Карен Кингстон, биотехнолошки аналитичар је у последње три година била најуспешнији звиждач против медицине усмерене за уништење човечанства и утврдила је да Ковид-19 није никада био никакав вирус, већ пројекат чији је циљ био спајање биологије, укључујући људско тело, са технологијом, то јест, вештачком интелигенцијом. За Ковид тестове сматра да немају никакве везе са тестирањем, већ се уз помоћ бриса сакупља генетски материјал, који ће се касније користити приликом израде разних типова нано биолошког оружја.
А да званичнике компанија за које је традила(Фајзер, Ј&Ј, Термо Фишер) упитате за мишљење о њој тврдиће да никада нису чули са њу? Зашто?
Од дана када ју је агент ФБИ Ернест Лук (Ernest Luque), упозорио да су шансе да преживи 50/50 губи јој се сваки траг и води се као нестала.
У данашње прилично узбудљиво време, према општеприхваћеном уверењу најузбудљивије у последњих неколико хиљада година, а можда икада, међу новокомпонованим поделама, какве до сада нису никада виђене, неизбежно је морало доћи и до подела у оквиру науке. Некадашња јединствена наука, главни замајац и мотор развоја човечанства, која се делила на разне научне дисциплине, поделила се на три дела, или боље речено на три врсте, у зависности од циљева које су себи поставили научници који се њима баве. Прва врста је она наука, чији је предмет деловања и првенствена сврха контрола над људским бићима, са крајњим циљем дехуманизације и депопулације човечанстава. Друга врста нема строго научни карактер, већ својим квази научним ставовима и тумачењима углавном служи идеолошким и политичким интересима одређених, углавном малобројних група, те се стога она популарно назива псеудонаука. Трећа врста се искључиво бави контролом прве две врсте, то јест, разоткривањем њихових закулисних, злонамерних и подмуклих циљева. Као што се може лако закључити, прве две науке су удружене против треће.
А трећа, суочена са злочиначким подухватом против човечанства, којим се баве прве две, мора да буде не само ефикасна, него и гласна, како би је оно угрожено човечанство чуло. Због тога се њени експерти популарно зову звиждачи. Један од најгласнијих звиждача, или да се буде родно до краја коректно, звиждачица, у последње три године огорчене борбе између два наведена табора, је била Карен Кингстон. Мало је научника из те групе извршило тако много опсежних истраживања у области mRNA инекција, да се не каже „вакцина”, као што је то урадила Карен Кингстон, биотехнолошки аналитичар, која је, по властитом сведочењу, радила за такве угледне компаније, као што су Фајзер, Ј&Ј, Термо Фишер, да се помену само оне највеће и најелитније. Мада ће званичници тих компанија, на питање новинара шта мисле о Карен, одмахујући главом тврдити да нису никада чули за њу.
Мада се Карен последњих година много пута појављивала на оним „илегалним” поткастима и алтернативним „Јутјубовима”, чини се да је најбољу и најупечатљивију представу имала октобра прошле године у једном од тих, од стране званичних или медија главног тока, озлоглашених телевизија, „Brighteon”, чији оснивач и главни водитељ је легендарни здравствени ренџер Мајк Адамс, који је и водио разговор. У том бриљантном представљању, Карен је, уз помоћ приказаних детаља из контраверзних патената, чланака из научних журнала и делова докумената сумњивих компанија, аргументовано поткрепила своју тврдњу да mRNA инекције представљају егзотичну технологију имплантација, која се користи за поробљавање човечанства и успутну депопулацију.
Магнетски хидрогел, инжењеринг ткива и даљинска контрола
Карен је и интервјуу документовала приложеним деловима текстова чланака из научне литературе и часописа да су даљинска контрола магнетског хидрогела и „инжењеринг ткива”, далеко од тога да би се могли прогласити теоријама завера. То се може видети из приказаног дела чланка објављеног у гласилу Америчкох хемијског друштва ACS Nano, у чијем кратком садржају се каже:
Већина ткива у људском телу поседује високо анизотропне физичке карактеристике и биолошку организацију. Хидрогел је предложен да служи као скелетонски носач уз помоћ којег ће се конструисати вештачка ткива, и то највише због високог садржаја воде, биокомпатибилности и способности за лако подешавање и прилагођавање.
