Piše: Milorad Antonić
Zbog toga što je neko prekoračio crtu 18.03. 2003. god. zabranjen je Dnevni list Srbije Nacional. Način i razlozi zabrane nepoznati su demokratskim sistemima i neodoljivo podsećaju na prefinjene metode diktatorskih režima.
Zbog toga štoje neko prekoračio crtu ostalo je za pamćenje da je tadašnja Vlada izdavaču Nacionala u razloge za zabranu navela i sadržaj horoskopa u kome je navodno najavljeno ubistvo premijera. Verovanje Vlade u horoskop nikad niko ničim nije demantovao!
Zbog toga što su lešinari i dalje u prekoračenju crte prav,ukusa i morala sudski proces još uvek traje.
Ako idemo dalje od događaja koji su opisani u prvom nastavku ovog serijala moramo se vratiti deset godina unazad- ili 3 godine, 3 meseca i 13 dana od 05.oktobra 2000.god. unapred da bi došli u samu srž demokratizacije u Srbiji.
Brojao se osamnaesti dan,marta 2003. god. kada je zabranjen Dnevni lsit Srbije Nacional.
Dakle, posle 12.03.2003.god. kada je,zato što je neko prekoračio crtu, (a ne zato što je to najavljeno u horoskopskom znaku Lav) ubijen prvi demokratski izabran premijer Srbije,u Srbiji je stupilo na snagu vanredno stanje poznato kao akcija Sablja .Tada je oko 12.000 ljudi privedeno sa namerom da se pronađe ubica Zorana Đinđića.
Ali zabrana Nacionala, hapšenje tolikog broja ljudi,bojkotovanje trilogije PROCES KP 5/03 i poslednjih godina lešinarenje nad slavom pokojnog premijera nisu zasebni slučajevi. Sve je to deo horskog pevanja,donekle raštimovanog ali još uvek aktivnog hora lešinara koji pevajući „tako je mislio i govorio Zoran“polako ali sigurno svojataju njegove ideje i viziju. Analitičari upozoravajući na tu pojavu, pre bih rekao obmanu,podsećajući da su među recitatorima „oni koji su Đinđića nekada najviše napadali !“
S druge strane, sam proces suđenja,presuda optuženima, dokazi, izjave svedoka,veštačenja,ubistvo…,danas ,deset, godina posle je pod još većom sumnjom. I sve više je dokaza,činjenca,propusta u istrazi koji upućuju na nove zaključke.
Redom to izgleda ovako.
Nikola Vrzić,novinar koji prati ovu tematiku u saradnji sa Milanom Veruovićem,šefom obezbeđenja Zorana Đinđića koji je teško ranjem u atentatu tvrde da je bio i „treći metak“.Vrzić tvrdi da ima dokaze da je istina o ubistvu skrivena i u izjavi za “Informmer“ (12.03.2013.god.) kaže:
„Na osnovu dokumenata koji su prošli kroz Specijalni sud,došli smo do spektakularnih saznanja o falsifikovanju dokaza i montiranju svedočenja tokom, procesa.Kad se bolje pogleda ,brojni dokazi postaju veoma sporni…“
„Ovo nije teorija zavere ,ovo jeste zavera…“ i kao sumnjive detalje navodi sledeće:
*Zvanično ispaljena su dva metka, iako je svih devet članova obezbeđenja dalo iskaz da ih je bilo tri“.
*Istraga kaže da je drugi metak pogodio Veruovića i zabio se u zid,iako je veštačenje u Vizbadenu pokazalo da taj metak nije prošao kroz ljudsko telo.“
*Ostaci Đinđićeve krvi namerno su ostavljeni da se ubuđaju.“
*Na kundaku i rukohvatu puške „hekler i koh“ nalazili su se tragovi crvene boje,nalik na krv,koju su izbrisani pre analize!?“
*Prema prvobitnom zapisniku,krv je bila na levoj strani Đinđićevog tela,što implicira da taj metak nije došao iz Admirala Geprata,već iz Birčaninove 6-8 .“
„Interesantno je,napominje dalje Vrzić,da su policajci vršili uviđaj u Birčaninovoj 15.marta 2003…Ako tamo nema ničega,postavlja se pitanje zašto je policija tamo išla.Ako su sumnjali da tu postoji nešto,zašto se čekalo tri dana…“?!
