sa upotrebljivošću kako u vojne svrhe, tako i u humanitarne i filantropske. Uzimajući u obzir prethodno opisanu sposobnost tehnolohije kvantnih tačaka da utiču ne samo na ponašanje organskih živih sklopova, nego i njihovo trajanje, to jest, mogućnost isključivanja, onda nije teško naslutiti šta su u svojim glavama inicijatori tih istraživanja zamislili da rade sa tetoviranima. S obzirom da je sve to usko povezano sa onim inekcijama zvanim „vakcine”, čije ubrizgavanje se ne samo preporučuje, nego se vrši i pod prinudom, a da se instaliranje 5G antena i uređaja vrši ubrzanim tempom, onda također nije teško još i naslutiti da su završna testiranja primene tih tehnologija u biološke svrhe već uveliko u toku, ako nisu već i završena, te da su možda već u funkciji.
A ako se sve to još poveže sa namerom glavnog ideologa tog transhumanističkog projekta Juvala Noe Hararija, da ljudska bića pretvori u životinje za „hakovanje”, onda je više nego očigledno da je proces pretvaranja tih bića u kiborge već uveliko počeo i da su njihovi prototipovi već uveliko među nama. Zbog toga je Karen Kingston prilično razočarana da još uvek ne postoji masovniji otpor da se zaustavi dalji rad na razvoju veštačke inteligencije i primeni tih naprednih tehnologija pretvorenih u bio i neuro oružja.
Šta je u stvari virus zvani Kovid-19?
Rezultate svojih najnovijih istraživanja o mRNA „vakcinama” i Kovid-19 virusu Karen Kingston je predstavila u članku: Was COVID-19 Caused by a Biological Virus or mRNA Nanoparticles? (Da li je KOVID-19 uzrokovan biološkim virusom ili mRNA nanočesticama?), koji je originalno objavljen 15. decembra, a republikovan 16. maja.
Na početku tog članka Karen navodi da je tokom 2021. i 2022. utrošila hiljade časova rada na istraživanju i pregledu dokumenata zvaničnih organizacija kao što su EcoHealth’s Alliance i DARPA (Defense Advanced Research Projects Agency), te stručno pregledane i naučno verifikovane publikacije u vezi onih „virusnih” napada na Kinu, Italiju i SAD na početku pandemije, zatim naučne publikacije i dokumente proizvođača tehnologija sa nano česticama, Fajzerove dostupne dokumente, vladine ugovore i desetine patenata.
Na osnovu tih istraživanja ona nedvosmisleno izvlači zaključak da oni takozvani laboratorijski proizvedeni virusi nisu nikakvi virusi, već one lipidne nano čestice programirane sa mRNA kodovima. mRNA nije nikakva biosintetička supstanca, već predstavlja softver kodove. Shodno tome SARS-CoV-2 nije nikakav virus, već softver kod programiran preko nano čestica.
mRNA kodovi u Kovid „vakcinama” su deo softver programa za proizvodnju onih spajk proteina, koji su deo tehnolohije lipidnih nano čestica. Nakon što nano čestice prodru u ćeliju, one ih genetski modifikuju sa programiranim mRNA kodovima, pretvarajući ih tako u fabrike za proizvodnju toksičnih spajk proteina.
U jednom intervjuu marta 2022. doktor Robert Malone, koji se smatra tvorcem mRNA tehnologije, je ukratko objasnio da mRNA predstavlja ulazna vrata za delovanje ostalih nano tehnologija, koje imaju zadatak da prave bio-digitalne ili mehaničke, ne-humane biološke promene u ljudskom genomu. Modifikacija ljudi kroz prisilne biološke i mehaničke mutacije, predstavlja najkraću definiciju transhumanizma ili rukovođene evolucije. mRNA nano čestična tehnologija je izmišljena da indukuje neizlečive autoimune bolesti kod životinja, te da stvara hibridne vrste, od virusa i bakterija, preko biljaka i životinja, do čoveka i hibrida zvanih veštačka inteligencija.
