Милован Шавија:  Како се праве земљотреси?

Милован Шавија:  Како се праве земљотреси?

Ужасне последице катастрофалног земљотреса који је задесио Турску и Сирију  поново су у први план избациле теорије завера и тему  вештачког  изазивања  земљотреса. Један од ретких људи који више зна о томе да ли су у питању теорије завера или могућност унапред планираног и вештачки реализованог мега потреса је Алекс Путни, који би се, барем што се тиче поменутог проблема, могао сматрати експертом.

А теорије завере  иду толико далеко да поручују да државе, које су на изборима гласале за погрешног кандидата, бивају касније кажњене са торнадом. Тако је у Америци. Код нас на друштвеним мрежама се шире „озбиљна“ питања: Нпр. Зашто је земљотрес погодио Турску само неколико дана након изјаве Ердогана да ће изаћи из НАТО и подржати Русију? Слично је било ‘99. год кад је у Истамбулу у разорном земљотресу изгубило  живот 15 хиљада људи, а само неколико дана пре земљотреса кроз Босфор је  упловио амерички брод са 500 војника. Затим: После разарања Северног тока 1 и 2 гасовод  „Турски ток“ био је  последња нада Европе  да добија   преко потребни руски гас, али  земљотрес  је управо угасио и ту последњу наду за ЕУ.

Све чешће су теорије да је земљотрес који је уништио Фукушиму изазван сеизмичким оружјем. Стручњаци тврде да је катастрофа у Фукушими за 15 година успорила  или уназадила економски развој Јапана. Тиме је смањена и његова конкурентска моћ на светском тржишту. Да ли је то теорија завере или смо заиста стигли до таквог нивоа људских могућности да „неко“ у једном  тренутку може уништити, ако не целу планету, а оно целе регионе или чак континненте. Свет се плаши нукеларног оружја. Није искључено да постоји  нешто још страшније. Замислите да  неко активира један од два позната супер вулкана: Јелоустон или Тобу. То би био крај планете Земље! 

У време земљотреса у Фукушими над  епицентралним подручјем снимљена је чудна светлост непознатог порекла. Да ли постоји могућност да је земљотрес циљано изазиван употребом неке врсте сеизмичког оружја? Теорија завере или реална  могућност?

На читаоцу овог текста остаје да процени колико се може веровати Алекс Путнију,заверама а колико вери у живот?!

Након веома узбудљивог прошлог лета са сушама прошараних торнадима, на локацијама на којима се никада нису дешавали, локалним непогодама праћених невиђеним поплавама у којима су бујице носиле не само аутомобиле, него и аутобусе, па чак и камионе са приколицама и незаобилазним шумским пожарима, дошла је још узбудљивија зима са оним до сада незабележеним хладноћама и снежним непогодама, које су до оргазма узбуђени медијски извештачи називали смртоносним олујама – deadly storms, или атмосферским рекама – atmospheric rivers. Међутим, како се зима ближила крају, а снежне непогоде постајале све ређе, радознали посматрачи навикли на временска узбуђења почели су да се са видном забринутошћу питају, шта је следеће и кад ће доћи. Са зебњом у срцима су потискивали могућност, од које су стрепели, да ће до следећих суша, поплава и торнада морати да чекају све до лета. 

(Последице торнада у Чешкој 2021.)

Али спас је дошао изненада и неочекивано, и то за промену, у облику земљотреса. Највећа чар земљотреса је баш у чињеници да их је, за разлику од временских непогода немогуће предвидети. Док се оне смртоносне олује и атмосферске реке данима унапред најављују, подижући постепено тензију, темпирајући врхунац узбуђења, како код неутралних посматрача, тако и код непосредно угрожених, за онај тренутак када се над циљаним регионима надвију тамни облаци, најављујући скори почетак представе, ове земљотресне катастрофе долазе изненада и нажалост су далеко смртоносније од оних смртоносних олуја и торнада. Додуше, треба нагласити да се и оне могу предвидети и становништво циљаних подручја упозорити, али то би онда било сувише бизарно и провидно, тако да би организатори тог типа игара могли лако бити „проваљени”.