Čudno,svakako,jer u pitanju je ubistvo premijera (ili možda baš zato?!).
Ali, ko je ubio premijera?!
I zašto je ubijen premijer?!
Osim nagađanja po sistemu da je to zato što je hteo da reši problem Kosova na način koji svetskim silama nije odgovarao,do onih da je 5.oktobar 2000. god. došao na naplatu 12.marta 2003.god. ništa drugo argumentovao nismo dobili. Hapšenje 12.000 osumnjičenih u akciji Sablja bio je pucanj u prazno.Neki kažu i dobra maska.
Potom je trebalo utemeljti razloge za ubistvo.
TRAŽENjE KRIVCA
Strela je odapeta 18.03.2003.god.Odlukom Ministrarstva kulture Srbije zabranjen je Dnevni list Srbije Nacional.Razlog.Zbog tekstova objavljenih u vreme vanrednog stanja.
Inspektor policije koji je ispitivao odgovrono lice i osnivača ,ovde potpisnog izdavača Nacionala još kao prekor i sramotu naveo je : „to nema smisla, znate li vi da ste u horoskopskom znaku Lav( premijer je rođen u tom znaku) najavili ubistvo premijera „?!
Naravno,pošto je u pitanju prekoračenje crte ,ne kaže se kojih tekstova i kada objavljenih,ali inspektor drži u ruci Ncional od 12.03.2003.god.i pokazuje na horoskop i znak Lav.Sadržaj je označio markerom.
Ta noć u policiji se završila u 03,45 časova tako što odgovorno lice izdavača Nacionala na neviđeno(svojom voljom i odlukom)potpisuje da stoji iza svega što je izjavio i što su,prema tvrdnjama inspektora,protiv njega izjavili njegovi saradnici.
A onda su počeli drugi demokratskli pritisci.
Dakle,ni malo slučajno,posle ubistva premijera i zabrane Nacionala u prostorije izdavača Nacionala, 20.03.2003.god.dolazi finansijska policija sa zadatkom da ispita poslovanje preduzeća jer taj dnevni list,tvrde oni,finansira Zemunski klan.On je,pevali su oni, „žuta štampa“,“on je pripremao atmosferu linča protiv premijera“ …,?!
Nakon detaljne kontrole poslovanja koja je trajala 12 dana,glavni inspektor nalazi da nema nepravilnosti u poslovanju,što je pre njega utvrdila i prethodna finansijska kontrola koja se „radeći svoj posao“ zadržala punih 42 dana.(Neki kažu da je i to protivzakonito).U oba slučaja nisu nađene nikakve nepravilnosti u poslovanju.Sve zakonske obaveze su izmirene,isplaćene zarade zaposlenima, plaćeni doprinosi za zaposlene,porezi i ostale dažbine…sve do zakupljenih parking mesta.Čak i legalizacija softvera,što je bila prava retkost u to vreme u Srbiji.Na njihovu žalost,(kasnije videćete zašto i na našu ) nije nađena ni jedna jedina uplata od strane trećih pravnih lica(pogotovo ne od onih koje su oni označili kao finansijere Nacionala).Jedine uplate bile su ostvarene od prodaje ovog dnevnog lista,15-dnevnog magazina Eksklzuziv i marketinške agencije.
Konstatovano je takođe, da je ovo pravno lice kao malo preduzeće,po završnom računu za prethodnu 2002.god.iskazalo dobit u iznosu od 23. 360.703,00 din. i ostvarilo bruto promet od 407.314.428,09 din. Od tog iznosa država Srbija prihodovala je po osnovu poreza 20% što je oko 81.462.884 din. samo za tu poslovnu godinu.
