(Почела градња Bionexa иако нису прибављене неопходне дозволе)
.Не поштују се међународне конвенције које је Србија потписала
. Грађани Апатина неће дозволити градњу спалионице
Општина Апатин се налази на крајњем западу Бачке, у АП Војводини. Када кажемо Апатин најчешће помислимо на Специјални резерват природе “Горње Подунавље”, који представља једно од последњих великих поплавних подручја на тлу европског континента. Туристичке агенције нас позивају “на привремени бег из урбаног окружења у нетакнуту природу резервата природе Горње Подунавље, где ћете бити у прилици да током вожње Бајским каналом, упознате аутентичне вредности биљног и животињског света овог резервата”. Да ли је у опасности овај “рај на земљи”?
Над Апатином и апатинцима, надвио се страх од градње погона за прераду пластике, која би се прерађивала поступком пиролизе и рециклаже. Овај пројекат је у Апатин донео тзв. страни инвеститор Бионеx, купио земљиште и почео градњу а да није обезбедио неопходне дозволе.
- Апатин је град који је познат по пиву, Апатин је град који је познат по туризму. Апатин је град који има неку перспективу да се развија и да изађе на Дунав. У овом моменту отварање прљавих индустрија и стварање окружење где би Апатин изгубио ове атрибуте о којима смо говорили никоме не може донети добро. С друге стране, налазимо се на самом граничном подручју. Постоје одређене међународне конвенције чији је потписник Република Србија. Пре свега мислимо на: ЕСПО, Бернску, Бонску и Рамсарску конвенцију. У таквим ситуацијама, нарочито кад се ради о утицају на животну средину, мора се тражити сагласност државе са којом се граничимо. Овде је то изостало. Међутим, Бионеx је почео градњу постројења за пиролизу и рециклажу пластике иако није обезбедио све неопходне дозволе. Сама прича, од почетног улагања од 5 милиона евра у првој фази пада на 3 милиона евра, доводи у питање праве намере инвеститора. Оснивачи овог предузећа су се бавили другим делатностима. Нисмо баш убеђени да поседују сва стручна знања која су потребна за овакву активност, као што је прерада пластике процесом пиролизе и рециклаже. Покрајински завод за заштиту природе је практично преписао пар одредби из закона и наложио им да засаде неке дрвенасте биљке, као заштиту од ширења загађења. Само да подсетим: сировине и готови производи ће се возити искључиво улицом „Петра Драпшина“. Другог пута нема! Све са цистернама, камионима, шлеперима…Опасности, по грађане Апатина, постоје било од хаварија било од издувних гасова. – говори Жељко Рајчевић из удружења „Без страха“.
- Та парцела на којој они намеравају да граде постројење налази се само на 300 м од реке Дунав, налази се на 200 м од насељеног места, налази се у оквиру специјалног резервата природе „Бачко Подунавље“. То чини ситуацију још више апсурдном и још више недопустивом! Имамо апсурдну ситуацију у Апатину, за 6 година није отворено ни једна фабрика ни једно радно место. Сад нам планирају довозити смеће из ЕУ и овде га прерађивати. Огромна већина грађана је против тога. Ми смо гледали да исцрпимо све правне и политичке инструменте како би се супротставили једном таквом пројекту. На седници Скупштине АПВ указао сам на велику забринутост и узнемиреност јавности у општини Апатин. Тражио сам одговор на питање: како је Покрајински завод за заштиту природе могао дати услове и омогућити градњу ове фабрике.– каже Александар Смиљанић, посланик СРС у Скупштини АПВ.
- Сама идеја о доношењу пластичног отпада из ЕУ и његовој преради је за грађане Апатина неприхватљива. Грађани Апатина су јединствени у ставу да то неће дозволити. Бионеx је организовао јавну трибину на ту тему. Грађани су прекинули трибину јер нису хтели да слушају о томе да ли је штетно или није. Стала је прича код тога да не желимо никакав отпад у Апатину. Алармирали смо и еколошка удружења из Хрватске јер ће, у случају градње ове фабрике, бити угрожено и њихово заштићено природно добро: Парк природе „Копачки рит“. – наглашава Дејан Бачић из удружења „Без страха“.