…. суштинска карактеристика магнетских наночестица, инкорпорираних унутар хидрогела, је да омогућавају њихову употребу као магнетомеханички даљински активатори у циљу контроле понашања ћелија, и то уз помоћ вањског магнетног поља.
Меки активатори вештачких мишића са способношћу самолечења и вишеструко условљеном покретљивошћу
Из научног часописа Nature Reviews Materials, приказан је кратак садржај чланка под насловом: „Soft actuators for real-world applications” (Меки активатори за примену у стварном свету).
У кратком садржају се каже:
„Инспирисани телесним меким животињским и хуманим мишићима, који су физички прилагодљиви, мултифункционални, брзи и способни за реконфигурацију, развијени су слични мекани активатори за различите апликације, као што су мекани хватачи, вештачки мишићи, носиви омотачи, те повратни и медицински уређаји. Међутим, комплексан рад биолошких система не може се у потпуности имитирати у синтетичком дизајну. У овом прегледу биће дискутовано о новим материјалима и структуралном дизајну инжињеринга меких активатора са физикалном интелигенцијом и унапређеним карактеристикама, као што су прилагодљивост, вишеструко условљена покретљивост, самолечење и комплексна осетљивост. Истражили смо како се рад тих система може унапредити и постићи њихова мултифункционалност, коришћењем програмабилних меких материјала, нагласивши важност меких активатора у реалним околностима. На крају смо разматрали изазове и могућности развоја следеће генерације меких активатора, укључујући физикалну интелигенцију, прилагодљивост, производњу различитих величина, могућност репродукције, продужетка живота и стратегије завршетка живота.”
Уграђени уређаји за пријем и трансмисију, који разменом информација стварају мреже, претварајући људска бића у рачунске платформе у облацима (cloud)
Карен је такођер објаснила како уграђене биосинтетичке конструкције имају способност да примају и преносе дигиталне информације, омогућавајући више таквих структура да се умрежавају, чак и када су уграђене у различита људска тела. Комбиноване са вањском способностима вештачке интелигенције, које су убрзане ширином опсега, брзином и ниским нивоом кашњења 5Г антена, те умрежене структуре могу лако да се претворе у оружје против човечанства.
У опису једног патента заведеног под шифром US 11107588 B2 се наводи: „Систем обухвата плуралитет електронских уређаја, од којих сваки садржи инструкције на основу којих генерише ИД, да би, када су такви уређаји у близини један другог, имали способност да примају и преносе, то јест међусобно размењују ИД-је.”
Оно што је битно за тај патент је да је у њему детаљно развијена и разрађена могућност да се уз помоћ генерисаног ИД за сваку јединку предвиђа њено понашање током ексцесних ситуација, као што су пандемије, које су обележене дејством различитих патогена. Сервер, у којем се похрањују сви ти податци, је у могућности да даје потребне инструкције за третман сваког субјекта, као и да процени вероватноћу ширења патогена.
На следећем дијаграму је приказано на који начин се електромагнетни сигнали могу примати и преносити између индивидуа у које су имплантирани, а које су већ опремљене, дигиталним системима.
Исти тај патент говори истовремено о уграђеним струјним колима, људском умрежавању и ширењу патогена:
….. генеришући, уз помоћ струјних кола, предвиђену вероватноћу да одређени субјекат пренесе одређени патоген, базирано на информацијама о међусобној удаљености, и то за мноштво субјеката….
…… хардвер за извршавање одређених задатака би се, према неким манифестацијама изума, уграђивао као чип, или коло.
Медијум за компјутерско ишчитавање сигнала може укључити сигнал пренесених података са компјутерски ишчитаним програмским кодом, уграђеним у њему. На пример у основном фреквенцијском појасу или као део таласа носача.
…… неке манифестације тог изума могу бити у форми потпуног хардвера, потпуног софтвера (укључујући управљачки софтвер, резидентни софтвер, микро-код итд), или да се манифестују као комбинација хардверских и софтверских аспеката, који се генерално могу сматрати као „коло”, „модул” или „систем”.
