Небојша Јеврић
Пише: Небојша Јеврић
„Молим вас само да буде мало мекше. И топло. То је за мамицу“ рекао је Марко Мамица келнерици Шиљи у рестаурацији код Ђолета наручујући храну за понети.
Мамица је био необично грађен шездесетогодишњак.
Бавио се дизањем тегова и горњи део тела му је био развијен, али ноге, ножице кратке и танке. Глава ћелава и обријана. По ваз дуги дан је пио вотку из чокакњића по клупама блоковским, испред продавница и у локалним џумарама ако је имао ко да части.
По баченим чокањчићима могао си познати да је туда пролазио. Некад је мрзио Хрватине. Онда Мује и Хасе. Потом Арнауте.
А сад од кад је служба коју је дубоко поштовао (јер је његова мајка радила некад у служби као чистачица) очистила своје редове од Црногораца, Црногорце.
„Требало је то давно урадити “ причао је са пензосима. Највише је мрзио Србе из Црне Горе
„Нема горих Срба. Постану Црногорци чим границу пређу. А онда подржавају Нато, воле Шиптаре, Мила.“ Оно, мрзео је Мамица и Србе из Босне.
Мрзио је Краишнике. Али ни ту није био крај. Сметали су му и они из блока 70 и 63.
Мрзио је све који су од било куд у Београд дошли и заузели сва места тако да за њега, Мамицу није било животног простора.
„Угрожавају нам животни простор“ умовао је. Мајка Рајна је била крупна жена јаких бокова и попрсја: Није се удавала. Била је једина хигијеничарка која је испод плавог мантила носила мини сукњу, во времја оно, ондулирала косу а да оде ненаншминкана на посао о томе није могло бити ни говора.
У служби није напредовала зато што је завршила само седам разреда основне и што није могла а ни покушавала да се лиши свог бујановачког говора. Марка је донела у стомаку кад је из Биљаче крај Бујановца стигла у Београд. Прво врем је преживела захваљујући ђердану дуката а онда је почела да ради.
У служби. Увек је имала моћне и озбиљне пријатеље и заштитнике. Углавном Динарце. Тад је Мрако морао напоље да се игра.
Марко је волио мамицу. И причао својим пријатељима о њој.
И дечаци из комшилука причали су о марковој мајки док се као нека лађа љуљаћи боковима шетала по блоку са увек новим заштитником. „Маркова мајка не носи гаћице“рекао је један од осмака који је становао у истој згради где и Марко.
Марка су сви још од детињства почели да зову Мамица. Он се никад на то није љутило. Чак му је то и пријало. Некао се слагало.Мушко и јуначко име Марко и надимак Мамица.
Радио би понекад као заменик конобара али би га брзо отпустили јер је био најбољи гост у кафани. Половину промета попио би сам а тад је постајао агресиван и почео да псује све који су дошли да заузму ЊЕГОВ град. Рајна је наследила великло имање у Биљачи које је продала Шиптарима за дебеле паре тако да финансиских проблема нису имали.
Али године су пролазиле.
Гладао сам Мамицу од кад сам се доселио у блок како лагано стари, као алкохол узима свој данак. Највећа пакост коју су му мангупи из блока правили била је да му досипају толико да заборави на време да понесе ручак мамици. Да се охладили. Или да му га док је пјан држао тираде против прекодринаца, Црногораца, Балија, Арнаута, блока 70 и 63 украду.
Мајка је умрла у осамдесет и седмој години. Његовом очају није било краја. Затворио се и данима пио. Онда се појавио на улици и почео да чашћава Цигане. Једино је Цигане волио.
Скинуо се једне вечери го и белом линијом средином улице упутио у град после много година.
Одвела су га кола хитне помоћи у Лазу где је ускоро и умро. Општина је наследила стан.
Извор: https://www.in4s.net/jevric-marko-mamica/
Подјелите текст путем:
