Да ли су људи сами по себи добри или зли? Ово је једно од најчешчих питања и дилема.
ОБРАДА ТЕМЕ : L2
https://atorwithme.blogspot.com
Судећи по историји могло би се тврдити да је већи постотак злих људи, чак да су људи по себи зли. Психолози тврде да је личност јединствена, тј. да је свако другачији и то на свој начин. Међутим, ти исти психолози су утврдили типичне особине, тј. облике понашања свих људи, оне које свако од нас уочи код људи око себи, често и прокоментарише.
Судове о особама заснивамо на посматрању и описивању запаженог стога оцене нису увек објективне, већ субјективне. Психолози пролазе сличан пут. Међутим, њихове су анализе и закључци засновани на дугогодишњим истраживањима и проистеклим резултатима, дакле ситематичнији су и, могло би се рећи објективнији. Међу психолозима непостоји сагласност о начину посматрања и описивања. Отуда низ различитих схема за описивање особа.
Враћајући се на почетак овог текста, ставу да смо сви ипак јединствени, то јест другачији, испада да се ослањајући искључиво на опис малог броја особина, типизацује на које се типологије личности углавном своде, не може у потпуности објаснити личност. На понашање, поготово у специфичним ситуацијама, утичу мотиви, одбрамбени механизми, лични циљеви, пројекти, тренутна стања, бриге нпр., особине које не подлежу толико годинама, развојним фазама. Ипак неколико битних особина одмах оцртава најзначајније црте личности. Наиме, битне особине показују изузетну доследност, стабилне су током дужег периода па се на основу тога може предвидети понашање у будућности. Неко је, нпр. тврдокорно поштен, неко непоштен, лажов, или себичан, или алтруиста итд. То што познавање битних особина није довољно за комплетну процену не значи да није корисно. У којој мери је прича за себе. Да истакнемо само једну од корисности уочавања типолошких особина поготово кад су у питању нова поснанства. Заиста, да бисмо проценили такву особу, није потребно а ни могуће имати информације о свим обрасцима њеног понашања, тј. о свим њеним особинма. Довољно је управо тих неколико површних које се могу уочити.
Овај текст говори о често присутним особинама међу особама на важним друштвеним положајима, политичарима, лидерима. То су пре свега они с високом мотивцијом према моћи. Такви имају снажан мотив, обично крајњи циљ, везан за одређено време, с тим и план, стратегију како до циља доћи. Све то зависи од окружења, политичког, научног, спортског. У тој категорији личности најчешће су присутне бриге око како моћ стећи ( све већу и већу), како је одржати, како спречити да се она не изгуби. То су јаки животни мотиви који намећу одређену врсту понашања.За неке од тих типичних особина може се са сигурношћу рећи да су присутне кроз целу историју, због чега је једна особина добила назив по једној историјској личности ( следи у тексту)
ОСОБИНЕ ЛИЧНОСТИ
За сада нам је јасно да су добар и зао особине, једне од многих којима описујемо људе и њихова понашања. Услов да би се некој личности приписала одређена особина је понашање – карактеристично за ту особину- временски и ситуационо доследно. ( нпр. поуздана особа )
Постоје различите теорије које се баве особинама и на њима одређеним карактерним типовима личности. Најпознатија у академској психологији је теорија пет кључних особина. ( 1980) Иако постоје неограничене варијације личности ова теорија издваја пет најбитнијих, такозваних великих пет ( Биг Фиве)посебно истакнутих ( присутних) у међуљудској перцепцији. То су оне познате особине које стичемо на први поглед.
Већина психолога окупила се око велике петорке.То не значи да је “Петица” је задња реч о особинама. Али модел је импресивно постигнуће и значајно је побољшао положај психологије особина у очима научне заједнице.
Пре овог модела психологији је недостајао поуздан начин разврставања и систематског организовања истих обележја. Нити једном приступу којим се покушала објаснити личност, попут психоаналитичког (чији је најпознатији представник Сигмунд Фреуд), когнитивног, хуманистичког, бихевиористичког и других није за руком пошло оно што су успели теоретичари особина и то захваљујући описима из свакодневног живота. Овај метод приступа познат је под називом фундаментална лексичка хипотеза.
Једна од најутицајнијих психолексичких студија у историји психологије особина је студија Гордон Аллпорта и Хенрy С. Одберта ( 1936) који су са листе од скоро 400.000 речи идентификовали 17.953 јединствених појмова који се користе за описивање личности или понашање по принципу класификације особина на кардиналне, централне и секундарне особине. Користећи своју листу Аллпорт и Одберт су појмове раздвојили у четири категорије или “колоне”. Из ове поделе је касније настао петофакторски (ФФМ).
