Како настаје отисак прста – ниједна особа на свијету нема исти

Како настаје отисак прста – ниједна особа на свијету нема исти

Foto: George Prentzas

Нико на Земљи нема исте отиске прстију, а чак и ако особа има идентичног близанца, вртложни распоред линија на вашим рукама и стопалима су јединствени. 

Научници су разматрали који фактори би могли да буду одлучујући о вашем јединственом узорку отисака, и пробали да одговнетну тачне механизме настајања јединствене шаре, преноси РТС.

Користећи различите процедуре на мишевима, људским ткивима, ћелијским културама и генима, међународни тим истраживача је усавршио увид у процес који буквално доводи до набора и рељефа наше коже.

Плитке избочине и бразде коже које се налазе на јастучићима људских прстију почињу да се формирају око 13. недеље живота фетуса, утврдили су научници.

Монозиготни близанци су формирани од исте јајне ћелије и сперматозоида, а ипак до тренутка рођења, сваки близанац добија сопствени скуп генетских мутација у материци, што их чини не баш 100 одсто идентичнима.

Шансе да се њихови отисци прстију поклапају при рођењу су око један према 64 милијарде – изузетно мала, а до сада није забиљежена.

Дио разлога што близанци имају различите отиске прстију може имати неке везе са њиховим мало другачијим геномима, али постоји и гомила других суптилних фактора у игри, као што су молекуларни путеви који дијеле информације и упутства између гена.

Они су познати као сигнални путеви и веома су осјетљиви на ситне локалне факторе унутар материце, што значи да се понашају другачије за све, чак и за близанце.

Математички концепт 

Садашња студија, коју су водили истраживачи са Универзитета у Единбургу, сада је идентификовала три различита ланца сигнализације, посебно која изгледа да обликују стисак на нашим прстима (ВНТ, БМП и ЕДАР).

Сва три су идентификована посматрањем развоја људских ћелија у лабораторији. Њихова улога је затим даље тестирана на моделима мишева.

Мишеви немају отиске прстију као ми, али имају попречне избочине коже на прстима који се развијају слично, али са мање сложености.

И код људи и код мишева, чинило се да ВНТ путеви стимулишу раст избочина у спољашњем слоју коже прстију, док БМП потискује формирање ових жљебова. 

ЕДАР сигнали, у међувремену, помажу у обликовању величине и размака кожних линија који се формирају.

Када је ЕДАР активност смањена код експеримената са мишевима, на примјер, резултати нису показивали попречне линије, већ узорак налик на тачкице.

Обрасци настанка линија по кожи произлазе из онога што је познато као систем Тјурингове реакције-дифузије, и чини се да је то велики разлог зашто сви наши отисци прстију изгледају тако другачије.

Тјурингов образац је заправо математички концепт који је развио Алан Тјуринг 1952. године да би објаснио како пруге и тачке у природи показују случајне, ситне разлике у својој структури.

Постоји много конфузије и варијабилности о томе како се на крају процеса – линије и остали дијелови кожног рељефа распореде, што је веома тешко предвидети јер је цијели процес налик хаотичној радњи.

Попут пруга зебре, научници мисле да је ова сложеност дио онога што доводи до тако “богато детаљне фине структуре” у сваком од наших отисака прстију.

Код људи, шаре имају тенденцију да се формирају на врху, дну и центру наших јастучића прстију.

Логично, ако се у кратком временском периоду формира више линија, онда би требало да сједе ближе један другом. 

Ако се гомила линија тада сусреће са избочинама из другог дијела јастучића, оне могу да формирају вијуге, лукове и петље једна око друге.

То је као оно што се дешава када се вишеструке унакрсне струје у океану сударе, тјерајући таласе да се “замрсе”.

Вријеме, локација и угао линија такође зависе и од окружења која им пружа окружење материце. Касније у феталном развоју, када мишеви и људи формирају знојне жлијезде на врховима прстију, наши отисци се још више разликују.

Истраживачи кажу да сви ови фактори на крају утичу на замршен и динамичан систем развоја – онај који води до “бескрајних варијација људских отисака прстију” које видимо данас и које се користе у identifikaciji.

sciencealert.com

Преузето са: https://impulsportal.net/index.php/zanimljivosti/nauka-i-tehnologija/35961-kako-nastaje-otisak-prsta-nijedna-osoba-na-svijetu-nema-isti

Podelite sa drugima:

Povezani članci