KREĆE LI KONAČAN OBRAČUN sa SPC na KOSOVU I METOHIJI?

KREĆE LI KONAČAN OBRAČUN sa SPC na KOSOVU I METOHIJI?

Piše: (Filip Rodić/Novosti)

Ukrajinska Vrhovna rada usvojila je 19. oktobra ogromnom većinom (267 spram 15 glasova) zakon kojim se zabranjuje kanonska Ukrajinska pravoslavna crkva (UPC). Kako je precizirano na sajtu ukrajinskog parlamenta, zakonom se „sprečavaju aktivnosti u Ukrajini verskih organizacija čiji se centar (uprava) nalazi van Ukrajine, u državi koja vrši oružanu agresiju na Ukrajinu”.

Ovo je vrhunac progona započetog mnogo pre početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini i u kojoj, na žalost najvećeg dela pravoslavnog sveta, učestvuje i Vaseljenska patrijaršija, odnosno Crkva Turske, predvođena patrijarhom Vartolomejom, koji je svoj potpis stavio na osnivanje raskolničke Pravoslavne crkve Ukrajine (PCU), svojevrsnog pandana nevladine organizacije koja se naziva Crnogorska pravoslavna crkva.

Vlasti koje predvodi Vladimir Zelenski su, kao što vam je verovatno dobro poznato, proterivale, hapsile, osuđivale sveštenike i monahe kanonske UPC, otimale im svetinje, među kojima je svakako najpoznatija Kijevsko-pečerska lavra, ali ih i palili i skrnavili na najrazličitije načine. Sada su, konačno, za sve to usvojili i valjanu pravnu regulativu koja im omogućava da sa teritorije koju kontrolišu, uključujući i Kijev koji je kolevka ruskog pravoslavlja, potpuno proteraju kanonsku UPC.

Proterivanje igumana Fotija

Slične stvari, i to vam je verovatno više nego dobro poznato, dešavaju se poodavno na Kosovu i Metohiji. Od NATO agresije i dolaska KFOR-a na Kosovo i Metohiju samo su se intenzivirale. Ubijani su monasi, silovane monahinje, paljeni, minirani i na svaki drugi zamisliv način skrnavljeni i uništavani manastiri i crkve. Samo od juna do oktobra 1999. godine oskrnavljeno je i uništeno 78 srpskih svetinja, a do danas se taj broj povećao na 135, među kojima čak 61 ima status spomenika kulture, prema podacima Kancelarije za KiM.

Do sada, međutim, taj progon nije imao institucionalni karakter. Iako se i dan-danas ne rešava problem oko zemljišta koje pripada manastiru Visoki Dečani, tzv. Ustavni sud Kosova doneo je odluku kojom se to vlasništvo priznaje. Iako je odsecanje glave monahu Haritonu 1999. godine gnusan zločin za koji ne može biti nikakvog opravdanja, ono formalno-pravno nije povezano sa tzv. institucijama Kosova. Osim što su oni koji su to uradili danas najverovatnije pripadnici tzv. kosovske policije i što ta „policija” prema rečima najviših „kosovskih” zvaničnika baštini najbolje tradicije onih koji su to uradili.

Da, odluka o proterivanju igumana manastira Devine vode, protosinđela Fotija je, u jednu ruku, svakako manje zlo od ubistva Haritona, ali je, s druge strane – i mnogo gora stvar – jer ona predstavlja početak institucionalnog progona, progona sa „zakonskim” i „institucionalnim” pečatom. Iguman Fotije je, kao državljanin Severne Makedonije, kao i više drugih sveštenih lica pri Eparhiji raško-prizrenskoj, koja nemaju tzv. kosovska dokumenta, svake godine u poslednjih pet godina aplicirao za boravišnu dozvolu.

Nacionalna opasnost

Produženje je, do sada, dobijao bez problema, ali je 20. oktobra – odbijen, potom pritvoren i ekspresno deportovan u Severnu Makedoniju bez mogućnosti da uzme i najelementarnije lične stvari iz manastira u kojem je do tada živeo. Otac Fotije se, kako su „kosovske” službe rekle i njemu, i predstavnicima EULEKS-a koji su došli na lice mesta da ustanove o čemu se radi, proteruje iz „razloga nacionalne bezbednosti” – bez iznošenja bilo kakvih drugih detalja.

I u Ukrajini je počelo s proterivanjima i sa proglašavanjem pravoslavnog klira za „nacionalnu opasnost”. I SPC mnogi smatraju za faktor koji ugrožava „nacionalnu bezbednost” – i to ne samo „Kosova” i ne samo na „Kosovu”. Teške optužbe, podsetio bih vas, na račun SPC iznela je i iznosi i poslanica u britanskom parlamentu Ališa Kerns tvrdeći, između ostalog, da SPC učestvuje u švercu oružja na prostoru Kosova i Metohije. Te tvrdnje promptno je demantovao čak i KFOR, ali mala vajda od toga.

Ona nastavlja da iznosi takve tvrdnje, a one su naišle na plodno tle čak i u samoj Srbiji, među „proevropskim” snagama, od opozicije, do nevladinog sektora. Tako je, na primer, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić, tvrdnje „gospođe Kerns” prihvatila kao aksiom i upotrebila ih kao argument za objašnjavanje antisrpskih stavova iznetih u Rezoluciji Evropskog parlamenta od četvrtka.

Ako je to tako, onda celokupno monaštvo i sveštenstvo SPC na Kosovu i Metohiji predstavlja opasnost po „nacionalnu bezbednost” tzv. Kosova. A tako je, ali iz sasvim drugih razloga. Ne zato što „švercuju oružje” ili bilo šta drugo, nego zato što su najvažniji stub opstanka srpskog naroda u svojoj duhovnoj i nacionalnoj kolevci i zato što su najuporniji svedoci srpske istorije i postojanja na tom prostoru. Baš kao što su to isto i sveštenici i monasi UPC u Ukrajini.

Svedoci smo da se Aljbin Kurti zaista ubrzano pretvara u „balkanskog Zelenskog” i početak institucionalnog progona SPC je sasvim prirodan sled ovog razvoja. Sasvim je prirodno da očekujemo uskoro i zakon kojim će se zabraniti rad SPC na prostoru Kosova i Metohije, samo će taj zakon morati da bude malo drugačije formulisan od onog ukrajinskog – neće moći da traže zabranu crkve sa sedištem „van Kosova”, jer je sedište SPC u Peći, na prostoru koji oni smatraju svojom „državom”.

Prezeto sa: https://www.intermagazin.rs/krece-li-konacan-obracun-sa-spc-na-kosovu-i-metohiji/

Podelite sa drugima:

Povezani članci