Јер они озлоглашени теоретичари завера већ одавно наслућују да се и временске непогоде и земљотреси највероватније изазивају вештачки уз помоћ непознатих технологија, можда чак и ванземаљског порекла. Међу завереницима влада консензус да је, што се временских непогода тиче, мотив више него јасан, а то је, да се код наивних маса појача утисак о неумољивим и неизбежним климатским променама са катастрофичним последицама, те их тако наведе да се у име спаса одрекну тешко стечених слобода и будућности. Међутим, око мотива вештачког изазивања земљотреса мишљења су подељена, јер, ако се изузму климатске промене, као могући изговор, онда постоји заиста много потенцијалних мотива који би могли пасти на памет некој лудој глави, а да се заиста ради о лудој глави око тога се сви слажу, да на некој тачки планете уприличи земљотрес, и то катастрофичних размера са десетинама хиљада погинулих.

А што се тиче начина на који би се све те наизглед природне представе могле на вештачки начин извести, мало је завереника који нуде објашњење и могући, макар хипотетички опис технологије за њихову реализацију. Углавном се све своди на наутемељене тврдње и претпоставке, што код љубитеља завера, који су отворени за озбиљно узимање у обзир свакојаких теорија, не оставља баш неки превелики утисак. Али, постоји један прилично озбиљан теоретичар завера кога не би требало аутоматски одбацити, пре него што се баци барем летимичан поглед на све оно чиме се, и на који начин бави. Ради се о Алексу Путнију.

Већ након свечаног уласка на његов „сајт” : http://www.human-resonance.org/index.html и легимичног прегледа садржаја може се стећи утисак да се ради о озбиљном истраживачу. Посетиоцима и читаоцима је ставио бесплатно на располагање петнаестак књига и много дужих и краћих текстова. Теме су углавном археологија, космологија, зрачења, енергије, магнетизам, спиритуализам и старе претпотопске цивилизације. Прелиставањем појединих  књиге или текстова онај први утисак ће добити своју потврду, јер се може лако видети да се радио о научном приступу проучаваних тема. Оно што би могло да привуче и импресионира посетиоце српског порекла је откриће једне књиге посвећене Тесли: Tesla’s Rebirth, као и још неколико текстова о њему. Прелиставањем и те књиге и текстова може се веома лако стећи утисак да се Алекс нашим Теслом исцрпно и опсежно бавио, и да је у томе чак надмашио наше прослављене Теслијанце.

А кад је о Тесли реч, више је него јасно да је Алекс Путни  детаљно истражио његову научну заоставштину, а поготову начин како је она, након што је после смрти заплењена од стране америчких обавештајних служби, кориштена и још увек се користи у тајним пројектима, којима није циљ добробит човечанства, већ управо супротно, његово уништавање, контрола и поробљавање, као и остваривање ко зна каквих још злоћудних намера и планова. У оквиру тог домена Алекс је на прилично озбиљан, веродостојан, научан и уверљив начин објаснио како се оне на почетку поменуте теорије завера о вештачком изазивању временских непогода, шумских пожара и земљотреса на елегантан начин реализују, и то баш уз помоћ Теслиних тајних патената. Погледајмо како је то укратко Алекс описао:

Како се Теслини изуми користе за манипулацију временом, земљотресима и пожарима

Према његовом тумачењу технологија ултра ниских фреквенција (ULF), коју је изумио Никола Тесла, већ одавно се користи за манипулације временом, то јест климом. Она злосутна мрежа дуготаласних антена позната као HAARP (The High Atmospheric Auroral Research Project), о којој се већ одавно говори у теоријама завера, а у медијима главног тока ћути, у комбинацији са Икс-банд радарима лоцираним на морским површинама (Sea-Based X-Band Radar), користи се за вештачко изазивање временских непогода, нарочито торнада, и то тако што се помоћу неколико високоенергетских прецизно усмерених  зрачних снопова у вишим слојевима атмосфере створи такозвано плазма сочиво, од којег се касније рефлектују они поменути Теслини звучни таласи ултра ниских фреквенција (ULF) и усмеравају ка оним тачкама на површини Земље на којима су планиране временски непогоде.

Пројекат Теслиних бежичних торњева је према Алексу Путнију искориштен за  конструкцију специјалних радарских станица Нексрад (Nexrad – Next Generation Radar), чију је мрежу широм САД изградила америчка Национална временска служба (National Weather Service), а која се користи за исту сврху манипулација времном, са потенцијалном могућношћу да се претворе и  у веома моћно оружје. Тај систем ради на принципу  изазивања атмосферске јонизације помоћу оних звучних таласа ултра ниске фреквенције. Сви ти поменути системи се користе и као тајно оружје за индуковање  земљотреса и њима покренутих каснијих тсунамија.