- Све се то радило испод радара јавности. Сав отпад који би се овде прерађивао био би довожен камионима из ЕУ и готов производ би се враћао у те земље. Те земље би давале субвенције тој фирми која то ради за њих, у овом случају субвенције би добио Бионеx. На папиру су власници из Швајцарске. Међутим, стварни власници су из Србије. Бионеx је сада повукао пројекат који се звао „Пиролиза и рециклажа пластике“ и сада припрема нови пројекат „Рециклажа пластике“. Кад смо видели који је њихов крајњи циљ удружење грађана „Без страха“ је покренуло петицију „Стоп спалионици“ и прикупило око 3000 потписа грађана, који су против овог пројекта. – изјавио је Веселин Ловрић из удружења „Без страха“.
- Крајем 2020. године на једној хитној и ванредној седници СО Апатин, са једном тачком дневног реда, било је одлучено да се Бионеxу прода земљиште, по тржишној цени од 64 милиона динара. Оно што је било спорно, и ја сам једини одборник који није гласао за ту одлуку, и што могу да оправдам остале одборнике који су гласали за ту одлуку је то што је то била „једна обична превара“. Тада одборницима није јасно и тачно речено чиме ће се фабрика бавити. Било је речено да ће фабрика Бионеx радити прераду биљних деривата, уља…Они су то прихватили и сви осим мене гласали за тај пројекат. Тражио сам да се на територији општине Апатин распише референдум и да се грађани Апатина изјасне да ли желе да се гради ова фабрика. У настојању да придобије одборнике и грађане за градњу фабрике, власник је изјавио да ће „за сваку угинулу пчелу платити 100 евра а за сваку угинулу рибу 1000 евра“ ономе ко то докаже. Ко то може да докаже!? Кад смо дошли до тренутка да гласамо да ли ћемо расписати референдум, на тему градње фабрике прераде пластичног отпада, огромна већина одборника је гласала против референдума. Ми никако не смемо, без обзира на политичке позиције политичку снагу и политичке односе, допустити га грађани буду изопштени, кад је у питању доношење одлуке о градњи фабрике. – истиче Перица Попић, одборник у СО Апатин.
Доносиоци одлука се позивају на запошљавање грађана и отварање нових радних места. Бионеx је предвидео запошљавање 30 радника у овој фабрици, таман толико колико је потребно да би се добиле државне субвенције.
Да ли ћемо угрозити природне вредности под заштитом УНЕСЦО и квалитет живота грађана Апатина због приватног профита мале групе људи, који себе називају инвеститорима!?
_________________________________________________________________________________
Специјални резерват природе „Горње подунавље“ је заштићено природно добро И категорије и простире се уз леву обалу Дунава. СРП „Горње Подунавље“ је део великог ритског комплекса који се протеже кроз суседне земље: Мађарску (Национални парк „Дунав – Драва) и Хрватску (Парк природе „Копачки рит“), са којима чини јединствену еколошку целину. Он је део великог резервата биосфере „Бачко Подунавље“ који је познат као „европски Амазон“ и представља једну од најочуванијих ритско – мочварних целина на читавом току Дунава. Резерват биосфере „Бачко Подунавље“ уписан је у УНЕСЦО светску листу 2017. године.
На овом простору је 280 врста птица, од којих су неке веома ретке као што су: орао белорепан, црна рода, корморани…такође, овде су аутохтоне шуме: црне тополе, брестова, црног глога и храста, као и станишта више врста орхидеја, локвања и других врста биљака, што чини непроцењиво природно богатство.
***
Tekst i fotografije: Zelena patrola
Link prema emisiji „Apatin – Jedna obična prevara“ iz dokumentarnog tv serijala „Zelena patrola na delu“: https://www.youtube.com/watch?v=tLAQVnZzR_o
Link prema tizeru „Ispod radara javnosti“: https://www.youtube.com/watch?v=_ydLEIJH-QA
