Какав је ваш ментални склоп? Осврт на књигу о којој данима размишљам – “Миндсет” Царол Дwецк

Hana Kazazović
Hana Kazazović

Аутор: Хана Казазовић

Књига «Миндсет» ауторице Царол С. Дwецк је једна од оних које бих препоручила свима да прочитају. Ако не могу сви, онда бар сви они који раде са дјецом као тренери, просвјетни радници или родитељи. Вјерујем да би била од велике користи и да би помогла да се ријеше неке дилеме и проблеми.

Наиме, «Миндсет» је књига о два ментална склопа по којима се људи разликују и који углавном утичу на све оно што они мисле о себи и раде у животу. Мало ли је?

Та два су «фиxед Миндсет» – фиксирани ментални склоп и «гроwтх Миндсет» – ментални склоп раста. Разликују се пуно и ауторица је кроз много примјера и области указивала на њихове разлике. Зато је књига подијељена на поглавља – дјеца, школа, бизнис, међуљудски односи и љубавне везе. И у свакој тој области су ментални склопови јако битни.

Речено једноставним ријечима – фиксирани ментални склоп имају људи који не вјерују у промјене и који мисле да је оно какви смо у ствари стање које нам је «прописано». Такво стање се храни похвалама на рачун генијалности, памети, у фазону кад дијете добије највећу оцјену у школи па му сви кажу «Ти си тако паметан!»

Ментални склоп раста је онај који вјерује у напредак, стални. То су људи који вјерују у рад и раст, корак по корак. Њих храните похвалама попут «Свака част, сигурно си пуно радио да би добио ту оцјену!»

Није ствар у похвалама – оне су овдје само илустрација. Ствар је у томе да се ови различити ментални склопови понашају потпуно различито у свим ситуацијама. Потпуно другачије прихватају живот и сасвим друге ствари добијају из њега.

Једна од подјела која произилази из ових различитих менталних склопова је она на оне који уче и оне који не уче. Због тога је Бењамин Барбер, социолог, рекао: «Ја не дијелим свијет на јаки и слаби… Ја свијет дијелим на онај који учи и онај који не учи»

А фиксирани ментални склоп је тај који не учи и који дође до одређеног нивоа и каже «То је то – не могу даље. То је мој врх»

Занимљво ми је било читати о менталним склоповима на примјерима бизнисмена и менаџера. Јесте ли чули за «ЦЕО дисеасе» – болест главноруководећих (мој слободан превод). То је ситуација кад се они окруже људима који им се диве и говоре им да су увијек у праву, искључујући сваку могућност да чују неслагање са својим мишљењем.

Главни примјер за таквог руководиоца је у књизи Лее Иацоцца. Он је тај који је током свог боравка у Генерал Моторсу игнорисао све оно што су му други говорили и упорно радио оно што је мислио да треба, а одавно је упао у скупину оних који не желе учити и напредовати. Десило се да су јапанска возила завладала тржиштем а ГМ скоро потпуно пропао јер није био спреман.

У спорту је примјер фиксираног менталног склопа Јохн МцЕнрое. Такав ментални склоп има став да«ако си успјешан, онда си бољи од осталих људи. И имаш право да их малтретираш и да се стављаш изнад њих».

Фиксни ментални склоп за своје неуспјехе тражи кривце у другима – времену, држави, судији, професору, лошем дану… наставите низ.

С друге стране, ментални склоп раста узроке увијек тражи у себи. Међу спортистима је ауторица као примјер издвојила Мицхаела Јордана. Он је тај који је рекао «Људи су ме славили као да сам божанство или нешто слично. То је тако непријатно. Ја сам људско биће као и сви други»Јордан је познат и по свом цитату у којем набраја колико је чега промашио.

Главни проблем са успјехом код фиксног менталног склопа је – Ако сте неко када сте успјешни – ко сте онда када не остварите успјех?

То је оно што ствара највећи проблем у животу фиксним менталним склоповима, односно људима који их имају. Јер су они ти који често грешку, односно лош резултат, проицирају на себе и себе сматрају грешком кад не успију. И онда престану да се труде, јер не желе да се поново осјећају лоше. Изгубе вољу за учењем, спортом, било чим што раде када наиђу на препреку или изазов.

Грешка је болно искуство чак и у менталном склопу раста. Али то није оно што дефинише било кога. То је проблем са којим се треба суочити и лекција за научити.

Јохн Wооден, кошаркашки тренер је рекао «Ниси промашај све док не почнеш пребацивати кривицу. На неког другог. Можеш учити из грешака све док их не кренеш порицати».

Људи код нас више цијене природну надареност односу на стечене вјештине. Ја нешто мислим да је то због тога што у варијанти, ако заиста схватимо да се пуно тога може постићи радом, без обзира на природни таленат, онда нама нестаје изговора за себе.

Лакше је мислити да је неко тамо добар кошаркаш зато што је рођен са тим талентом, него зато што је провео пола свог живота тренирајући и вјежбајући.

Лакше је мислити да је неко добар математичар зато што је надарен за математику, него признати да је 80% његовог знања ту захваљујући учењу и вјежбању.

Јер, реално, када год погледамо неки такав примјер, увијек у позадини стоје сати и сати учења, вјежбања, тренирања… које ми не желимо видјети. Лакше је вјеровати у чуда, него у труд и рад. Јер у супротном, рекох већ – који је наш изговор?

Јохн Wоод је рекао и ово: «Вјерујем да те способност и знање може довести на врх. Али само те карактер може на њему и одржати». Карактер – оно какав си, твоја личност у суштини. Колико си спреман радити на томе да дођеш на врх, било какав?

Најбољи примјер фиксног менталног склопа је мени био код бизнисмена. Њима је комплимент када компанија из које су отишли пропада без њих – јер им то јача его и појачава важност.

Јацк Wелсх, менаџер у Геберал Елецтрицу је рекао:

«Права вјера у себе и самопоуздање је она која ти даје храброст да будеш отворен – да прихватиш промјене и нове идеје без обзира одакле и од кога долазе.»

Право самопоуздање се не огледа у титулама, скупом одијелу и аутомобилу. Оно се огледа у твом менталном склопу и спремности да растеш.

Има ту још пуно корисних ствари, али да не дужим више – заиста вриједи прочитати ову књигу. Помоћи ће вам да препознате себе. Од првог корака – да утврдите којој скупини припадате, до тога како да се промијените, уколико сте у фиксном склопу. Даће вам савјете како да се понашате према својој дјеци – како да им помогнете да се стално развијају и да постану најбољи што могу бити. Помоћи ће вам да препознате људе око себе и да их схватите. Далеко од тога да ћете их моћи промијенити, али ће вам бити јасни и лакше ћете се снаћи у комуникацији са њима. Помоћи ће вам да препознате тренере и наставнике који ће од ваше дјеце направити дјецу која ће сваки дан напредовати. Пуно добрих примјера има у књизи о наставницима који су од дјеце коју су сви отписали направили ученике који су уписали колеџе.

И свијет заиста дјелује много јасније након што га погледате са сазнањима из ове књиге.

[notification type=”alert-info” close=”false” ]ВИДЕО: Гостовање Хане Казазовић на N1 телевизији[/notification]
Podelite sa drugima:

Povezani članci