А што се оних шумских пожара тиче, који се све чешће догађају широм планете и са којима се жели вештачки створити слика о измишљеним климатским променама, њих не изазивају високе атмосферске температуре, којима се такођер манипулише и које су само пратећи део сценарија застрашивања, већ специјалном технологијом такозваног спонтаног палења објеката пиезоелектричном индукцијом, која се такођер заснива на оним Теслиним звучним таласима ултра ниских фреквенција. Познати су и добро документовани многи случајеви када се у неком селу или граду одједном, такорећи ниоткуда, а у ствари из саме земље, појави ватра у којој све изгори, а чији узроци се по правилу  никада не открију. Тако да за изазивање пожара било које врсте већ одавно нису потребни ни климатски услови, ни шибица или упаљач, а нити добро увежбани пиромани, већ Теслини звучни таласи ултра ниских фреквенција и пиезоелектрична индукција.  

Земљотрес у Фукушими 11. марта 2011.

Да се Алекс заиста озбиљно бави производњом земљотреса, и то серијском, показао је детаљним описом свих оних догађаја и појава који су пратили онај славни земљотрес у Фукушими, који је још приде у пакету донео и тсунами. Те појаве, наравно, да нико није приметио, али су оне регистроване, а Алекс је некако дошао до тих материјала и презентирао их у једном прилогу са свог „сајта”: http://www.human-resonance.org/quake_induction.html.

У том прилогу насловљеном: „Инфразвучне пулсације индукују земљотресе помоћу јоносферних сочива”, Алекс на почетку наводи да се вештачка манипулација процеса у јоносфери врши скоро свакодневно од стране војно-индустријског комплекса, што представља директну милитаризацију технологија бежичног располагања лако доступном бесплатном енергијом, које је изумио Никола Тесла пре више од једног века. Та јоносферна  плазма се може јасно понекад видети на небу у преливању дугиних боја изнад облака, што је приказано на доњој фотографији. 

Докази вештачке индукције који су покренули потрес у Фукушими 11. марта 2011. су снимљени на многим станицама, како оним лоцираним на тлу, тако и на оним инсталираним на сателитима. Једно од тих HAARP постројења, лоцирано у Гакони на Аљасци, је активирано два дана пре потреса магнитуде 9.0. А оно што се дешавало у тренутку потреса може се видети на доњем графикону са једног од инструмената тог постројења. Алекс тврди да су ти материјали јавно доступни. На графикону се јасно види

емисија ултра ниске фреквенције од 2.5 Hz. Та емисија је била усмерена ка пукотини испод океанске површине, која је требала да својим померањем изазове потрес, а подржана координираним дејством са многих сличних постројења лоцираних на копну, мору и орбиталним станицама.

Истовремено, са друге стране, емисије ултра ниских фреквенција са постројења лоцираних на Земљи се појачавају и фокусирају уз помоћ мобилних HAARP платформи, смештених на мору и орбити, које су прецизно геопозициониране за координирани удар, пројектован и диригован   помоћу специјалног софтвера за триангулацију валова. На тај начин се десетине појединачних емитера фокусирају на једну тачку у горњим слојевима атмосфере узрокујући формирање низова паралелних таласа дугиних боја, који се стапају у сјајне кружне плазма облаке, што је приказано на доњој слици.

Инфрацрвени отисак тих манипулација у јоносфери се јасно види на сателитским снимцима подручја на којем се десио тај земљотрес 11. марта 2011,  који су објављени у

интернет магазину Physics ArXiv. Те кружне формације атмосферске плазме представљају застрашујућу претходницу тог унапред планираног и вештачки реализованог мега потреса. Слични снимци су претходили и неколико ранијих потреса, као што је онај из 2008. у Сечуану у Кини од 7.9 степени и онај Био-Био у Чилеу од 8.8 степени из 2010. Све те појаве које су пратиле земљотресе мега пропорција су забележене на аматерским видео снимцима и биле постављане на Јутјубу, да би веома брзо, како то бива у таквим ситуацијама, уклањани.Те вештачки генерисане формације делују као сочива или огледала од којих се одбијају они таласи ултра ниске фреквенције и усмеравају ка циљаним тачкама на којима ће изазвати земљотрес.

Док су десетине копнених HAARP станица, сличних оној поменутој  у Гакони на Аљасци одавно идентификоване од стране независних истраживача, постоји ко зна колико сличних инсталација камуфлираних као радарске антене, које такођер служе као делови система оне компјутерски координиране манипулације временом и земљотресима. 