Ali to je,očigledno bilo i previše za novinu čiji je osnovni princip bio –nije novinarski prećuteti. Dovoljan razlog za osvetu ili ne,zaključite sami. Ali na jednom sastanku sa urednicima Nacionala premijer Đinđić je zamolio za razumevanje njegovih minstara jer „mladi su i nemaju dovoljno iskustva…“!!Kao znak dobre volje tražio je od njih da povuku svoje tužbe protiv Nacionala.Dok je bio živ tužbe su povukli,a posle?! Da im je bilo do njegovog stava sigurno ne bi posle njegovog ubistva veštim marketinškim obmanama nastavili javnosti Nacional predstavljati u najcrnjem svetlu.Naravno,branili su, navodno pokojnog premijera tako što su na sva zvona postojećih medija tu novinu označili kao glavnog krivca, kroz koju je pripremana atmosfera linča. Ta teza je u tom trnutku u javnosti „pila vodu“,jer javnost je šokirana ubistvom i bilo ko da je okrivljen narod je to prihvatao.Trebalo nas je još samo naterati da to priznamo.
U trenutku kada mi je finansijski inspektor predočio pozitivne nalaze svoje kontrole i divio se rezultatima(ili je bio iskren ili to jednostavno nije očekivao) i sam se pravdao da je „eto morao doći“, pozvali su ga iz njegove (Centrale–PORESKA UPRAVA MINISTARSTVA FINANSIJA I EKONOMIJE) da „hitno sa rešenjem o izvršenoj kontroli dođe nazad…“!Bezuspešno im je objašnjavao da je rešenje već uručio…Morao je da se vrati. Jedino nije morao da ni da me moli niti da primenjuje silu da mi oduzme rešenje.Bez obzira što mi je ono bilo spas jer pritisak se kretao u pravcu tovarenja što veće odgovrnosti i krivice vraćajući mu rešenje otvorio sam vrata paklu.Dao sam im time mogućnost da praktično urade što god im je volja. Da naprave novo rešenje, da isfriziraju čak i krivičnu odgornost.
Nije mogao da veruje šta ima u rukama.On je otišao u Centralu, ja u beznađe a u prostorije izdavača Nacionala u 17,sati i 15 minuta istog dana (01.04.2003.god)ušla je policija,predsednik Trgovinskog suda, stečajni i likvidacioni upravnik.Uručili su mi Rešenje kojim se nad izdavačem ovog dnevnog lista otvara postupak likvidacije. Pomenuto Rešenje doneto je „pošto je konačnim rešenjem Ministarstva kulture i javnog informisanja Republike Srbije broj 651-01-131/2003-10 od 18. 03. 2003. god.»privremeno zabranjeno izdavanje i štampanje kao i objavljivanje u elektronskom ili drugom obliku lista NACIONAL« .
Naređenje:predati pečat,otpustiti radnike,i oduzeti opremu za rad.
Izvršeno bez prigovora i bez prava na žalbu i na advokata.Pošto je bilo vanredno stanje nismo ni imali pravo na njega.Niti su zaposleni novinari smeli,a hteli su,da organizuju protest,ali i u tom slučaju ako bi ih bilo više od 10 na jednom mestu bili bi uhapšeni.A bilo ih 50 zapsolenih.
Svoj stav i jedinio validno pravno tumačenje ovog postupka smo obrazložili ali nije imao kod a nas sluša.Istina koju je nudio Nacional ni za jednu dnevnu novinu nije bila tema.
A istina je ,između ostalog u sledećem:
U pomenutom Rešenju za sprovođenje postupka likvidacije od 01. 04.2003. god. sud se neosnovano pozvao na odredbu čl.100.st.1.tač.1 Zakona o preduzećima kojim je propisano da „preduzeće prestaje sa radom ako mu je izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti, „zaboravljajući na pravo svakog osnivača preduzeća da u slučaju prestanka bavljenja nekom od registrovanih
delatnsoti, odlukom osnivača može da se bavi drugom delatnošću iz registra.U tadašnjem registru izdavač Nacionala imao je registrovane 124 delatnosti.Znači od preostale 123 izdavač je mogao da bira kojom će se baviti.To zbog toga jer mu je na ovde iskazan način zabranjeno da se bavi izdavanjem novina (što je posebno čudna pravna priča jer skoro da nema slučaja gde je sud zabranio bavljenje nekom delatnošću iz razloga koju su u ovom slučaju navedeni,ali eto i da je tako ).Dakle sve zakonom dozvoljene i regsitrovane delatnsoti u registru ovog pravnog lica njih 123 bile su naše pravo na izbor.U konkretnom slučaju to znači sledeće. Ako je izdavaču Nacionala izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti a jeste, i ona je u tom slučaju bila izdavanje novina,to isto preduzeće,tj.izdavač Nacionala mogao je da se bavi drugom delatnošću iz registra,npr.marketinškim uslugama,trgovninom na veliko i malo,itd.itd…?!Nema nikakvog pravnog utemeljenja u tvrdnji iz Rešenja da „preduzeće prestaje sa radom ako mu je izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti“.
