„Jezik je drugi Bog koji  stvara već stvoreno…“

„Jezik je drugi Bog koji  stvara već stvoreno…“

На програмима наших телевизја,у емисијама о здравој исрахи и кувању  можете чути како нутриционисти, па и познате јавне личности реч намирнице замењују речју намернице. Један по један сада тако говоре и водитељи и та реч  ушла је у употребу тамо где јој није место јер реч намерницеупотребљавамо нпр. када представљамо „путнице намернице“, па све личи на то да за ручак  можете да добијете  ситно исецкане, пропржене,поховане или скуване путнице  намернице.

Пише:  М. Антонић

Очигледно  „Језик је други Бог који  ствара  већ створено или зауставља јединог бога на вратима вратима библиотеке,на улазима у биоскопе…“,како рече књижевник   Ђорђе Д.Сибиновић (управо је  добио „Вукову награду“ за 2022. годину  ).

Из  описа у уводу овог текста  у коме је  изречено поређење одвратно  па се особама  женског пола, које целог живота свим својим бићем обожавам, извињавам. Истина је да сам  намерно  употребио што одвратније поређење али урадио сам то са циљем какве такве, макар и бруталне одбране нашег језика. Покушавам да овим сликовитим примером укажем  на неопходност и поражавајуће ефекте које наш језик трпи због  најблаже речено неодговорности, личне потребе за промоцијом и сл.

Посебна прича је што нас иначе  свакодневно са малих екрана запљускују  незнања, жеља за истицањем, те потреба да се по сваку цену  буде  изнад других макар и на погрешан начин. Многима је изгледа  језик погодно теле за ту врсту изживљавања. И све то је  зачињено  неспречавањем одговорних и нереаговањем релевантних инситуција. Валоризује се  накарадно, нетачно ,ружно и погрешно у нашем језику.

Зато су се моје честе добронамерне примедбе, као и данас, односиле на  изражавање  у  садржајима и  програмима наших ,нарочито,  електронских медија.

Пре свих и нарочито се то односи на поменуте тв емисије које су на неки чудан начин саме себе стрпале у едукативне. Упирао сам прстом на њих и због тога што је   телевизија  још увек најутицајнији медиј и што она  задире дубоко у квалитет односа и понашања тв аудиторијума  и то у пуном смислу оне добро познате истине да људи на основу онога што  сазнају из медија  управљају садржајима  и квалитетом својих живота. У великој мери  медији су ти који код  конзумената  утичу на њихова политичка определења, избор летовања, зимовања, аутомобила , на праћење моде,…На основу онога што виде и чују на телевизији људи васпитавају своју децу,организују исхрану, кувају, користе разне савете(прошло је време да жене у једној руци држе обимно издање неког кувара а у другој варјачу,..).Телевизија је на том терену у предности. Осим у једној другој ствари. Правилном изражавању. Јер тај медиј не трпи незнање, нетачности и грешке, поготово не погрешну употребу речи. У принт медијима то и није толико приметно, али на телевизији је чак и опасно. Не само по телевизију већ и  јавност. Човек на основу нетачне  информације погрешно доживљавате свет. Зато  није јасно ком то одговорном лицу на телевизијама не смета чињеница да водитељи и гости у поменутом  случају  умето да кажу намирнице јасно и гласно  изговарају  намернице.И то редовно као под обавезно! Зато одавно на садржаје и поруке са тв програма многи омаловажавајуће одмахују руком у стилу  да на телевизији можете свашта чути.

                                    Аххххаааа…”,“Охоооо…“, „“Ооооо..?!“

У поменутом примеру можда би неко схватио да је у питању грешка у изражавању нутриуциониста, али и код следећег гледања,  иначе веома омиљених тв прилога кувања, чуо би и да водитељке  уместо намирнице говори намернице и закључио би исто.  Кад би  овакви прекршаји у јавности уважавали осуду  можда  би било резултата на боље. Мени једино  није јасно  зашто је, за то омасовљавање погрешног нетачног изражавања,толико присутно  одсуство одговорности. Утисак је  да  нам је бар мало више стало до чистоте у језику комуницрања од телевизије до школе нисам сигуран да би телевизије  тако често и тако „успешно“ могле да се ките великим рејтингом гледаности. Али је такође сигурно да употреба погрешних израза  скупље коштају  друштво него разне злоупотребе,   ето у последње време и на телевизијама, материјалне природе. И питали би се. Како веровати у овом случају нутриционистима  и њиховом  знању које нам нуде кад нису  могли да науче како се називају производи које једу и о којима говори све  што је добро и лоше.