Чудесни свет патената
У том разговору Карен Кингстон је говорила и о другим патентима које је успела да открије у свом више од 20 година дугом истраживању. И то поготову о оним патентима који доказују да Ковид-19 није никада био никакав вирус, већ пројекат чији је циљ био спајање биологије, укључујући људско тело, са технологијом, то јест, вештачком интелигенцијом. Она је нагласила да се више од деценије бавила истраживањима која су била вршена на такозваним Ковид вакцинама, а посебно се осврнула на патенте у вези оних тајанствених квантних тачака (quantum dots), јер је то кичма те технологије. Ту технологију ВИ претвара у биолошко оружје, које представља спој биологије и технологије, а Ковид-19 је управо то.
Нарочиту пажњу је посветила једном патенту у власништву Модерне, у којем је јасно показано да се липидне наночестце (“LNPs”) могу програмирати и да спадају у групу самосклапајућих технологија и да могу у себи садржати гел и хидрогел. Тај патент, заведен под шифрованим бројем US 10703789 B2, представља у ствари „мастер патент”, који под својом капом крије још 90 сродних патената. Другим речима, у мастер патент је уграђено 90 других патената. Док је прегледала патенте примењене у Ковид „вакцинама” приметила је да патенти који су вези са биологијом имају суфикс B2, док они који су у вези са технологијом имају суфикс A1.
Са горње илустрације се може видети да нестабилни mRNA молекули, кориштени у КОВИД-19 „вакцинама”, не могу самостално продрети у ћелије. Они то могу једино уз помоћ липидних наночестица (LNP), за чији развој су утрошене деценије. То значи да такозвани SARS-CoV-2 вирус није вирус, већ нано технолошко биолошко оружје које уноси mRNA кодове у људске ћелије. Остало је забележено, и то се не крије, као што се може видети са те илустрације, преузете из научне публикације, да је некадашњи директор Модерниниг одела за инфективне болести Ђузепе Ћармела рекао: „Што се липидних наночестица (LNP) тиче, ђаво је апсолутно у детаљима”.
Мастер патент US 10703789 B2 је тренутно уклоњен са сајта Америчког уреда за патенте а бави се функционалношћу нанотехнологије кориштене за Ковид-19 вакцине, замишљене као биолошко оружје, да би се осигурала брза, лака и циљана биодистрибуција нано честица, званих квантне тачке (quantum dots), кроз читаво тело. Карен тврди да је тај патент поднела још 2012. године компанији Life Technologies Corporation, коју је касније 2015. купила компанија ThermoFisher, за коју је и она једно време радила. Према писању Ројтерса, Фебруара 2022. Модерна је склопила петнаестогодишњи уговор са ThermoFisher Scientific о производњи својих Ковид „вакцина” и других експерименталних лекова, користећи ту такозвану mRNA технологију.
Један други патент, заведен под бројем US 0028565 A1, који припада породици наведеног мастер патента US 10703789 B2, налази се на Модернимом сајту. У секцији 0003 његовог текста се говори о томе да се патент бави полупроводничким нано кристалима, познатим као квантне тачке, и о томе како њихова величина реагује на различите енергије и фреквенције. У књизи објављеној 2011. под насловом: „Quantum Confinement Effect”, описује се како се квантне тачке могу користити за израду етикета, са којима би се људи и животиње могли маркирати. Карен наводи да се већ деценијама врше успешна истраживања како би се уз помоћ квантних тачака не само маркирали људи и животиње, већ и да се помоћу њих омогући и међусобна комуникација, и то не само између појединих организама, него и између њихових органа, као што су срце, јетра, плућа, бубрези, мозак.
Следећи патент из те породице је онај који се бави хидрогелом опала, који се, пошто није штетан за живу ћелију, користи за ћелијску енкапсулацију (типизирање и затварање), затим за убацивање лекова и протеина у тело, као и за функционалну енкапсулацију наночестица. Хидрогели опала се могу сматрати да се налазе на прелазу између органског и неорганског, што значи да спадају и у биологију и у технологију. Сходно томе могу се користити за генетско секвенционирање разних животних форми, као шти су инсекти, рептили или глодари, док се у металоидној форми, примењују у технологијама вештачке интелигенције. Они су веома слични квантним тачкама. У чланцима, објављеним у научним часописима још 2012. године, се тврдило да хидрогели опала због своје органско-неорганске хибридне природе поседују потенцијал за веома широку примену у разним областима, чаки и као извор енергије.
