Treći deo: Zašto je dozvoljeno i prihvatljivo i da lažemo, ukoliko po svaku cenu želimo da dokažemo ono što tvrdimo?
U prvom i drugom delu istraživačkogog eseja našeg urednika M. Šavija (vidi: https://sedmasila.rs/milovan-savijao-holesterolsko-statinskoj-prevari-1/ i https://sedmasila.rs/milovan-savijao-holesterolsko-statinskoj-prevari-2/ ) bilo je reči o tome kako je istorija fenomena tumačenja uloge holesterola u ljudskom zdravlju itekako upletena u istoriju alopatske medicine.
U ovom trećem delu vam otkrivao i ovo:
Jer, alopatska medicina i veštačka ishrana su se poput nekog tandema savršeno nadopunjavale. Zahvaljujući veštačkoj ishrani stvarale su se bolesti, koje je medicina uz pomoć farmacije trebala da leči, dok je medicina davala proizvođačima veštačke hrane naučnu verifikaciju da su njeni proizvodi savršeno zdravi.
Statine prepisuju lekari da bi smanjili nivo holesterola u krvi, kao i rizike od kardiovaskularnih, ali i mnogih drugih ne manje opasnih i neugodnih bolesti. Dok statini u stavri svojim napadima na holesterol ionako uzdrmane ljudske organizme dovode u još veća iskušenja, sputavajući njihove urođene mehanizme za održavanje unutrašnje ravnoteže i borbu protiv infekcija.
Ključna metabolička činjenica je da lipoproteini, nosioci holesterola (takozvani LDL i HDL), igraju esencijalnu ulogu u stvaranju imuniteta na infekcije i zapaljenjske procese, kao i u rastu mišića. Stoga se tvrdnja da visok nivo holesterola izaziva srčane bolesti može poistovetiti sa tvrdnjom da vatrogasci ne gase, nego podmeću vatre.
Na scenu stupaju novi igrači
A najveći od tih novih biznisa nagovestiće naučnici Džozef Golšdtajn i Majkl Braun (Joseph Goldstein and Michael Brown), koji će baš tih godina u svojim istraživanjima doći do epohalnog otkrića da takozvani LDL, BN holesterol niske gustine, ulazi u ćelije uz pomoć specijalnih receptora. Oni su otkrili da osobe rođene sa genetski poremećenom funkcijom tih receptora imaju veoma visoke vrednosti LDL u krvi. Treba naglasiti da je već tada holesterol podeljen u dve grupe. Osim LDL izmišljen je i HDL, holesterol visoke gustine. U stvari iza tih skraćenica se kriju lipoproteini preko kojih se holesterol prenosi kroz krv, jer je nerastvorljiv u vodi. Oni su zatim objasnili i način na koji taj genetski uslovljen poremećaj ugradnje holesterola u ćelije uzrokuje njegove visoke koncentracije u krvi. Holesterol unešen u ćelije putem tog mehanizma određuje i koliko će pojedine ćelije, koje su odgovorne za to, proizvesti holesterola. To je posebno važno za ćelije jetre, u kojoj se proizvodi najveća količina holesterola, i koja je ključna u održavanju njegovog nivoa u krvi.
I na kraju se dolazi do najvažnijeg otkrića tandema revolucionara, Džozefa i Majkla, koji se tiče mehanizma pomoću kojeg taj ugrađeni vanjski holesterol određuje količinu proizvedenog novog holesterola. On to čini kontrolišući delovanje enzima 3-hidroksi-3-metilglutaril-koenzim A reduktaze (skraćeno HMG KoA reduktaza), koji, shodno tome, predstavlja ključni enzim u proizvodnji na početku ove priče navedenih supstanci, bez kojih nije moguć metabolizam, pa ni sam život, a čija ključna komponenta je upravo holesterol.
Otkrivši da osobe sa genetski poremećenom funkcijom onih receptora imaju povišen nivo LDL holesterola, a shodno tome, prema vladajućem uverenju, i veću verovatnoću obolevanja od srčanih obolenja, Goldštajn i Braun su naslutili da bi se iza tog mehanizma mogao kriti potencijalni rudnih zlata za farmaceutsku industriju, te su stoga težište svojih istraživanja usmerili u tom pravcu. Ono što bi sledeće bilo potrebno otkriti je jedinjenje koje bi blokiralo dejstvo enzima HMG KoA reduktaze. U tom smislu su jednom prilikom napisali: „Mi smo počeli istraživati potencijalnu kliničku primenu svega onoga što smo do sada otkrili. Iskreno se nadamo da će jednog dana biti razvijena specijalna terapija za tretiranje genetski izazvane hiperholesterolemije.”