Раyмонд Цаттелл је сузио број са ове листе на 4,500 термина, а од њих је изабрао 171 особину чијом је анализом добио 16 одређујућих фактора лицчности ( димензија лицчности ) касније укључених у његов 16 ПФ модел ( топлина, расуђивање, емоционална стабилност, доминација, живост, свест о правилима, друштвена смелост, осетљивост, будност, апстрактност, приватност, стрепња, отвореност за промене, самопоуздање, перфекционизам, и напетост ).
Цаттелов 16 факторски модел показао се прешироким али су његове листе олакшале истраживања каснијим ауторима попут Ернеста Тупеса и Раyмонд Цхристала . Модел ове двојице није успео допрети до академске публике све до 1980. Тек је Леwису Голдбергу успело да утврди пет свеобухватних описа који садрже и обухватају већину познатих особина личности и претпоставља се да представљају основну структуру свих особина личности.
МРАЧНА ТРИЈАДА
Мрачна тријада је фраза која се ретко чује у обичним разговорима о особинама људи, а једна је од познатијих у свету психологије. Односи се на три различите, али повезане негативне црте личности:
1. нарцизам,
2. макијавелизам и
3. психопатију.
Мрачна тријада је психолошка теорија личности. Њу су први пут објавили канадски психолози Делроy Л. Паулхус и Кевин М. Wиллиамс 2002. .
Теорија је добила назив по врсти особина, које сматрамо “ мрачним”. Сваки од три типа личности, наиме, садржи негативне квалитете, најчешче укључујући емоционалну хладноћу, дволичност и агресивност. Све три особине тамне тријаде су концептуално различите, иако емпиријски докази показују да се преклапају бешћутно-манипулативним интерперсоналним стилом. Ове личности, тврдио је Паулхус “треба проучавати заједно ” . Заиста, изгледа да постоји ” мрачно језгро “ личности.
Карактеристике
1.Нарцизам– прекомерна самоважност ( грандиозност, понос, егоизам и недостатак емпатије ;
( субклиницчки- тј. непатолошки)
2. Макијавелизам – манипулативно понашање ( манипулација и експлоатација других, одсуство морала , недостатак емоција и виши ниво сопственог интереса .
3.Психопатија– бећутност ( континуирано антисоцијално понашање, импулзивност, себичност, бешћутне и неемоционалне особине (ЦУ);
( субклинички- тј. непатолосшки )
Иако се нарцизам и психопатија могу јавити на екстремним патолошким нивоима који нарушавају способност особе да живи нормалним животом, у мрачној тријади они постоје на нижем, субклиничком нивоу – иако чак и на том нивоу варирају дуж континуума интензитета .
Неки психолози су довели у питање корисност груписања особина заједно, сугеришући да би разлике између њих могле бити важније од њихових сличности, већина других истраживача наставила је да се ослања на концепт. Уопштено се сматра да је мрачна тријада од помоћи у разумевању аверзивног понашања на радном месту и широких културолошких проблема. Неки психолози су чак предложили проширење концепта мрачне тријаде како би укључили још једну особину личности, садизам ( види садо-мазохизам ), формирајући тако “тамну тетраду.”
Упркос увреженом уверењу да су ове особине непожељне, медији су преплављени ликовима- антихеројима који утеловљују Мрачну тријаду. И ликову из неких филмова чине исто и неке с од најпопуларнијих медијских франшиза данас имају ликове тог типа. Колико год ови ликови били забавни, они нам пружају прозор у мрачну страну људске природе. Уместо да друштво третира тамну страну људске природе као инхерентно неприлагођену оно ради супротно. То је само једно од извитоперених вредности савременог доба.
Финансијски скандали и случајеви преваре унутар великих корпорација (нпр. Енрон, Лехман Бротхерс или Wорлдцом) скренули су пажњу организационих психолога на особине личности лидера, посебно оних који су на челу компанија (Јонасон ет ал. 2015 ) . Испоставља се да су познати челници и оснивачи компанија, описани као харизматичне личности, али и нарциси или психопате. исто тако се испоставило да су лидери вишег нивоа ( екстремно појачаних особина ) постигли више од других нивоа водства. Док лидери нижег нивоа ‘само’ негативно утичу на сопствени тим, челници и оснивачи утичу на компанију у целини . Такви нарцисоидни оснивачи могу оштетити не само целу организацију, на пример, доносећи ризичније одлуке, манипулишући политикама и користећи стратегије попут малтретирања, преваре или искривљавања финансијских информација већ и шире друштво.