Šta to dalje znači?Znači da bi izdavač sa svojim zaposlenim radnicima ,da im nije zabranjeno da rade bilo šta, odabrao neku delatnost iz registera i njome bi se bavili.Nešto bi dakle radili,od nečega živeli.Ostvarili bi svoje pravo na rad.Međutim neko ko je prekoračio crtu računao je na tu mogućnost pa je doneo takvo rešenje (kazna je dakle morala biti rigorozna) po kome nismo imali pravo da radimo.Pojedine redakacije čak nisu smele primati novinare iz Nacionala(osim retkih izuzetaka gde su se lično poznavali novinar i glavni urednik).A dok dokažemo svoje pravo „lipši magarče“.I da bi bili još sigurniji da nećemo moći ništa raditi zaplenili su opremu: 68 kompjutera, 120 stolova, telefone, telefonsku centralu,predajnik za novinske agencije,vozni park,..u ukupnoj vrednosti od 15.274.029,31 din.Naravno, mada ne i razumno,uzeta je sva privatna foto i ostala dokumentacija,…Čak i foto albumi novinara. Da bi udarac bio što bolniji,a vlast što strožija iz stolova zaposlenih uzeli su parfeme, dezodoranse…Razumljivo,ako su,a očiglednoda jesu,demokratsku slobodu shvatili kao pravo na posedovanje tuđe imovine i slobode.
Prostorije redakcije su zapačaćene,50 zaposlenih ,od toga 32 novinara u stalnom radnom odnosu i 18 saradnika opštih službi i marketinga dobili su otkaze. Zbog oduzetih serdstava za rad onemogućeno je dalje izdavanje još jednog našeg izdanja Ekskluziv i rad marketinške agencije.
Ali tako je kad se perekorači crta.
Izdavač je takvim odlukama i rešenjima izgubio sve što je zaradio,sprečen je da koristi iskazanu dobit, uništena su mu dva novinska brenda, izgubljeno je tačno 926 poslovnih partnera.Osnivač i ostali novinari upućen su na Biro za zapošljavanje.Izgubljena je i nada,pomalo i vera u pravnu državu. Ali dobili sno još jedno breme. Medijski linč. Iz dana u dan u medijima mogli su se čuti razni primeri gnusnih laži o pisanju Nacionala i njegovoj hajci na premijera Đinđića,saradnji sa Zemunskim klanom.Tako i toliko da ko god bi to slušao pomislio bi da je reč o nekom drugom Nacionalu a ne onom koji su čitali godinu, tri meseca i 15 dana.
POGLEDAJ U HOROSKOP ANĐELE MOJ
Dakle krenula je žestoka kampanja u kojoj su predstavnici Vlade pokojnog premijera Nacional označili kao nosioca, glavnog krivca za ubistvo premijera.Koristili su metode Hitlerove propagande – pet puta ponovljena laž postaje istina.Istina koja je dokazivana horskim pevanjem predstavnika vlasti na temu Nacional ubica.Suprotno nije bilo moguće dokazati u strogo kontrolisanim medijima.Vlast se nije trudila da ponudi dokaze za istinitost svoje horske pesme.
Nisu računali na to da,istina živi i u drugima koje nazivamo pravednijim, moralnijim,profesionalnijim.