To je bila veoma interesantna izjava, uzimajući u obzir da je taj genetski poremećaj bio veoma redak. Nije isključeno da su oni tada smatrali da bi se ta hipotetička terapija mogla koristiti za snižavanje nivoa LDL holesterola i u ostatku populacije u cilju smanjenja rizika od srčanih bolesti.
Ta mogućnost će se približiti realizaciji kada je 17 meseci kasnije japanski istraživač Akira Endo uspeo da iz gljivične (penicilin) buđi izoluje molekul koji je nazvao ML-236B (compactin), za koji se uskoro pokazalo da bi mogao biti moćan inhibitor enzima HMG KoA reduktaze. Kako će se kasnije pokazati to otkriće će dovesti do komercijalne proizvodnje leka za snižavanje holesterola zvanog statin.
Međutim, do konačne realizacije trebalo je da prođe još vremena. Goldštajn i Braun su shvatili da je u čitavom tom konceptu veoma važna mogućnost da bi taj inhibitor HMG KoA reduktaze trebao da utiče na povećanje broja LDL receptora na ćelijama, naročito ćelijama jetre. Za nastavak istraživanja u tom pravcu angažovali su doktora Skota Grundija (Scott Grundy). Kasniji razvoj događaja će pokazati da im je Grundi bio podmetnut, jer će on odigrati veoma važnu ulogu ne samo u onom naučnom delu, nego i u komercijalnom. Jer je lek trebalo i dobro „prodati”, to jest ubediti javnost i buduće korisnike u njegovu ne samo efikasnost, nego i neophodnost.
Taj tim, pojačan sa Grundijem, je ubrzo zaista dokazao da inhibitor HMG KoA reduktaze, Mevinolin, zaista povećava broja LDL receptora na ćelijama. Tako će se Grundi postepeno početi priključivati i onom timu eksperata, promotera lipidne hipoteze. Goldštajn i Braun nisu bili potrebni tom daleko važnijem timu. Oni su 1985. za svoj doprinos naučnom utemeljenju holesterolskog mita, dobili Nobelovu nagradu. Grundi će se pobrinuti za ostale komponente, koje će omogućiti i komercijalizaciju tog mita.
On će u jednom članku objavljenom 1986. u veoma ugicajnom naučnom časopisu Journal of the American Medical Association, između ostalog objaviti da je: „razvijena nova klasa lekova, inhibitora HMG KoA reduktaze, koji imaju veoma potentna svojstva snižavanja nivoa holesterola. To je od velikog značaja za medicinu od kada je najnovija studija Coronary Primary Prevention Trial, sprovedena u klinikama za istraživanje lipida (Lipid Research Clinics – LRC), dokazala da smanjivanje koncentracije holesterola pomoću lekova smanjuje učestalost koronarnih srčanih obolenja, uključujući infarkt miokarda.”
U toj studiji, koja je započeta 1973, a koštala je 150 milona dolara, učestvovalo je 3806 sredovečnih muškaraca koji su navodno bolovali od asimptomatske hiperholesterolemije. Oni su podeljeni u dve grupe. U jednoj su tretirani sa lekom za snižavanje nivoa holesterola, a u drugoj sa placebom. Istraživanje je trajalo sedam godina i obavljeno u više klinika širom Sjedinjenih država. Rezultati su objavljeni 1984. godine. Kao što se dogodilo sa svim pomenutim, ali i onim nepomenutim studijama izvedenih prethodnih 40 godina, rezultati su interpretirani na način koji je odgovarao naručiocima i finansijerima studija, i bivali po pravilu u skladu sa onom lipidnom hipotezom.