Истраживања мрачне тријаде истражују да ли су мрачне црте личности у корелацији с лидерском позицијом.
Мало више о mračnim sobinama
1. Нарцизам
Нарцизам карактерише осећај супериорности и тражење пажње и дивљења. На пример, нарциси још увек реагује на друштвену пожељност због своје мотивације да импресионира друге и привуче пажњу, док такозвана злонамерна двојка, у смислу макијавелиста и психопата, не мари за друштвено пожељно понашање. Осим тога, нарцисоидне особе показују хиперкомпетитивност , доминацију. Нарцизам, дакле, није само љубав према себи, високо самовредновање и држање позитивне, егоцентричне слике о себи, већ укључује и преосетљивост и дефанзивност . Другим речима, нарцизам је повезан с осећајем грандиозности, самоизлагања и самоопсесије, као и рањивости. Ове две стране се могу назвати нарцистичким дивљењем које поспешује ривалство . Преосетљивост може довести до недостатка емпатије према другима, као и до аморалног, ирационалног и параноидног понашања. Укратко, нарцизам је повезан са високо надухваном, али врло рањивом сликом о себи са тежњом за пажњом и дивљењем.
2. Макијавелизам
Макијавелизам се односи на тенденцију максимизирања личне користи и постизања индивидуалних циљева кориштењем других људи као алата . Ова особина личности може се окарактерисати снажном намером и способношћу кориштења манипулативних тактика у међуљудским односима за стицање и одржавање моћи. Ова тежња да се добије и одржи моћ може довести до прорачунатог и непромишљеног, неетичког понашања на себичан начин. Ова тежња за моћи разликује Макијавелисте од нарциса, који теже пажњи, дивљењу и самопобољшању без моћи: иако нарциси такође могу тежити моћи, они траже моћ како би импресионирали друге, а не ради одржавања саме моћи. Укратко, макијавелизам је повезан са стратешком тежњом да се добије и одржи моћ.
3. Психопатија
Психопатија је повезана с високом импулзивношћу, неконтролираном агресијом и тражењем узбуђења . Ова висока импулзивност доводи до дезинхибиције, подлости и смелости , тако да људи с високим психопатским склоностима показују подлост и ниско поштовање према другима, поред смањеног нивоа емпатије, афекта, кривице и савести . Осим тога, психопатија је повезана с проактивном агресијом . Њихова неконтролисана агресија ради узбуђења разликује психопате од нарциса мотивираног утиском: док и нарциси и макијавелисти не би показали агресију пред другима, што се тиче нарциса, то би могло значити оставити лош утисак и зато што су макијавелисти превише стратешки и контролисани, психопате задржавају свој бешћутан и неемоционалан афект када их посматра особа која пати. Ово понашање даље показује њихов недостатак не само емпатије већ и анксиозности . Да закључимо, психопатија је повезана са изразито импулзивним, неконтролисаним и агресивним понашањем.
личности мрачне тријаде
( на истој страници налазе се и остали тестови из психологије)
- Анониман23. фебруар 2023. 23:46
Управо прелетео текстом “Блинкен – Форестал наших дана: да ли да очекујемо нови скок са прозора душевне болнице?”
па рекох да пренесем овде:
“:У историји Сједињених Држава веć је постојао случај када је министар одбране Џејмс Форестал, за кога се касније испоставило да је психички болесник, умало гурнуо државу и целу планету у трец́и светски рат. Његови хистерични позиви да се „позабави“ Совјетским Савезом коначно су уплашили чак и таквог сокола као што је председник Х. Труман. Као резултат тога, Форестал, који је полудео од сопствених надуваних фобија, завршио је на менталном одељењу војне болнице Волтер Рид и 1949. године искочио са њеног 16. спрата вичуćи: „Руси долазе!“
Онај наш не заостаје, не може да се одлучи, не зна где је најбезбедније. лустер или…
XXX
Извор: https://atorwithme.blogspot.com/2023/02/liderstvo-kroz-prizmu-mracne-trijade.html
Можда је ово корисна допуна: “Djordje Savić: Šta je antropozofija?
„Antropozofija je put samospoznaje koja bi htela da odvede duhovno u čoveku do duhovnog u univerzumu.