Следећи у низу патената пријављених још пре дестак година је онај у вези угљеничних нано цевчица „carbon nanotubes“, који је у власништву Кинеске војске. У њему се говори о методама прављења полупроводничких једнозидних угљеничних нано цевчица. Патент под бројем US 02510618 A1, су још 26. септембра 2013. заједнички поднели Tsinghua University из Пекинга и компанија Hon Hai Precision Industry са Тајвана. Из објашњења да се на те једнозидне цевчице са унутрашње стране наносе у облику филма макромолекуларни слојеви да би се затим све то излагало електромагнетном зрачењу, може се наслутити у какве све сврхе се потенцијално такви нано системи могу користити. Поготову ако се узме у обзир да их је изумела Кина, земља која је тренутни лидер у развоју и примени технологија за контролу људских бића.
Квантне тачке и остале нано технологије, као што су хидрогели, графен оксид, једнозидне угљеничке нано цевчице, се више од деценије користе у разним електронским справама за свакодневну употребу, затим лековима, храни и напитцима, али и у војне сврхе за израду оружја са неуро дејством. О томе се веома мало јавно говори, тако да је мало ко чуо да такве честице са таквим својствима уопште постоје. Оне су невероватно малих димензија – величине 1/100 део микрона (већина вируса су величине неколико микрона), али су могућности њиховог деловања на људске организме практично неограничене, од оних наизглед корисних, па до оних веома штетних и опасних.
Електромагнетна поља и фреквенције које емитују квантне тачке могу у људским телима узроковати емотивне, психолошке и физичке болести и разне дисфункције. Због тога, кориштене као неуро оружје, оне могу да изазову поремећаје у емоцијама, физичким и когнитивним способностима, те протоку и количини расположиве енергије. Очигледно је да, захваљујући КОВИД-19 инекцијама, које у себи садрже нано технологију, наша тела, у која су те инекције убризгане, могу емитовати електромагнетна поља те примати и одашиљати разне сигнале.
Говорећи о егзотичним патентима Карен се успут осврнула и на сврху оних такозваних Ковид тестова, који немају никакве везе са тестирањем, већ се уз помоћ бриса сакупља генетски материјал, који ће се касније користити приликом израде разних типова нано биолошког оружја, као што су они чувени „спајк” или шиљасти протеини, који се такођер налазе у оној недефинисаној зони између биологије и технологије, јер се, осим као продужена рука ВИ, могу користити за генско секвенционирање. Та врста технологије има, попут паразита, способност репликације унутар тела. Карен сматра да ти шиљасти протеини, као саставни делови mRNA инекција, још нису у потпуности активирани код свих оних који су их примили. Активација се највероватније одвија уз помоћ 5Г технологије и мрежа оптичких влакана. Док се квантне тачке и њима сличне технологије могу активирати и уз помоћ LED (light-emitting diode) – диоде које емитују светло. Дакле и светлост се корист за активацију и модулирање справа из породице нано технологија.
Карен је у свој исповести пред Мајком Адамсом на крају открила шокантну способност „спајк протеина”, о којој до тада нико осим ње није говорио. Те хибридне неорганско-органске структуре поседују такођер способност деловања и утицаја на когнитивне функције организама у којима се нађу. Они се у патентима описују као „интелигентне сензорне платформе”, које могу да преносе инструкције. Они „спајк протеини”, који се могу видети под електронским микроскопом, су у ствари те нано технолошке структуре или платформе, које су довољно сићушне да могу лако да продиру у нервне ћелије и да утичу на њихово понашање.
Квантне тачке, угљеничне нано цевчице, 5Г и тетовирање
Карен Кингстон је истог месеца, октобра 2022, осим са Мајком Адамсом, имала и разговор са доктором Стивеном Хоцеом (Dr. Steven Hotze), у којем је детаљније говорила о вези између набројаних нано технологија и 5Г мрежа. У том разговору она је навела да Америчка армије већ дуже од деценије троши огромне своте новаца на развијање оружја која раде на принципу везе нано технологија и квантне механике, на којем своје убојито дејство заснова најновије од тих оружја, а то је mRNA „вакцина”.
Нарочита пажња је посвећена поменутим угљеничним нано цевчицама, које би требало да буду замена за силиконске полупроводнике у компјутерској индустрији. На тим истраживањима је ангажован Џо Ки (Joe Qiu), Американац кинеског порекла из истраживачког центра One Army Research Office. Та нова технологија је нарочито ефикасна на високим фреквенцијама, изнад 30 гигахерца и на кратким милиметарским таласним дужинама и већ се користи у скенерима на аеродромима.