Na sreću i o toj studiji se mogu naći interpretacije rezultata koje su u skladu sa zdravim razumom i lako shvatljive laicima. Njih je saopštio novinar istraživač Gari Thab (Gary Taubes), koji se još od tih godina donkihotovski bori protiv takozvanih medicinskih dogmi i o tome je napisao bezbroj članaka i nekoliko knjiga. U knjizi: Good Calories, Bad Calories: Challenging the Conventional Wisdom on Diet, Weight Control and Disease, objavljenoj 2007, je upravo razobličio dogmu o životinjskom mastima kao glavnom uzročniku srčanih obolenja i gojaznosti. A o kontroverznom istraživanju LRC Coronary Prevention Trial, obavljenom između 1973-1980, Gari Thab je zaključio da predstavlja čisti promašaj u odnosu na ono što se htelo sa njim dokazati. Rezultate je sumirao u jednoj rečenici: „Iz one grupe koja je tretirana sa lekom tokom tih sedam godina umrlo je 68 ispitanika, dok je u kontrolnoj grupi, koja ju uzimala placebo, umrlo 71, sa razlikom od 0.2%.” Drugim rečima, razlika je bila zanemarljiva.
Na osnovu takvih rezultata jedan od rukovodilaca tog projekta doktor Bejzil Rifkind (Basil Rifkind) je u intervjuu za časopis Tajm rekao: „Sada je neosporno da smanjenje nivoa holesterola dijetom i lekovima smanjuje rizik razvoja srčanih obolenja i srčanog udara.” On je kasnije u razgovoru sa Garijem Thabom priznao da je namerno pogrešno interpretirao negativne rezultate istraživanja LRC, rekavši tom prilikom: „Mi živimo u nesavršenim svetu. Do dokaza bilo koje tvrdnje veoma je teško doći, stoga moramo izvući što je moguće više iz onoga što imamo.” Drugim rečima, da je dozvoljeno i prihvatljivo i da lažemo, ukoliko po svaku cenu želimo da dokažemo ono što tvrdimo.
Slične strategije i načina razmišljanja se držao i Skot Grundi, jednom prilikom izjavivši da bi on, pridržavajući se strogo lipidne hipoteze, interpretirao rezultate bilo koje studije na način koji bi tu hipotezu podržao. Uzimajući u obzir da je on radio u laboratoriji Goldštajna i Brauna iz koje se rodila ideja o budućem blokbaster leku zvanom statin, kako bi on mogao drugačije razmišljati.
Tako se stiglo do finala priče o holesterolu. U stvari do početka finala, jer taj finale još traje. Taj početak se nije slučajno desio sredinom osamdesetih prošlog veka i nisu se slučajno sinhronizovano dešavali nabrojani događaji – oni pronalasci Nobelovaca Goldštajna i Brauna, objavljivanje rezultata istraživanja LRC, kao i istraživanja MRFIT, istorijska Nacionalna konferencija o konsenzusu po pitanju holesterola, i na kraju statin. Sve je to stalo u nekoliko godina. Da bi se shvatio taj sinhronicitet nije potrebno dozivati u pomoć Karla Gustava Junga.
U centru tog sinhroniciteta je statin, lek koji je 1986. u onom istorijskom članku objavljenom i časopisu Američke medicinske asocijacije najavio Skot Grundi. Taj, mora se ipak odmah na početku reći, takozvani lek, će narednih decenija postati najprofitabilniji proizvod farmaceutske industrije svih vremena i postati prvi „blokbaster lek” u istoriji. Samo od 1996. do 2011, koliko dugo je trajalo ekskluzivno patentno pravo proizvodnje i prodaje tog proizvoda, vlasnik patenta, legendarni Fajzer, je ostvario promet na njemu od 131 milijardu dolara, što je iznosilo skoro 10 milijardi godišnje. Rekordna je bila 2006. sa 13 milijardi. Fajzer ga inače na tržište plasira pod nazivom liptor.
Nakon 2011. kada su i drugi proizvođači stekli pravo da ga proizvode, godišnji ukupni promet tog proizvoda pod raznim nazivima stalno raste. Prošle godine iznosio je 14.9 milijardi, a predviđa se da bi godišnji promet 2028. mogao iznositi 18.1 milijardu.
~ | ~
Mada danas postoji bezbroj priča sličnih ovoj, pomoću kojih se oni željni znanja i boljeg razumevanja iluzornosti sveta u kojem žive mogu učvrstiti u svom uverenju, čini se da je ova o holesterolu možda najilustrativnija da se na upečatljiv način shvate kolosalne dimenzije laži na kojima je ta iluzija utemeljena, pretvorivši se na kraju u grotesku. A tu grotesku nije teško uočiti. Treba se samo prisetiti da kardiovaskularne bolesti nisu uopšte postojale 1921. godine, kada je onaj pošteni i savesni doktor Dadli Vajt započeo svoju lekarsku praksu, da bi, zahvaljujući svim nabrojanim i opisanim lažima 1990, na početku primene statina, u svetu od tih bolesti umrlo 12.1 miliona ljudi, a 2020. uz pomoć statina taj broj je skočio na 20.5 miliona. Taj broj će nastaviti da raste, kao što će nastaviti da rastu zarade od proizvodnje i primene statina.