Nakon godinu dana Rešenjem Višeg Trgovinskog suda u Beogardu 15. veće L.br.426/03 od 24. 02 .2004. god.povedeni postupak likvidacije izdavača Nacionala od strane predlagača registarskog sudije Trgovinskog suda označen je kao neosnovan a Ustavni sud Srbije doneo je odluku da je gašenje medija u vreme akcije Sablja bilo neustavno.
Neko je dakle debelo bio u prekoračenju crte!
Jedino je glavni adut Vlade da je Nacional u horoskopu najavio ubistvo premijera u glavama verujućih članova tadašnje Vlade ostao na snazi(možda još uvek veruju u to). Zapravo, u tako ,razvijenoj demokratskoj svesti u njenom punom procvatu i pravnom sistemu ove zemlje za pravo čudo nije postojao nadležan sudski organ za tumačenje predviđanja iz horoskopa kako bi javnost saznala da li je to što je pisalo u horoskopu stvarno uticalo na ubistvo premijera. Posebna priča je to što je svima poznato to da većina horoskopa objavljenih liče jedan na drugi,ili suskoro svi isti. I posebnmo što horoskope pišu spoljni sradnici. Međutim, horoskop objavljen u Nacionalu je sklon ubistvu! (pogledaj u kategoriji Zabranjene novine prilog Zvezdočitači ).Ali,bar je postignut rekord.Tadašnja Vlada Srbije može slobodno u Ginisovu knjigu kao jedina koja veruje u horoskop i svojim odlukama upravlja na osnovu onoga što tamo piše.Verovatno i do sada drži taj rekord jer nikad ove optužbe zasnovane na horospku nije dematovala.Niti je upućeno izvinjenje.Bar javnosti.
S druge strane,po sistemu da se davljenik hvata za slamku,pokazuje analiza pisanja medija od januara 2001. do 12. marta 2003,god. Analizu je kod agencije Ebart konsalting naručila ista ta Vlada, koja veruje u horoskop.Tada su otvorena neka logična pitanja. Nešto sasvim čudno postaje normalno. U tekstu „Drugi pišu:Status“ (prenelo „Vreme!“ 11.09.2003.)objavljeni su rezultati, koji između ostalog kažu da:„od 3.259 tekstova objavljenih u najznačajnijim dnevnim i nedeljnim novinama, neutralnih je bilo 2.823 odnosno 86,62 %, negativnih 350 ili 10.74,% a pozitivnih 86 odnosno 2,64%. Ovaj broj deluje iznenađujuće.Gde su ti koji su mislili drugačije. Zar samo 86 tekstova?!Dakle ništa od 7.000 tekstova o kojima je jedan deo vlade pričao u vreme vanrednog stanja isključivo negativne konotacije, koji su stvorili klimu linča za ubistvo Zorana Đindića.Podvučeno je i „da treba praviti razliku u stvaranju atmosfere. Naravno, ali ne u ubistvu. Dakle, to su ipak dve velike razlike.“ “….Da li postoji veza izmedu raspoloženja javnog mnjenja i napisa u štampi?Uporedna analiza istraživanja javnog mnjenja „Mišljenje o Zoranu Đinđiću“ i negativnih tekstova u štampi – pokazuje da javno mnjenje kasni sa reakcijama u odnosu na objavljene tekstove. Neophodno je desetak dana da se informacije (teme i njihova vrednosna poruka) objavljene u štampi „svare“ i proizvedu određenu reakciju…“
„Na kraju,jedno mučno i tugaljivo pitanje: zašto je Zoran Đinđić,za života,bio više neomiljena, nego omiljena ličnost? Koliko su u tome učestvovali mediji, pogotovo štampani? Broj negativnih tekstova, sam po sebi ne daje potpun odgovor. Ubedljiva većina neutralno intoniranih tekstova svakako dobrim delom umanjuje delovanje onih negativnih. Pravi problem je, ipak, u izuzetno malom broju otvoreno pozitivnih tekstova. Sa takvim brojem pozitivnih tekstova teško da možemo da govorimo o nekoj ozbiljnoj podršci ili „navijanju“. Pre će biti da veliki broj neutralnih i minimalni broj pozitivnih tekstova govori o odredenoj distanci i ličnoj uzdržanosti najvećeg broja novinara prema Zoranu Đinđiću.To deluje prilično paradoksalno s obzirom da je Zoran Đinđić bio izuzetno predusretljiv i otvoren prema medijima. On je bio apsolutna suprotnost mi-zantropskom i često autističnom vladaru tipa Slobodan Milošević.“
Dalje se navodi da„tekstovi pisani u pomenutom periodu raznim povodima vrlo različitih novinarskih žanrova ali neposredno i(li)indirektno vezani za lik i delo pokojnog premijera) „predstavljaju direktan dokaz da nije postojala zavera u medijima“.