Septembra 2021. međunarodna grupa naučnika okupljenih u organizaciji Drastic Research, u cilju istraživanja kovid pandemije, prezentirala je dokument o odobrenju sredstava za državnu odbrambenu agenciju DARPA od strane neprofitne organizacije EcoHealth Alliance (“EHA”), koji je prethodno otkrio jedan anonimni zviždač. Iz dokumenta se vidi da su EcoHealth Alliance i Antonim Fauči organizovali proizvodnju nano čestičnih spajk proteina, te njihovo ispuštanje među slepe miševe u obliku aerosola, transdermalnog praha koji bi se prenosio preko kože i jestivog gela, sa ciljem da se izazove infekcija koja bi se kasnije prenela na ljude. Ti nano čestični spajk proteini se u tom dokumentu nazivaju “bat vaccines” – bat (slepi miš) vakcine. Ti spajk proteini, zvani bat vakcine, savršeno odgovaraju imidžima i opisima mRNA nano čestica iz Kovid vakcina i spajk proteina sa interneta i iz medija.
Iz dokumenta se vidi namera EcoHealth Alliance da „vakciniše” populaciju odabranih kineskih i američkih gradova sa tim spajk-protein-nanočestice-bat-vakcinama, i to putem aerosola, površinski preko kože i kontaminacijom hrane i pića. Svrha takvog biološkog oružja je bila inhibiranje imunog sistema i pretvaranje ljudskih bića u prenosnike letalnih bolesti. Tako se došlo do još jednog naučnog objašnjenja kako je u onim prvim mesecima takozvane pandemije došlo do pojave „visokozaraznog virusa” i njegovog „širenja”- to se dogodilo stvaranjem SARS-CoV-2 spajk proteina i njihovim inkorporiranjem u mRNA nano čestice.
Na pitanje, da li postoje virusi, odgovor je potvrdan. Ima ih mnogo vrsta, a proizvode ih ljudi nakon vakcinacije, ili korektnije, inokulacije. Razlog zašto SARS-CoV-2 nije nikada izolovan, kako tvrde oni koji smatraju da virus ne postoji, je taj, da kada su mRNA nano čestice ispuštene, u njima su već bile ugrađene mRNA sekvence, programirane za stvaranje toksičnih proteina. U ljude je preko inokulacije ubacivana nano tehnologija. Tako „inficirani” sa mRNA SARS-CoV-2 nano česticama oni su mogli da proizvode viruse. Međutim, ono što je važno, barem tokom probe u Vuhanu, je da nije bilo transmisije tih novostvorenih virusa sa osobe na osobu. Originalne mRNA nano čestice su bile programirane da pokreću proizvodnju virusa ili određenih toksina, ali nisu bile infektivne.
Prema tim dokumentima postoje mRNA sekvence za stotine hiljada virusa, koji su svi smešteni u banku gena (GenBank). Ono što je, barem za sada ohrabrujuće, je da su svi ti virusi, od kojih su neki navodno izuzetno opasni i smrtonosni, potpuno bezopasni za masovnu transmisiju bez lipidnih nano čestične tehnologije. Ali, ono što je opasno je da oni koji su „zaraženi” programiranim nano čestičnim spajk proteinima, koji zdrave ćelije pretvaraju u fabrike za proizvodnju biološkog oružja, mogu preneti na druga bića, to jest „vakcinisati” ih sa tim oružjem za editovanje gena.
Zbog svega toga Karen Kingston apeluje da se mRNA nano čestice, mRNA spajk proteini, mRNA SARS-CoV-2 bat-vakcine i kovid-19 mRNA lipidne nano čestične „vakcine”, koje su sve zasnovane na istoj tehnologiji i predstavljaju biološko oružje, odmah sve zaplene i unište.
