Маловић, Светионик, (Фото: Архива)
Пише:Никола Маловић
Историја овог данас свима доступног деликатеса веома је дуга и сеже до старих Римљана, о чему свједочи камени стуб с рељефом који се чува у Археолошком музеју у Болоњи – одакле је и кренула цијела прича. На рељефу је приказан месар који користи алат намијењен уситњавању меса и додавању зачина, баш како се и прави мортадела. На латинском mortarium значи уситњавати, па се претпоставља да је мортадела назив добила по том алату
Овај би текст могао да повећа продају краљице међу саламама, па стога није лоше што се појављује у периоду када многи људи посте. Идеју да пишем о мортадели добио сам у тренутку када сам једног од мојих многобројних рођака (отац је имао седморо браће и сестара, а мајка шесторо) затекао како у самопослузи купује ову делицију. Уздигао сам обрве.
Милија ми је од пршута! – рекао је рођак.
Заиста, мортадела је на Приморју најпопуларнија салама. За разлику од осталих јестивих и све мање здравих назива који се појављују и нестају, мортадела је деценијама ту, препознатљива по укусу, али и специфичном мирису. Немогуће је затворених очију носом помијешати мортаделу с неком другом саламом.
Историја овог данас свима доступног деликатеса веома је дуга и сеже до старих Римљана, о чему свједочи камени стуб с рељефом који се чува у Археолошком музеју у Болоњи – одакле је и кренула цијела прича.
На рељефу је приказан месар који користи алат намијењен уситњавању меса и додавању зачина, баш како се и прави мортадела. На латинском mortarium значи уситњавати, па се претпоставља да је мортадела назив добила по том алату. Друга теорија каже да назив потиче од производа зачињеног бобицама мирте, а мирта је mortella. Дуго је бибер био скуп, а скуп је био толико да се за богатог човјека иза његових леђа говорило: Он ти је врећа бибера. Пун је пара!
Зрно бибера у средњем вијеку било је валута, а могло се и размјењивати за другу робу.
Римски пјесник Плиније забиљежио је како је цар Август, када је пролазио Болоњом, остао задивљен укусом мортаделе. Детаљан опис рецепта за израду мортаделе налази се у документу из 1376. године. У средњем је вијеку постала позната широм богатих слојева Европе. По једној легенди, баш се мортадела нашла међу даровима на вјенчању италијанске племкиње и потоње тровачице Лукреције Борџије, ћерке папе Александра Шестог, оца деветоро дјеце.
Због велике количине зачина, мортадела је у средњем вијеку била изузетно скупа, двапут скупља од маслиновог уља, трипут од пршута. Мирту је као зачин, дакако, замијенио бибер. Популарну делицију многи су копирали, па је 1661. болоњски кардинал Александар Фарнеси донио закон којим се забрањује фалсификовање мортаделе.
Анегдота: Мортадела у Народној скупштини Републике Србије
Године 2015. Србију је посјетио италијански предсједник Серђо Матарела. Њега ће у једном тренутку, за скупштинском говорницом, посланик СНС-а Игор Бечић грешком инвоцирати: Ђорђо Мортадела.
Почетком 19. вијека, појавом машина које су олакшале и убрзале производњу, чувени месни производ постаје доступан многим непцима. Године 1876. основана је организација Салсаментари која до данас води бригу о строгој процедури за добијање чувене болоњске мортаделе.
До данас управо мортадела из Болоње, главног града покрајине Емилија Ромања, има ознаку заштићеног географског поријекла. На тржиште долази већ кувана, нетретирана димом. Од свињског је меса, прошарана седефастим парчићима свињске масти (око 15%), зачињена зрнцима бибера, у неким верзијама маслинама, у другим пистаћима, ружичасте је боје, компактне конзистенције, и најукуснија је када се месорезницом исијече на танке кришке које Приморци зову фете.
Рецепт за сендвич с мортаделом
Извагати разлику између глади у очима и глади у стомаку. Казати теткици иза деликатесног пулта да толико и толико грама мортаделе домаћег произвођача (без маслина, без пистаћа) исијече на месорезници танко. Купити што квалитетнији лебац, најбоље сомун, пресјећи напола и ставити оптималну количину мортаделе између, без икаквих додатака, сира, краставчића, ништа, само лебац и мортадела. Јести мрсним даном, једном мјесечно (јер ни најздравија салама није здрава), и хвалити метафизичког родитеља овим ријечима: Хвала ти, драги Боже.
Мортадела спремна за конзумацију има цилиндрични или овални облик. Навикли смо да у маркетима гледамо саламе приближно исте величине, но гинисовске мортаделе знају да буду и до три метра дуге. Пореди ли се с пршутом који чак и сиромашније приморске куће имају на столу за празнике, за разлику од континенталних столова (не и црногорских), на којима као предјело доминирају саламе и кобасице – мортадела се данас сматра деликатесом ниже класе. У прилици смо да у трговинским ланцима проналазимо изведенице, не и болоњску мортаделу (која кошта и до 25 евра за килограм). Могуће је да мортадела свој неодољив укус дугују адитивима, појачивачима укуса, каталогу опасних Е ознака, које као пријетња за рак дебелог цријева чуче у дну декларације исписане сићушним словима.
Одавно сам престао да једем саламе, и конзумацију сухомеснатих производа свео на минимум. Догоди се, међутим, да опазим како она тамо начета крушколика мортадела домаћег произвођача иза витрине има сасвим мало масних бијелих дјелова, када преломим, па кажем, обично госпођи иза, да ми танко насијече 250 грама. Ни толико не би требало, али нек иде живот. Преукусна је мортадела, кад није пост, краљица међу саламама.
Извор: Печат
Преузето са: https://zurnal.me/malovic-svetionik-mortadela/