Та технологија са угљеничним нано цевчицама је уско повезана са 5Г технологијом. Али оно на што Карен скреће пажњу је да постоје докази који сугеришу да је она веома важан део трансхуманистичког пројекта на којем ради и Америчка армија. Она се помиње у оној извршној наредби председника Бајдена од 12. септембра 2022. године Executive Order (EO) 14081, у којој се, подсећа она, експлицитно каже да је веома важно наставити улагања у истраживање тих технологија, које ће омогућити да се програмирају људске ћелије, односно да се репрограмира њихова биологија, на исти начин на који се то ради са компјутерима, тако да би се људска бића могла интегрисати у посебну врсту интернета, о чему се већ одавно чак и јавно говори.
Тренутно 5Г технологија ради на фреквенцијама нижим од 6 гигахерца, али се у армијским лабораторијама убрзано ради да се тај опсег подигне изнад 30 гигахерца. Према Џоу Кију, не ради се само о 5Г, та истраживања се пружају у још егзотичније области. Он сматра да ће у наредних пет година комерцијална употреба интегралних кола на принципу угљеничних нано цевчица бити реалност. Армија такођер ради на технологији квантних тачки.
Свакако да није неважно напоменути да се нано кристалним квантним тачкама бави велики хуманиста и филантроп Бил Гејтс. Уз помоћ тих невидљивих уређаја, који ће помоћу вакцина бити убачени и уграђени у људска тела, свако људско биће ће бити жигосано, или обележено „татуом”, то јест тетовирано, али не на кожи, већ поткожно невидљивим квантним склоповима, који ће обојени специјалним бојама емитовати инфрацрвену светлост и бити у могућности да у њих буду похрањени сви могући податци, који ће се по потреби моћи читати помоћу паметних телефона са уграђеном одговарајућом апликацијом. Ти склопови квантних тачака би требали да држе информације током пет година, да би се након тога заменули новим, убаченим помоћу инекција званих „вакцине”.
Та истраживања, обављена на угледном институту МИТ, је финансирала фондација Била и Мелинде Гејтс. У тим невидљивим тетоважама ђе бити похрањени сви податци о сваком људском бићу, а да тога они неће бити ни свесни. Квантне тачке су по величини мање од угљеничних цевчица, тако да се могу уграђивати у њих. Оне су пројектоване да емитују таласе специфичних таласних дужина, помоћу којих су способне да комуницирају са најближом 5Г антеном, омогућавајући тако да се уз помоћ оних тетоважа, чији су део, контролишу тетовирани.
Као што се види, и Гејтс и Америчка армија су ангажовани на сличним пројектима, који се тешко могу довести у везу са употребљивошћу како у војне сврхе, тако и у хуманитарне и филантропске. Узимајући у обзир претходно описану способност технолохије квантних тачака да утичу не само на понашање органских живих склопова, него и њихово трајање, то јест, могућност искључивања, онда није тешко наслутити шта су у својим главама иницијатори тих истраживања замислили да раде са тетовиранима. С обзиром да је све то уско повезано са оним инекцијама званим „вакцине”, чије убризгавање се не само препоручује, него се врши и под принудом, а да се инсталирање 5Г антена и уређаја врши убрзаним темпом, онда такођер није тешко још и наслутити да су завршна тестирања примене тих технологија у биолошке сврхе већ увелико у току, ако нису већ и завршена, те да су можда већ у функцији.
А ако се све то још повеже са намером главног идеолога тог трансхуманистичког пројекта Јувала Ное Харарија, да људска бића претвори у животиње за „хаковање”, онда је више него очигледно да је процес претварања тих бића у киборге већ увелико почео и да су њихови прототипови већ увелико међу нама. Због тога је Карен Кингстон прилично разочарана да још увек не постоји масовнији отпор да се заустави даљи рад на развоју вештачке интелигенције и примени тих напредних технологија претворених у био и неуро оружја.
Шта је у ствари вирус звани Ковид-19?
Резултате својих најновијих истраживања о mRNA „вакцинама” и Ковид-19 вирусу Карен Кингстон је представила у чланку: Was COVID-19 Caused by a Biological Virus or mRNA Nanoparticles? (Да ли је КОВИД-19 узрокован биолошким вирусом или mRNA наночестицама?), који је оригинално објављен 15. децембра, а републикован 16. маја.