Ako danas upitate nekog prosečnog doktora šta misli o toj groteski, on će vas u čudu gledati ne shvatajući o čemu govorite. To je sasvim razumljivo, ukoliko se setimo Aptona Sinklera (Upton Sinclair), američkog mislioca, koji je pre jednog veka, upravo onih godina kada je doktor Dadli Vajt počinjao svoju lekarsku karijeru, sjajno primetio: „Teško je nekoga ubediti da nešto razume kada od tog nerazumevanja zavisi njegova plata.”
Da bi se to nerazumevanje održavalo na željenom nivou samo Fajzer trenutno godišnje troši 270 miliona dolara i zapošljava 2,000 savetnika, koji svakodnevno obilaze lekare, farmaceute i sve one iz prvih redova borbe za očuvanje te veoma unosne dogme, da im osvežavaju nerazumevanje, i da im, ako je potrebno, povećaju platu. Jer, novci nisu problem, njih je iz godine u godinu sve više, kao što je sve više i smrti.
Umesto epiloga
Iako se na prvi pogled sve čini jasnim, ostaje ipak nerazjašnjen mehanizam na osnovu kojeg su ti silni milioni ljudi poumirali i još uvek umiru od srčanog udara ili infarkta miokarda, a desetine i stotine miliona boluju od kardiovaskularnih bolesti. Ako se zanemare one silne pogrešne interpretacije rezultata mnogih studija i istraživanja i njihovo svesno i namerno falsifikovanje, te prihvati kao dokazano da ljudi sa niskim vrednostima holesterola daleko češće obolevaju i umiru od srčanih obolenja od onih sa visokom vrednostima, onda bi se u toj činjenici mogao naslutiti trag koji bi vodio do rešenja te zagonetke.
Na tom tragu se dolazi do ključne metaboličke činjenice da oni lipoproteini, nosioci holesterola (takozvani LDL i HDL), igraju esencijalnu ulogu u stvaranju imuniteta na infekcije i zapaljenjske procese, kao i u rastu mišića. Stoga se tvrdnja da visok nivo holesterola izaziva srčane bolesti može poistovetiti sa tvrdnjom da vatrogasci ne gase, nego podmeću vatre.
Infekcije i zapaljenja su povezani sa značajnim promenama u metabolizmu lipida i lipoproteina. Dakle, pored njihove uloge u transportu lipida, lipoproteini doprinose jačanju imuniteta. Promene u njihovom nivou mogu znatno pomoći organizmu u borbi sa mikrobima i njihovim toksinima. Povećanjem nivoa oni pojačavaju transport holesterola do imunih ćelija, takozvanih antitela, dok istovremeno inhibiraju reverzni proces povlačenja holesterola sa periferije ka jetri, povećavajući tako količinu holesterola u krvi.
Lipoproteini su deo akutne faze odgovora na infekciju u kojoj se obezbeđuje zaštita od povreda neutralizacijom mikroba, minimiziranje opsega oštećenja tkiva, učešće u lokalnom imunom odgovoru i popunjavanje i obnavljanje oštećenog tkiva.
Bakterijska infekcija stimuliše povećanu aktivnost onog enzima HMG KoA reduktaze, koji igra krucijalnu ulogu u liniji biosinteze holesterola iz soli mevalonske kiseline. „Blokbaster lek” statin blokira proizvodnju tog enzima, koji je, kao što se vidi, veoma važan faktor u jačanju imunog sistema, povećavanjem sinteze holesterola.
