Vučić: Ko tuđi život riskira taj profitira! Kurti: Ima nešto u tome…
NEDELJNI KOMENTAR PIŠE: ALEKSANDAR NOVAKOVIĆ, https://plamenpokretsad.wordpress.com/
Nikad nismo imali više informacija i znali manje. To je definicija 21.veka i medijskog pokrivanja oružanih sukoba, bio u pitanju rat u Ukrajini, Nagorni Karabah ili sukob na severu Kosova. Ne znamo, dok pišem ovaj članak, ni imena tri ubijene osobe srpske nacionalnosti ni razlog zbog kojeg su otvorili paljbu i ubili kosovskog policajca kao ni tačan sled događaja koji je vodio akciji kosovske policije, upadu u manastir u Banjskoj, hapšenju osumnjičenih i zapleni neverovatne količine oružja, prevoznih vozila i opreme. Da li je u pitanju kriminalna akcija srpskih mafijaških krugova sa severa Kosova koja je dobila nepredviđeni tok ili je pokušaj izazivanja oružanog sukoba na severu Kosova? Ili su vagnerovci umešali prste? Da li smo mi statisti u scenariju koji podseća na onaj afrički, s ruskim plaćenicima raspršenim po politički nestabilnim zemljama?
Međutim, to ne znači da ćemo se suočiti sa ratom ili sukobom tinjajućeg intenziteta, kao što je slučaj sa teritorijama na kojim postoje razne terorističke grupe, gerile ili paravojne formacije koje nemaju dovoljno snage da njima ovladaju. Ono što je skoro pa sigurno je da u sredu neće biti večitog derbija i da će zbog nemilog događaja sutra biti proglašen Dan žalosti. Šta će biti ako se otkrije da je u pitanju bila, zaista, teroristička ili kriminalna grupa (što će po svoj prilici i biti) a ne nekolicina ljudi koji su, eto, potpuno spontano hteli da podignu ustanak protiv policijske represije? Da li to znači da će doći do internacionalnog poistovećivanja Srbije sa terorizmom koje bi vodilo izolaciji i sankcijama? Ovo je jedan od mogućih scenarija a sigurno je to da naoružana grupa koja je otvorila paljbu na policajce lojalne Prištini daleko od bilo kakve vojske ili gerile što je očito po tome kako nemaju formaciju niti ikakvo racionalno organizovano kretanje po vojnim uzusima. Da ne govorimo da nema proklamacije, poziva na ustanak, odbora ili komiteta koji se organizuju po mestima, bilo čega što liči na bilo kakvu iole ozbiljnu političku aktivnost.
ZA ŠAKU VLASTI
Ono što je sigurno je sledeće: iz ove situacije, bila isplanirana od nekog od centara moći ili samoinicijativna akcija (manja verovatnoća) će oba režima pokušati da izvuku određenu političku korist a na štetu ljudi severno i južno od Merdara. Očekuje se pojačano srbovanje, „zbijanje redova“ desnice, moguće pomeranje najavljenih izbora do juna meseca, prozivke svih koji zazvuče „izdajnički“, parole : Kad se vojska na Kosovo vrati na svakom ćošku, napadi na osobe albanske nacionalnosti, ukratko sve ono što čini modus operandi srpske desnice i ultradesnice kojeg smo se nagledali i nažalost ćemo ga još neko vreme (nadam se ne dugo) gledati. Otvoreni rat ispada iz igre pa naši ultradesničari mogu odahnuti jer-Srbija je okružena NATO zemljama a američka vojna baza Bondstil na Kosovu je garant bezbednosti režima u Prištini. Neće maslinastozelene uniforme obući ni Feđa Dimović iz prorežimskog Beogradskog sindikata, ni Pavle Levijatan, ni samozvani knezovi i vojvode kojima se broja ne zna. Sukob će se gurnuti pod tepih nakon izvesnog vremena a pritisci Zapada zbog nastale situacije prikazivati kao simbolični i nevažni. Neki od Srba sa severa Kosova će, verovatno, poželeti da se odsele i nikad više ne vrate. Kurtijev režim će dobiti nekakve internacionalne poene i bolju poziciju na putu ka nezavisnosti koja je ništa drugo no mahanje zastavom jednog protektorata a o čemu i Srbija sa svoje strane može da posvedoči. Nepomenik će iskoristiti sve ovo da odgodi „rešavanje Kosova“ jer dobro zna da će, u trenutku kad prizna nezavisnost Kosova, postati potpuno beskoristan za Zapad. Nek traje koliko traje, samo nek se vlada. Dan duže-dan duže, al da bude sefte. I svi srećni i zadovoljni.
Da, svi, ako izuzmemo obe kolonijice ogrezle u mržnji i predrasudama, ultradesničarskim nacionalističkim gadostima svih vrsta, mafijašluku, korupciji, teškoj eksploataciji, ekološkom zatiranju i ispiranju mozga. I, naravno, ako izuzmemo činjenicu da se obe narečene kvazidržave ubrzano prazne i da se odlazi put Nemačke, Švajcarske, Belgije, Kanade, Australije a ono što smo nazivali prirodnim lepotama naše domovine pretvara u deponije toksičnog otpada i rudnike stranih kagana i gavana. Srećno nam i veselo bilo, veselite se rodovi, srpski i albanski, imate se i čemu radovati, sad kad ste svoji na svome! Ima škarta a biće i rata! „Dogodine u Prizrenu“ i „vidimo se u Čačku, na kupovini placa“ – dve strane istog novčića. Mašite nacionalnim zastavicama i pevajte patetične himne dok vam ne popucaju glasne žice. Nek pravi neprijatelj gali nad vašom mizernom sudbinom. Naravno da vam ne želim ništa od gore pobrojanog jer su sve to kapitalističko-buržoaske matrice koje vas tlače. Mogu vam poželeti samo zdravlja, sreće i dobru, panbalkansku revoluciju koja će strpati u zatvor đilkoše i zlotvore. Balkan građankama i građanima Balkana!