Наравно  кад мало боље размислите  исто би требали да се упитају водитељи/ке емисија тв кувара   који их  слушају и уопше не реагују. Можда би код оних којима се обраћају чак “убрали”неки поен за  довитљивост  када би их упитали “мислите намирница”. Не. Ни за живи главу.  

Пошто је ћутање знак одобравања, за оне којима медији значе то што значе, да не значе ни би  их гледали, ћутањем и не реаговањем водитеља/ки  неписменост , незнање  (или само грешка) је обнародована. Нико не реагује и никоме то није битно. Зато се ваљда та врста неодговорноати за изговорену реч  одомаћила. Негде је неко  од учених и мудрих људи рекао да је неписменима и необразованима увек лакше да користе неисправне речи  и знање. Можда то има везе са потребом доказивања, комплексима у ранговању и вредновању професија.

Друга врста лоше стране  још горе поруке са наших  тв програма је што и сами уредници/а који су понекад и својим очигледно ауторским емисија (где је одговрност још већа)  воде садржаје у својим емисијама за које нису спремни. Они виспренији се “покривају” разним прилозима али они који воде тв емисију ,а нарочито о кувању,у којој је доминатно зање  али и пракса  , та врста емисије тражи  од њих конкретно-припреми намирнице ,или испеци питу, колач…Једна од тих водитељки трудећи се да буде у врху гледаности  на време је схавтила да својим умећем у кувању не може да освоји жељени рејтинг (што год да спрема све испадне аљкаво), па нас шармира ни мање ни више него  испуштањем чудних неартикулисаних звукова,додуше веома присутних у нашем језику,али веома непримеренх изражавању,а нарочито мна телевизији.Она једноставно  има госте који знају да кувају док она стоји са стране и активно учествује тако што се за сваки   потез госта кувара/це  нпр. да јело треба ставити у рерну, на сваку реч или  савет  се чуди и изговара те звукове ”Аааааа…” , па затим  поромени звук ,“Аххххаааа…”,па онда “Охоооо…“, „“Ооооо…“ , „Опааааа“, „Ууууу….“ Тако се она изражава ,боље рећи даје гледаоцима до знања да  то што је гост -кувар урадио да баш тако треба. И то би можда могло да прође да се иста  не изненађује (читај испушта звуке)као да је „открила Амрику“,па ето опет контрапродуктивног ефекта за телевизију јер такво реаговање тим неартикилисаним изразима показује елементарно незнање јер се изненађује и чуди на логичне поступке,често и добро познате у пракси. Јесте да је њено изражавање  њено задовољство, али не мора бити и наше,па  тако и у поментом примеру не можемо да се не упитамо  зашто тако кад свака ствар на свету има своје име по којем је препознајемо,употребљавамо,…са којом живимо.

Тако је,ето, реч намернице  (путнице намернице које су намериле да се,примера ради, попну на брдо) верификована  као део исхране заједно са кромпиром, паприкама, парадајизом, месом… па  како ставри стоје можемо их очекивати поховане,испржене или куване.

Поменута водитељка и нутриционисти из „серије намерница“ опстају. Неким чудом опстаје  и српски језик без обзира што му незнање, немар и недоговорност мења и значај и моћ и положај.

Можда ће неко рећи да у емисијама овог типа то и није тако битно, јер боже мој шта би се друго користило за кување осим намирница, ја  исто тако не могу да не помислим па кад је тако зашто то не назову правим именом?

Проф. др Марина Николић,  недавно је поручила  “језик се чува јасном и стабилном језичком политиком, …Српски језик се негује на више начина. Појединачно – читањем, говорењем, рецитовањем, личним ангажовањем на пољу лингвистичке културе, па и учењем страних језика, јер сте ту суочени са превођењем и богатством синонима у различитим језицима, па и свом матерњем.“

У том смислу нам је и Душко Радаовић поручио  да волимо српски језик сваког дана макар помало, јер српски језик нема никог другог осим нас.  Само је проблем што  не мисле  сви тако.

Podelite sa drugima:

Povezani članci