Ovako je Rudolf Štajner, njen osnivač, opisao koncept antropozofije. I onda dodao:
„Nastaje u čoveku kao potreba osećanja i srca. I ono nalazi svoje opravdanje kada uspe da tu potrebu zadovolji. Samo oni koji u njoj pronađu ono što traže od srca mogu prepoznati antropozofiju. I sledstveno tome, samo oni koji osećaju određena pitanja o suštini čoveka i sveta mogu biti antropozofi jednako vitalni kao što se osećamo kada smo gladni i žedni.
Većina ljudskih bića u sebi nosi pitanja “Ko sam ja?”, “Zašto sam na ovom svetu?” i “Šta je smisao mog života?” U prošlosti, a i danas, religije su bile zadužene da odgovore na ova pitanja. Trenutno su nauka, tehnologija i ekonomija evoluirali na takav način da je ljudsko biće potpuno odvojeno od sopstvenog porekla i smisla svog postojanja. …… Ако је занимљиво, допуна стиже!
НАСТАВАК: Mnoga ljudska bića osećaju da plutaju u besmislenom životu, boreći se usred borbe za opstanak koja ih primorava da se prilagode neprijateljskom i kompetitivnom okruženju koje ih okružuje.
Suočeni sa ovom situacijom, razilaze se dve pozicije koje se smatraju jedinstvenim i nepomirljivim. Neki smatraju da je ljudsko biće samo konglomerat ćelija koji je rezultat evolucije zasnovane na slučaju i prirodnoj selekciji. A u drugoj krajnosti, drugi se drže neke religije, verujući da je sve delo Božje volje i da moramo imati veru i prihvatiti njegove planove iako ih ne razumemo i nikada ih nećemo razumeti. Čini se da postoje samo dve opcije: razum ili vera, nauka ili religija.
Međutim, svaki čovek u sebi nosi želju za slobodom, impuls ljubavi i sposobnost stvaranja, a ove tri sposobnosti ga čine nečim jedinstvenim i posebnim. I iz tih kapaciteta proizilazi impuls, glas koji odzvanja u svakoj od njih: „spoznaj sebe“.
НАСТАВАК 2: Rešenje sukoba koje imamo danas biće moguće samo ako se svako potrudi da odgovori na taj unutrašnji glas.
Antropozofija pokazuje da je samospoznaja moguća, i da putem koji do njega vodi danas može ići svaka osoba oslobođena predrasuda. Nije više potrebno povlačiti se iz sveta i izolovati se u hram ili skit. Tačno je da je zgodno posvetiti vreme tišini, meditaciji i proučavanju duhovnih tema, ali upravo u svakodnevnom životu, kroz posao, porodicu i društvene odnose, možemo svoje znanje primeniti i krenuti napred. Antropozofija pruža znanje stečeno na duhovni način, pokazuje kako ga primeniti u svakodnevnom životu, a takođe daje i vodič da svako može da postigne to znanje za sebe.
Antropozofija je instrument pomoću koga se može ućí u sve oblasti života.
Najpoznatije oblasti u kojima je primenjeno antropozofsko znanje su:
– Biodinamička poljoprivreda
Biodinamička poljoprivreda je metod organske poljoprivrede zasnovan na teorijama Rudolfa Štajnera, osnivača antropozofije. U praksi, dva osnovna aspekta ga razlikuju od organske poljoprivrede i drugih metoda: upotreba preparata dobijenih posebnom obradom određenih lekovitih biljaka kao što su kamilica i maslačak i uzimanje u obzir uticaja zvezda na obavljanje poljoprivrednih i stočarskih poslova. .
Ova vrsta poljoprivrede smatra farme složenim organizmima. Naglašava međusobnu povezanost između zemljišta, biljaka i životinja, tretirajući celinu kao uravnotežen sistem, nastojeći da uravnoteži snabdevanje hranljivim materijama usled proizvodnje useva i drugih proizvoda van farme sa proizvodnja ovih hranljivih elemenata uzgojem životinja koje obezbeđuju stajnjak za pravljenje komposta i uzgoj biljaka kao zelenih đubriva..
Kao iu drugim oblicima organske poljoprivrede, zabranjena je upotreba industrijskih đubriva, pesticida i herbicida.
Biodinamička poljoprivreda se razlikuje od drugih vidova organske poljoprivrede po korišćenju biljnih i mineralnih preparata kao aditiva za kompost i prskanje zemljišta, kao i po poštovanju kalendara sadnje zasnovanog na kretanju zvezda.
To je prva savremena organska poljopriveda u svetu.