На доњој фотографији су приказане оне поменуте Нексрад (Nexrad – Next Generation Radar) станице које је Америчка временска служба распоредила широм читаве земље,  наводно за праћење времена и климе. Али, права намена тих постројења је изазивање временских непогода, а нарочито оних злоћудних торнада, који за неколико сати потпуно опустоше савезне државе, које су се из неких разлога нашле на удару отуђених центара моћи. Према неким од поменутих теорија завера државе које су на изборима гласале за погрешног кандидата бивају касније кажњене са торнадом.

На следећој фотографији је приказано како изгледају оне поморске пловне HAARP платформе, камуфлиране као радарске станице за одбрану од непријатељских ракета, а које служе за описано усмеравање и појачавање таласних снопова ултра ниске фреквенције ка планираном циљу, или за стварање оних плазма сочива у јоносфери. Према проценама независних аналитичара један такав „бехемот” кошта најмање $900 милиона. Оним радозналцима склоним постављању питања ето идеалне теме за доколично размишљање, колико таквих пловних чудовишта тренутно крстари територијалним водама планете?

Има много важнијих питања у животу од земљотреса

Како се из изложеног види, Алекс Путни би се, барем што се вештачких манипулација временом и изазивања претходно планираних земљотреса тиче, могао сматрати експертом. На читаоцу овог текста остаје да процени колико му се може веровати. Отежавајућа околност за евентуалну проверу његовог кредибилитета представља чињеница да се о њему не може наћи никакав податак или траг на интернету на српском или барем неком сличном језику. Додуше, што се интернета тиче, ни на енглеском нема никаквог трага, осим „сајта”, који је наведен у овом тексту, а до којег се може доћи, како испада, једино уз велику помоћ среће.

Они који баратају енглеским на том „сајту” могу, као што је речено, пронаћи заиста много материјала за задовољавање радозналости из такорећи свих области људског знања. Тако да им, након што су провели извесно време у трагању и читању неће више пасти на памет оне глупости о манипулацијама временом и производњи земљотреса. Јер, Алексова експертиза је толико дубока, али и широка, да далеко превазилази дубину и ширину знања и интересовања просечно радозналог припадника цивилизације која се постепено самоурушава под дејством самоиндукованих временских екстрема и разорних мега земљотреса. Док се то урушавање не приведе крају на Алексовом „сајту” се може наћи сасвим довољно материјала за разбибригу, али можда и идеја уз помоћ којих би се тај злосутни крах можда могао избећи, или ако не избећи, оно барем преживети.

Поготово ако се трагач за идејама упусти у проучавање оних тајанствених енергија које прожимају и повезују сваког живог и неживог створа на планети. Затим оних резонанција без чијег усаглашавања је немогућ развој и опстанак свих живих  облика, као и њихова коегзистенција. Па оних светих бројева и пропорција, којих није свестан, а које итекако утичу на перцепцију свеукупне стварности. А у успонима и падовима оних силних цивилизација, за које тешко да је икада чуо, могао би да пронађе инспирацију како да извуче живу главу приликом пада оне којој и сам припада. А археолошки мегалити и артефакти, темељно проучени и сликовито презентирани у Алексовим књигама и текстовима, представљају идеалан медиј за распиривање маште радозналог трагача.

А када је о археологији реч једно од најважнијих налазишта и открића којима се бавио представљају Босанске пирамиде у Високом. Њима и комплетном комплексу Равне посветио је Алекс једно поглавље књиге Санскрит, вероватно најважније у свом стваралачком опусу, у којој је покушао да преко оног древног индијског језика, у којем се налази не мали број српских речи, доведе у везу све најважније цивилизације на планети. Како изгледа то поглавље и на који начин је то преисторијско балканско чудо Алекс представио,  може се сасвим добро уверити и без познавања енглеског језика.http://www.human-resonance.org/visoko.html

Био је Алекс Путни у Високом неколико пута и добро је проучио све оно што је тамо видео. Са доктором Семиром Османагићем, балканским Индијана Џонсом, је не само колега на равној нози, него и добар пријатељ.

ПОСЛЕДЊА ВЕСТ:Испод рушевина зграде у настрадалом подручју у Сирији спасиоци чују гласове али немају механизације нити начина како да им приђу!

Podelite sa drugima:

Povezani članci