На почетку тог чланка Карен наводи да је током 2021. и 2022. утрошила хиљаде часова рада на истраживању и прегледу докумената званичних организација као што су EcoHealth’s Alliance и DARPA (Defense Advanced Research Projects Agency), те стручно прегледане и научно верификоване публикације у вези оних „вирусних” напада на Кину, Италију и САД на почетку пандемије, затим научне публикације и документе произвођача технологија са нано честицама, Фајзерове доступне документе, владине уговоре и десетине патената.
На основу тих истраживања она недвосмислено извлачи закључак да они такозвани лабораторијски произведени вируси нису никакви вируси, већ оне липидне нано честице програмиране са mRNA кодовима. mRNA није никаква биосинтетичка супстанца, већ представља софтвер кодове. Сходно томе SARS-CoV-2 није никакав вирус, већ софтвер код програмиран преко нано честица.
mRNA кодови у Ковид „вакцинама” су део софтвер програма за производњу оних спајк протеина, који су део технолохије липидних нано честица. Након што нано честице продру у ћелију, оне их генетски модификују са програмираним mRNA кодовима, претварајући их тако у фабрике за производњу токсичних спајк протеина.
У једном интервјуу марта 2022. доктор Роберт Малоне, који се сматра творцем mRNA технологије, је укратко објаснио да mRNA представља улазна врата за деловање осталих нано технологија, које имају задатак да праве био-дигиталне или механичке, не-хумане биолошке промене у људском геному. Модификација људи кроз присилне биолошке и механичке мутације, представља најкраћу дефиницију трансхуманизма или руковођене еволуције. mRNA нано честична технологија је измишљена да индукује неизлечиве аутоимуне болести код животиња, те да ствара хибридне врсте, од вируса и бактерија, преко биљака и животиња, до човека и хибрида званих вештачка интелигенција.
Септембра 2021. међународна група научника окупљених у организацији Drastic Research, у циљу истраживања ковид пандемије, презентирала је документ о одобрењу средстава за државну одбрамбену агенцију DARPA од стране непрофитне организације EcoHealth Alliance (“EHA”), који је претходно открио један анонимни звиждач. Из документа се види да су EcoHealth Alliance и Антоним Фаучи организовали производњу нано честичних спајк протеина, те њихово испуштање међу слепе мишеве у облику аеросола, трансдермалног праха који би се преносио преко коже и јестивог гела, са циљем да се изазове инфекција која би се касније пренела на људе. Ти нано честични спајк протеини се у том документу називају “bat vaccines” – бат (слепи миш) вакцине. Ти спајк протеини, звани бат вакцине, савршено одговарају имиџима и описима mRNA нано честица из Ковид вакцина и спајк протеина са интернета и из медија.
Из документа се види намера EcoHealth Alliance да „вакцинише” популацију одабраних кинеских и америчких градова са тим спајк-протеин-наночестице-бат-вакцинама, и то путем аеросола, површински преко коже и контаминацијом хране и пића. Сврха таквог биолошког оружја је била инхибирање имуног система и претварање људских бића у преноснике леталних болести. Тако се дошло до још једног научног објашњења како је у оним првим месецима такозване пандемије дошло до појаве „високозаразног вируса” и његовог „ширења”- то се догодило стварањем SARS-CoV-2 спајк протеина и њиховим инкорпорирањем у mRNA нано честице.
На питање, да ли постоје вируси, одговор је потврдан. Има их много врста, а производе их људи након вакцинације, или коректније, инокулације. Разлог зашто SARS-CoV-2 није никада изолован, како тврде они који сматрају да вирус не постоји, је тај, да када су mRNA нано честице испуштене, у њима су већ биле уграђене mRNA секвенце, програмиране за стварање токсичних протеина. У људе је преко инокулације убацивана нано технологија. Тако „инфицирани” са mRNA SARS-CoV-2 нано честицама они су могли да производе вирусе. Међутим, оно што је важно, барем током пробе у Вухану, је да није било трансмисије тих новостворених вируса са особе на особу. Оригиналне mRNA нано честице су биле програмиране да покрећу производњу вируса или одређених токсина, али нису биле инфективне.