Kada su se novinari otreznuli počinju da se objavljuju i ovakvi sadržaji.
„Svakom ko je iole upućen u ovdašnju medijsku prašumu jasno je da je cela akcija smišljena u uspaničenim glavama ljudi koji o medijima i novinarstvu ne znaju ništa. Zašto?’ Zato što je Zoran đinđić imao, naročito među političarima, redak talenat da dobro komunicira sa novinarima. „
„Kažu Nacional je stvarao atmosferu linča.Pa otkud toliki uticaj toj novini,koju su nazivali „žuta štampa“ Kako to da joj svi veruju?!“
„Kao prvo; stvar je svakog pojedinca kako će prihvatiti informacije koje mu se nude. Drugo ovde se govori o stvaranju atmosfere linča. Ako ju je Nacional stvarao-šta su drugi uradili da dokažu suprotno.“
Ko ovde veruje da se profesionalac može kroz novine ubediti i navesti na ubistvo?!“
Dakle,pitam se.
Ko ovde ,pa i šire,veruje da država veruje u horoskop?!“
Ja verujem jer sam to doživeo.Vlast u Srbiji me je u noći između 18.i 19.marta 2003.godine uverila u svoje stavove po tom pitanju. Nisu mi ličili na folirante,naprotiv shvatili su stvar veoma ozbiljno pogotovo kada su videli da u Rešenju finansijskog inspektora nema nepravilnosti u poslovanju .
A da li to znači da je premijera Đinđića ubio slobodni strelac koga su zaneli tekstovi u novinama, ili organizovani kriminalci? I u izveštaju i izjavi gospodina Ćurguza -Medijska dokumentacija Ebart kaže se: „Mislimo da je tu vi- še reč o društvenoj, političkoj i medijskoj margini, a ne o izdanjima koja su mogla da usmere ili preokrenu ukupnu recesiju na raspoloženje najšire javnosti na ono što je radio Zoran đinđić“.
KO TO TAMO PEVA?
Šta dalje? Ubijen je premijer“ Ubijen je jedan dnevni list koji je u tom trenutku u Srbiji bio treći po štampanom i prodatom tiražu. Ubijen je nejgov izdavač koji je kao malo preduzeće ostvarilo poslovni rezultat kao srednje preduzeće! Ali još ne znamo ko su ubice ! A bio je pokušaj „ubistva“ i knjige koji se završio bojkotom. Tek sada posle svega ne znamo da li su stvarno u toj knjizi osuđeni zaista krivi.Zašto onima koji je bojkotuju ne odgovara šta u knjizi piše? Pa to znači i da je presuda pod sumnjom! Njima,doduše odgovara ko god da je osuđen, ali knjiga, posebno ova je nezgodan svedok jer onaj ko zna da čita i između redova lako će zaključiti da u lošem društvu uvek loše završiš.
U svakom slučaju da im odgovara delili bi je kao školsku literaturu.
Ili možda tim pevačima pesme koja njima odgovara u nedostatku sopstvene smeta vizija pojkojnog premijera. Taj neko zna da kad nema smelih ideja i svežih vizija narod se uvek vraća pravima. Međutim,ako se te vizije recituju ,a u nedostatku njihovog tvorca ( premijera),one će srasti sa „recitatorima“ i kome će ih narod pripisati nego baš njima. Da to možda nije razlog da tamo neko čim je panika- prekorači crtu i krene da opevava. Ili ubije ili ošteti državu kao što u slučaju Nacionala država mora nadoknaditi izgubljenu dobit izdavaču koja mu je oduzeta ne nezakonit, brutalan i drzak način. Jer stav Vrhovnog suda Srbije je da ukoliko je državni organ pogrešio i tom greškom naneo štetu onda je država dužna da nadoknadi nanetu štetu.