Taj mehanizam se aktivira u trenutku kada se identifikuje mikrob ili toksin, znatno smanjujući uklanjanje lipoproteina iz cirkulacije. Statini imaju suprotan efekat, uzrokujući povećanu aktivnost LDL ćelijskih receptora, što izaziva povećanje stepena primanja LDL od strane ćelija, to jest njegove ugradnje u ćelijske strukture, tako ga uklanjajući iz cirkulacije, onemogućavajući ga da igra onu opisanu krucijalnu ulogu u stimulisanju imunog sistema. Jer je adekvatan nivo lipoproteina neophodan u blokiranju i neutralisanju bakterijskih toksina koji mogu uzrokovati groznicu, hipotenziju, kolaps cirkulatornig sistema, pa čak i smrt usled sepse.
Lipoproteini preko holesterola pomažu u neutralisanju letalnih efekata bakterijskih toksina, ubrzavajući njihovo uklanjanje iz krvi, preusmeravajući ih dalje od monocita i makrofaga, smanjujući tako aktivaciju imunih ćelija. Zatim redukuju ispuštanje citokina, što smanjuje toksičnost i sprečava sepsu. Lipoproteini također pružaju zaštitu od izvesnih vrsta parazita.
Pošto su infekcije često povezane sa oštećenjima ćelija, dodatni holesterol dobro dođe za opravku i regeneraciju ćelijskih membrana. LDL lipoproteini prebacuju holesterol do mesta sa oštećenim tkivom, gde će pomoći u popravci, dok HDL lipoproteini čiste to mesto, nakon što je popravka završena. U stvari, treba naglasiti da je podela holesterola na loš – LDL i dobar – HDL veštačka, napravljena od strane pseudonaučnih promotera lipidne hipoteze i statina, da bi se ti procesi učinili kompleksnijim i težim za shvatanje, a time i otkrivanje prevare. U suštini postoji samo jedan holesterol, koji na kompleksan način učestvuje u važnim metaboličkim procesima, koristeći različite lipoproteinske nosače.
Promene koje se dešavaju u strukturi, kompoziciji i funkciji lipoproteina tokom infekcije su iste one za koje se smatra da promovišu aterogenezu. To se de dešava slučajno.
Brojne studije su pokazale da su rizik od koronarne arterijske bolesti, kao i njena učestalost, veći kod osoba sa infekcijom. Nekoliko različitih specifičnih mikroba su pronađeni u aterosklerotičnim lezijama na arterijskim zidovima. Među njima i bakterije koje uzrokuju dentalne infekcije, i koje poseduju sve potrebne sposobnosti da učestvuju u izgradnji tih lezija i naslaga.
Iste te dentalne bakterije također uzrokuju neizlečive autoimune zapaljenjske bolesti, kao što su reumatoidni artritis i Alchajmerova bolest.
Druge studije su pokazale da holesterol učestvuje također u izgradnji mišićnog tkiva tokom treninga i fizičkog rada. Prema doktoru Stivu Rajhmanu (Dr. Steve Riechman), istraživaču sa Texas A&M University: „LDL nije nikakvo zdravstveno zlo, kakvim ga je napravila propaganda poslednjih godina.” Rajhamanov tim je dokazao da osobe sa najvišim nivoom LDL holesterola dobijaju najviše mišićne mase nakon treninga. „Mi treba da promenimo tu ideju da LDL uvek predstavlja zlo – on nam je potreban da odradi svoj važan posao”, smatra također Rajhman.
Tako se na kraju dolazi do frapantnog rešenja one zagonetke: ko stoji iza pomora i obolevanja od kardiovaskularnih, ali i mnogih drugih ne manje opasnih i neugodnih bolesti – to bi pored već osumnjičenih trans masnih kiselina iz hidrogenizovanih ulja mogli biti i statini, koji svojim napadima na holesterol ionako uzdrmane ljudske organizme dovode u još veća iskušenja, sputavajući njihove urođene mehanizme za održavanje unutrašnje ravnoteže i borbu protiv infekcija.
~ | ~
Kao što je na samom početku ove priče napomenuto, istorija fenomena holesterolemije, ili bolje rečeno holesteromanije, se na savršen način uklopila, ili čak poklopila sa istorijom alopatske medicine. Iz priče se na kraju može videti da su se te dve istorije poklopile sa još jednom istorijim, a to je istorija preuzimanja ljudske ishrane u ruke krupnog korporacijskog kapitala. Svakako da se nije slučajno desilo da su alopatska medicina i prelazak sa prirodne na veštačku ishranu svoje istorije započeli sinhronizovano, gotovo istovremeno, početkom dvadesetog veka. Jer, alopatska medicina i veštačka ishrana su se poput nekog tandema savršeno nadopunjavale. Zahvaljujući veštačkoj ishrani stvarale su se bolesti, koje je medicina uz pomoć farmacije trebala da leči, dok je medicina davala proizvođačima veštačke hrane naučnu verifikaciju da su njeni proizvodi savršeno zdravi.