Према тим документима постоје mRNA секвенце за стотине хиљада вируса, који су сви смештени у банку гена (GenBank). Оно што је, барем за сада охрабрујуће, је да су сви ти вируси, од којих су неки наводно изузетно опасни и смртоносни, потпуно безопасни за масовну трансмисију без липидних нано честичне технологије. Али, оно што је опасно је да они који су „заражени” програмираним нано честичним спајк протеинима, који здраве ћелије претварају у фабрике за производњу биолошког оружја, могу пренети на друга бића, то јест „вакцинисати” их са тим оружјем за едитовање гена.
Због свега тога Карен Кингстон апелује да се mRNA нано честице, mRNA спајк протеини, mRNA SARS-CoV-2 бат-вакцине и ковид-19 mRNA липидне нано честичне „вакцине”, које су све засноване на истој технологији и представљају биолошко оружје, одмах све заплене и униште.
На владиној листи за одстрел
А онда, 7. августа Карен Кингстон на њеном сабтраку обавештава своје пратиоце да је добила информације од Ернеста Лука (Ernest Luque), агента, кога ће касније изнајмити након што је схватила у каквој је опасности, да се налази на владиној листи за одстрел. Ерик је, како га је звала, био агент ФБИ-ја, а радио је и за Пентагон за време Клинтона и Обаме, тако да се може са сигурношћу рећи да је веома обавештен. Он јој је рекао да су јој шансе да преживи 50/50. Она је том приликом изразила забринутост за безбедност њеног сина Гавина, а такођер и мајке. Она том приликом није саопштила где се тренутно налази.
Од тада јој се губи сваки траг и водила се као нестала. Чланови њене породице су изгубили вези са њом и нису знали где се налази и да ли је жива. То је трајало тачно две недеље, да би се поново јавила на истом сабтраку 21. августа. Она се том приликом извинула свима онима којима је својим одсуством узроковала бригу и патњу, истакавши да је тренутно безбедна, и то само захваљујући њиховим молитвама и божијој милости.
Она је у тој поруци изнела више детаља о свом односу са поменутим агентом Ернестом Луком. Саопштила је да је, након повратка са Флориде, 25. јула разговарала са њим и да јој је он у том разговору саопштио да је, према његовим подацима, у великим невољама због својих истраживања и јавних иступа у вези њих. Рекао јој је да он има приступ у многе владине документе недоступне за јавност, и да то упозорење треба узети озбиљно. Она је још додала да је Ернест директор Alpha Special Services, безбедносне агенције која пружа оружану заштиту својим клијентима. То је све код ње изазвало велики страх и пометњу, тако да је она том приликом договорила са њим да јој његова компанија пружи заштиту и да преузме бригу о њеној безбедности.
Након тога је одлучила је да напусти УСА, јер је била уверена, не само на основу онога што је чула од Ернеста, него и осталих информација које је добила из других извора, да у иностранству има боље шансе за преживљавање. Тренутно се налази и хотелу Рамада, који јој обезбеђује додатну сигурност. Према контактима које је имала са члановима породице, она би требало да се налази у Мексику. Још је изразила наду да ће се ускоро вратити кући.
Између Холивуда и реалног живота
Као што је на крају испало, једна прича о бриљантном научно-истраживачком раду једног посвећеног и одговорног аналитичара и звиждача, која би могла да се сврста у жанр научне фантастике, на крају се претворила у трилер, исти онакав, каквих је на хиљаде до сада са својих трака избацила холивудска филмска продукција, од којих су многи постали блокбастери. Они редовни и верни поклоници холивудске кинематографије такву причу, која се дешава у реалности, неће ни приметити, јер, они су одавно изгубили способност да разликују ставрност од филмске фикције. Због тога је тих поменутих блокбастера, како време одмиче, све више, јер њихов циљ није само да праве паре, него и да стварност, то јест реални живот, претварају неприметно у фикцију.
Они који не свраћају често у биоскопске дворане, нити редовно прате холивудску продукцију, су још увек способни да разликују његову филмску фикцију од реалног живота, тако да ће пожелети да ова прича о Карен Кингстон постане једнога дана блокбастер, али не онај филмски, који гледаоце анестезира, већ онај који ће их будити из анестезије. А да би се то догодило потребно је да се она прича, препричава и шири, јер звиждање звиждача изгледа још увек није довољно да огромну већину људи увери да је живот који живе фикција, пренесена са биоскопских и телевизијских екрана.