Poznat je svetski znak DEMETER, kojeg poseduju na hiljade farme po celom svetu.
– Antropozofska medicina i farmacija
Antropozofska medicina je komplementarna medicina, zasnovana na antropozofiji Rudolfa Štajnera (1861–1925), koji je, počev od 1920, počeo da je razvija u saradnji sa Itom Vegman (1876–1943).
Koristi različite terapije, neke od njih, kao što su lekovita euritmija, ritmička masaža ili antropozofska psihoterapija, razvijene po antropozofskim principima, a i druge, kao što su art terapija, muzička terapija, balneoterapija i terapeutsko jahanje.
Supstance dobijene iz biljaka, životinja i minerala prisutnih u prirodi, pripremljene prema antropozofskim procedurama, propisuju se kao lekovi. Antropozofski pristup povezuje bolesti sa biografskim događajima koji utiču na telo, dušu i duh čoveka. U skladu sa sopstvenom hipotezom zapisa Akaša, takođe se tvrdi da prethodni životi pacijenta mogu uticati na njegove trenutne bolesti , kao o karma.
Integralni antropozofski medicinski sistem osnovao je 1920. Rudolf Štajner (1861-1925) zajedno sa Itom Vegman (1876-1943) kao produžetak konvencionalne medicine, na doktrinarnoj osnovi antropozofije, antropozofske farmacije i lečenja lekara – konvencionalnog lečenja. uključujući hirurgiju-. Po potrebi se koriste antropozofski lekovi.
Antropozofski lekari treba da imaju diplomu iz konvencionalne medicine na sertifikovanoj medicinskoj školi i, ako je moguće, neku specijalizaciju.
Godine 2000. postojale su antropozofske medicinske prakse u 80 zemalja širom sveta.
– Pedagogija WALDORF
Valdorfska pedagogija je obrazovni sistem koji potiče iz koncepcija osnivača antropozofije, ezoteričnog pedagoga Rudolfa Štajnera. Prva valdorfska škola osnovana je 1919. godine u Štutgartu u Nemačkoj.
Trenutno postoji više od 1.000 nezavisnih valdorfskih škola,4 oko 2.000 obdaništa i 646 centara za specijalno obrazovanje, lociranih u 60 zemalja,56 što predstavlja jedan od najvećih nezavisnih školskih pokreta na međunarodnom nivou. Takođe postoji nekoliko javnih škola sa sedištem u Valdorfu, čarter škola i akademije i ustanove za školovanje kod kuće.
Štajnerova podela dečjeg razvoja na tri glavne faze ogleda se u pristupu škola ranom detinjstvu, koji se fokusira na praktične aktivnosti i kreativnu igru; osnovno obrazovanje, koje se fokusira na razvoj umetničkog izražavanja i društvenih veština; i srednje obrazovanje, koje se fokusira na razvoj rana razvoj rasuđivanja i empatije. Kvalitativne procene rada učenika su integrisane u svakodnevni život u učionici, kvantitativni testovi igraju minimalnu ulogu u osnovnom obrazovanju, a standardizovani testovi su generalno ograničeni na one potrebne za upis na fakultet. Pojedinačni nastavnici i škole imaju veliku autonomiju u određivanju sadržaja kurikuluma, metodologije nastave i organizacije vlasti.
– Tročlano društveno uređenje
Tročlanost društvenog organizma (takođe triparticija, triformacija ili trimemberacija, od nemačkog Dreigliederung des sozialen Organismus ili jednostavno Soziale Dreigliederung) je organizacija društva koju je predložio austrijski filozof Rudolf Štajner
Štajner je ovaj spis napisao nekoliko meseci po završetku Prvog svetskog rata, u situaciji novih društvenih impulsa. Polazeći od iscrpne kritike svemoći unitarne države, Štajner sistematski razvija koncept društvene trostrukosti, u kome je javni život strukturiran u tri sfere: kulturno-duhovni život, pravni život i ekonomski, privredni život, i gde svaki od ovih članova može i treba da se razvija slobodno prema sopstvenoj strukturi i poretku.
Rudolf Štajner takođe pokazuje kako se novi društveni poredak može ostvariti samo na osnovu novog koncepta kapitala i svojine (neutralizacija kapitala).
Svaki čitaoc ovog teksta danas na internetu može da pronađe bezbroj primena i tekstova iz antropozofije.
Верујем да је ово непозната област за већину. Ко је заинтересован, да о томе сазна више и да редовно добија материјале из те области, може се јавити аутору овог текста на мејл адресу
[email protected]