‘Глобал Даy оф Ацтион’ протест ин Трафалгар СqуареПротестерс таке парт ин а пеацефул демонстратион ин Трафалгар Сqуаре он а ‘Глобал Даy оф Ацтион’ ин суппорт оф јоурналистс беинг детаинед ин Егyпт он цхаргес релатед то террорисм”н”нWхере: Лондон, Унитед Кингдом”нWхен: 27 Феб 2014″нЦредит: Тхео/WЕНН.цомТЛА/WЕНН/ПИXСЕЛЛ
Кажњавање новинара и медија допринијеће њиховом постепеном нестајању, објективне и битне информације више неће бити доступне јавности, а слобода говора у цијелом друштву ће се сводити на минимум и граница ће бити тамо гдје је одреде политичке вође. И то неће бити проблем само једног ентитета.
Аутор Адис ШУШЊАР
Када је Милорад Додик у новембру прошле године најавио нови сет закона који укључује и криминализацију клевете, медијска заједница сматрала је да је то немогуће у 21 вијеку. Поготово с обзиром на то да је клевета декриминализована прије више од 20 година. Само пар мјесеци послије показало се да су та очекивања била наивна и да по ко зна који пут етно-политичке газде не прежу ни од чег како би очували своја царства.
Са невјерицом и дозом неизвјесности и страха дочекана је вијест да је Влада Републике Српске усвојила Нацрт закона о измјенама и допунама Кривичног закона Републике Српске, којим се уводе нова кривична дјела против части и угледа, односно кривично дјело увреде и клевете. Предвиђене су и новчане казне за наведена кривична дјела у распону од 5 па до чак 100 хиљада КМ.
Јасно је да процес криминализације клевете покренут од политичара у Републици Српској има намјеру сузбијање слободе медија и независног, истраживачког и аналитичког новинарства у том ентитету. Међутим, уколико се усвоји, овај закон ће имати несагледиве посљедице за све грађане у цијелој БиХ.
Кажњавање новинара и медија допринијеће њиховом постепеном нестајању, објективне и битне информације више неће бити доступне јавности, а слобода говора у цијелом друштву ће се сводити на минимум и граница ће бити тамо гдје је одреде политичке вође. И то неће бити проблем само једног ентитета.
Однос власти према медијима у цијелој БиХ у задње двије деценије, стварањем немогућих услова за рад медија, јасан је доказ да овај закон прижељкују и многи политичари и у ФБиХ без обзира на нови политички поредак, да ли долазили из власти или опозиције.
У том контексту битно је подсјетити се на процес урушавања медија и професије новинарства. У књизи „„Интегритет новинарства и транспарентност медија у Босни и Херцеговини““, објављеној 2021. обављено је истраживање које је показало погубне податке о положају новинарске професије.
Као коаутор књиге тада сам провео и анкету међу новинарима у којој је скоро 70 одсто новинара изјавило да би напустило новинарску професију уколико би им се пружила прилика, 63 % казало је да се суочавало са притисцима, 84 % да правосуђе не реагује адекватно на нападе на новинаре, 77 % новинара се сусретало са спрјечавањем приступа информацијама.
У књизи су наведени и разлози због којих се однос политиčких странака према јавности и медијима у периоду послије рата није побољšавао, него постајао све ретрограднији и опаснији по слободу медија и интегритет новинара.
Закон о заšтити од клевете у БиХ с временом је постао један од механизама за притисак на медије. Не поштује се медијацијски процес прије суђења, нити користе могуćности улагања žалби и приговора, због чега се често изричу казне. Ако је у постојећем законском оквиру још прије седам година због накнада šтете за клевете угашен политички магазин “Слободна Босна”, онда само можемо замислити шта се све може дешавати медијима у РС након усвајања овог закона.
Константно присуство политичког клијентелизма у медијима, нетранспарентности власти при финансирању медија, давању информација и кадрирању јавних медија, створило је кризу новинарства која ове године можда доживљава свој врхунац. Пријетње и напади на новинаре не престају, а многи политичари стварају атмосферу дозвољеног линча новинара уз помоћ огромног броја ботова на интернетским порталима. Новинари нису у пуној мјери институционално заšтиćени, неподобни медији каžњавају се великим казнама за клевету, не дају им се информације или им се ограниčава приступ оглаšиваčима.
У БиХ никад у потпуности није остварена слобода говора и плурализам садржаја, упркос великом броју медија.
Колико је мало потребно властима да ограниче медијске слободе показује и искуство из Пандемије када су кризни šтабови и ентитетске владе организирале су прес-конференције без новинара, с унапријед припремљеним питањима, а информације су даване подобним медијима.
Многим политиčарима, а посебно етно-националистиčким партијама, не одговара слобода говора, медијски плурализам, критика власти, šто су основне претпоставке демократског друšтва. Оčување владајуćих позиција њима је важно по цијену гус̌ења темељних људских права и медијских слобода. Показивање тенденција ка тоталитарном наčину владања постаје све отвореније и конкретније. Вриједи поново поставити преформулисано питање поменуто на почетку текста, али овај пут га много озбиљније схватити:
Да ли је стварно могуће да постанемо тоталитарно друштво у 21. вијеку?
Izvor:https://impulsportal.net/index.php/kolumne/drustvo/36177-kriminalizacija-klevete-u-rs-na-putu-ka-totalitarnom-drustvu
