Српска академија наука и уметности, која је некад важила за престижну интелектуалну институцију Републике Србије, данас представља једну бледу слику оног што је некад било. Нестао је пркос и инат који краси интелектуалце, нестала је воља за науком, за помјерањем граница. Нестала је укратко – воља за истином. Некад научна институција, данас је све само не институција, колико инструмент самовоље појединца, а да буде још више трагедија, појединца који нема своју мисао и своје ја.
САНУ више нема свој став, иако се то покушава прикрити. Имати став није исто као имати свој став. А званични став САНУ одавно не представља оно што велика већина интелектуалне елите Републике Србије мисли. Владимир Костић предсједник САНУ постао је предмет расправе о свом ставу о Косову и Метохији. Академија је бранила Костићев став, говорећи да свако има право на слободу говора, али, интересантно велики број чланова академије осуђује Костића. А ко је бранио тај став? Па, најмање Срби, којима та институција припада. Костићева мисао наишла је на салве одобравања либералне елите, страних агенција који су на сав глас хвалили независног мислиоца који је стао на црту пројекту Српског света. Мислиоц који је толико независан, да његово мишљење представља прецртан став оних који га хвале.
Јасно је да постоји, дакле велики раздор унутар САНУ, раздор који бива све већи. Институција јасно не представља више одраз свог народа кад не представља ни одраз својих чланова. Српска академија наука и умјетности постала је академија једне особе.
- марта ове године одржаће се избори за новог председника Академије. С једне стране ће бити актуелни предсједник, а с друге, велика већина чланова САНУ. Јасно је да су дани председника одбројани. И у таквој ситуацји десила се једна промена, САНУ која је сво вријеме ћутала, добија једну нову енергију, да брани свог актуелног председника. А сасвим је сигурно да ће нови председник, ко год то био, бити антипод Костићеве политике. Костић је схватио свој пораз и јавно је рекао да не панира бити кандидат, али одавно лобира по оделењима да га предложе за ту функцију, али шансе за то нису велике, јер нема подршку ни свог матичног одељења медицинских наука. За осам година своје владавине одрекли су га се и његови најближи сарадници, схвативши да је доктор постао гробар.
Јасно је да долазе нова времена за САНУ. Времена промјене која наслућују да ће се Српска академија наука и умјетности поново постати инструмент истине, а још битније поново ће бити одраз своје земље и свог народа, а не кукавички став једне особе.