Mada je pažljivim analiziranjem moguće doći do bezbroj dokaza o tome kako funkcioniše taj opasni tandem, čini se da priča o holesterolu na najelegantniji način razotkriva tajnu kako je moguće više od jednog veka održavati neporecivom i nedodirljivom jednu medicinsku dogmu, i pored toga što su čitavo to vreme bezbrojne studije, testiranja i istraživanja pokazali i dokazali njenu neodrživost i besmislenost, sa čime se čak skoro jednoglasno slaže većina naučnika. Te da se, u prkos svemu tome, na osnovu te dogme na suptilan način čitavo to vreme namerno sa predumišljajem ruiniralo ljudsko zdravlje, i to samo zato da bi se zadovoljili sebični i pohlepni interesi prehrambenih korporacija, a što je najtragičnije, uz pomoć i saučesništvo medicine i njenih doktora, čiji je zadatak trebao da bude, barem tako piše na papiru, održavanje tog istog zdravlja.
Na sreću, do prave istine o toj prevari i, moglo bi se s pravom reći, zločinačkom poduhvatu, može se, kako je u ovoj priči nekoliko puta napomenuto, ipak doći. I to uglavnom na engleskom, jeziku globalne komunikacije. Ova priča je napisana na srpskom jeziku i predstavlja prvi tekst ikada napisan na tom, kao i bilo kom sličnom jeziku, o toj za svako ljudsko biće izuzetno važnoj temi, do čijih ključnih detalja se ne može čak ni na engleskom jeziku lako doći. Autoru bi kao dovoljna nagrada za uloženi trud predstavljalo saznanje da će barem neko od onih koji se budu zainteresovali da pročitaju ovj tekst do kraja, uzeti za ozbiljno njegove poruke.
I da će shodno tome postaviti sam sebi neizbežno pitanje, da li je potrebno da, ukoliko se nekada nađe u takvoj prilici, posluša preporuku lekara o preduzimanju svih mogućih mera, uključujući i lekove, u cilju smanjenja nivoa holesterola u krvi ispod izmišljene propisane granice. Ili će jednostavno prepustiti svom organizmu da se o tom nivou sam brine. Jer je sam tvorac mnogo pre nego što je izmišljena alopatska medicina podario tom organizmu sposobnost da sam reguliše nivoe svih supstanci, uključujući i holesterol, potrebnih za normalno odvijanje fenomena zvanog život, naravno, pod uslovom da se taj život živi na prirodan način, onako kako ga je tvorac zamislio.
Stoga se svaki pokušaj da se na nivo bilo koje supstance u organizmu utiče veštačkim putem, pogotovu lekovima, kao što je statin, može smatrati uvredom samog tvorca, ili, kako bi se starinski reklo, bogohuljenjem, a sve one bolesti nastale zbog toga njegovom kaznom.
Korišteni materijali
1) The Oiling of America MARCH 29, 2006 BY SALLY FALLON AND MARY G. ENIG, PHD Copyright © 1999 Mary G. Enig, PhD and Sally Fallon. First Published in Nexus Magazine, December 1998-January 1999 and February 1999-March 1999.
2) LDL-C Does Not Cause Cardiovascular Disease: a comprehensive review of current literature (2018) Expert Review of Clinical Pharmacology. Uffe Ravnskov et al.
3) Good Oil or Fat, Bad Oil or Fat, and Effects on Health – Dr Mary Enig – Part 1
https://stanceknowledge.com/good-oil-or-fat-bad-oil-or-fat-and-effects-on-health-dr-mary-enig-part-1
4) „Connecting the Dots” – Leonard Deddo
https://books.google.com/books/about/Connecting_the_Dots.html?id=A4vUd6lVWgkC
5) Prof. Dr. Timothy Noakes.
https://www.crossfit.com/essentials/its-the-insulin-resistance-stupid-part-9
6) Cholesterol Skeptics [Researchers, Websites, Authors and Books (Spisak knjiga na temu sumnje u teoriju o holesterolu kao zlu i izazivaču srčanih obolenja, kao i nekoliko važnih citata)