Na vladinoj listi za odstrel
A onda, 7. avgusta Karen Kingston na njenom sabtraku obaveštava svoje pratioce da je dobila informacije od Ernesta Luka (Ernest Luque), agenta, koga će kasnije iznajmiti nakon što je shvatila u kakvoj je opasnosti, da se nalazi na vladinoj listi za odstrel. Erik je, kako ga je zvala, bio agent FBI-ja, a radio je i za Pentagon za vreme Klintona i Obame, tako da se može sa sigurnošću reći da je veoma obavešten. On joj je rekao da su joj šanse da preživi 50/50. Ona je tom prilikom izrazila zabrinutost za bezbednost njenog sina Gavina, a također i majke. Ona tom prilikom nije saopštila gde se trenutno nalazi.
Od tada joj se gubi svaki trag i vodila se kao nestala. Članovi njene porodice su izgubili vezi sa njom i nisu znali gde se nalazi i da li je živa. To je trajalo tačno dve nedelje, da bi se ponovo javila na istom sabtraku 21. avgusta. Ona se tom prilikom izvinula svima onima kojima je svojim odsustvom uzrokovala brigu i patnju, istakavši da je trenutno bezbedna, i to samo zahvaljujući njihovim molitvama i božijoj milosti.
Ona je u toj poruci iznela više detalja o svom odnosu sa pomenutim agentom Ernestom Lukom. Saopštila je da je, nakon povratka sa Floride, 25. jula razgovarala sa njim i da joj je on u tom razgovoru saopštio da je, prema njegovim podacima, u velikim nevoljama zbog svojih istraživanja i javnih istupa u vezi njih. Rekao joj je da on ima pristup u mnoge vladine dokumente nedostupne za javnost, i da to upozorenje treba uzeti ozbiljno. Ona je još dodala da je Ernest direktor Alpha Special Services, bezbednosne agencije koja pruža oružanu zaštitu svojim klijentima. To je sve kod nje izazvalo veliki strah i pometnju, tako da je ona tom prilikom dogovorila sa njim da joj njegova kompanija pruži zaštitu i da preuzme brigu o njenoj bezbednosti.
Nakon toga je odlučila je da napusti USA, jer je bila uverena, ne samo na osnovu onoga što je čula od Ernesta, nego i ostalih informacija koje je dobila iz drugih izvora, da u inostranstvu ima bolje šanse za preživljavanje. Trenutno se nalazi i hotelu Ramada, koji joj obezbeđuje dodatnu sigurnost. Prema kontaktima koje je imala sa članovima porodice, ona bi trebalo da se nalazi u Meksiku. Još je izrazila nadu da će se uskoro vratiti kući.
Između Holivuda i realnog života
Kao što je na kraju ispalo, jedna priča o briljantnom naučno-istraživačkom radu jednog posvećenog i odgovornog analitičara i zviždača, koja bi mogla da se svrsta u žanr naučne fantastike, na kraju se pretvorila u triler, isti onakav, kakvih je na hiljade do sada sa svojih traka izbacila holivudska filmska produkcija, od kojih su mnogi postali blokbasteri. Oni redovni i verni poklonici holivudske kinematografije takvu priču, koja se dešava u realnosti, neće ni primetiti, jer, oni su odavno izgubili sposobnost da razlikuju stavrnost od filmske fikcije. Zbog toga je tih pomenutih blokbastera, kako vreme odmiče, sve više, jer njihov cilj nije samo da prave pare, nego i da stvarnost, to jest realni život, pretvaraju neprimetno u fikciju.
Oni koji ne svraćaju često u bioskopske dvorane, niti redovno prate holivudsku produkciju, su još uvek sposobni da razlikuju njegovu filmsku fikciju od realnog života, tako da će poželeti da ova priča o Karen Kingston postane jednoga dana blokbaster, ali ne onaj filmski, koji gledaoce anestezira, već onaj koji će ih buditi iz anestezije. A da bi se to dogodilo potrebno je da se ona priča, prepričava i širi, jer zviždanje zviždača izgleda još uvek nije dovoljno da ogromnu većinu ljudi uveri da je život koji žive fikcija, prenesena sa bioskopskih i televizijskih ekrana.