Gubitak premijera ne može se ničim nadoknaditi, ali zato tamo gde pevaju svoju pesmu morali bi to raditi sa više ukusa i dostojanstva.
Kako dalje?
Nije izlaz u balu vampira na slavi pokojnog premijera koja je iz godine u godinu,a sve u povodu njegovog ubistva prisutnija.
Đorđe Vukadinović,urednik Nove srpske političke misli kaže „da se tako u Srbiji stvara kult pokojnog premijera Zorana Đinđića ,a od njega božanstvo,što sve više liči na „neukusno otimanje i političko lešinarenje „!
Blizak saradnik pokojnog premijera Mile Isakov (Tabloid br. 280, 14.03.2013.) reče: „Zoran Đinđić nesumnjivo ima značajne zasluge za sve dobro, ali i, loše što je rađeno u tranziciji i što nas je kao posledica toga snašlo poslednje decenije, naročito za pogrešno tumačenje njegove političke doktrine od strane njegovih nedoraslih naslednika. Nije krv za sve, ali je odgovoran jer sam je birao kadrove koji nisu bili u stanju da na pravi način razumeju i primene…Kada je iznenada otišao,pa nije ostavio uputstvo za upotrebu,oni su nastavili da prodaju isti paket, ni ne znajući šta je sve unutra…Od svega toga, njegovi sledbenici, politički nedorasle i moralno neizgrađenme ličnosti,dobro su razumeli samo onaj drugi deo strategije i počeli najpre da kraduckaju,malo za partiju,malo za sebe,a onda kada su se uverili da ih niko ne pita ni odakle ,ni kako ni koliko,otvoreno pljačkaju državu.“
Na kraju, ako je ono što je pisao Nacional bila atmosfera linča šta je danas ovo što pišu mediji? A pored pomenutog pišu ovo:
„Vampiri lažu. Jer mnoge od njih, Đinđić nije mogao ni da gleda ni da sluša. Tako je jednom pred više prisutnih, komentarišući kvalitete Borisa Tadića, kazao kratko i jasno: “…Ambiciozan ali glup! “Svoga pionira, Čedomira Jovanovića, Đinđić je svesno odabrao da uđe u blato kriminala, pa ga je u poslednjim danima svoga života izbegavao, predavši ga „u nadležnost „ svoga kuma, tajkuna Dragoljuba Markovića-Krmivoja i njihovog zajedničkog prijatelja, Entoni Monktona, rezidenta britanskog MI 6. Zbog toga je vampir Jovanović jednom i javno priznao:“Ruke mi jesu krvave ali mi je savest čista“.
Ali šta to vredi kad ni deset godina nije dovoljno da znamo ber jednu od nekoliko ovde pomenut a zakopanih istina.
Slika posle svega jeste potpunija ali ostaje i dalje otvoreno pitanje .
Ko je ubio premijera?Sudbina iz horoskopa,linč za koji je optužen Nacional,osuđeni koji leže u zatvoru ili neko ko je prikrio dokaze.
P.S.
Kada je po njega prošla opasnost i akda je promenio ardno mesto i pitao sam inspektora koji je radio finansijsku kontrolu od . 20.03.0Z.god. do 02.04.2003. god. zašto su ga zvali u Centralu da vrati izveštaj odgovorio mi je.Zato što su u mom kompjuteru videli da je pozitivno poslovanje,da nema greške ,prestupa i sl.pa su kada sam došao nazad,tražili od mene-„nađi nešto“!
Objašnjenje: Zašto gore u tekstu kažem na „našu žalost“ što nije nađena ni jedna uplata trećih pravnih lica za finansiranje Nacionala?
Zato što da je bilo uplata raznih tajkuna i pominjanih finansijera Nacional nikad ne bi bio zabranjen .Makar bi postojao.
Bili smo ničiji i zato su nas i zabranili. U ovoj zemlji sve mora biti pod kontrolom, naročito mediji.Tako je još uvek!
