Између неба и земље

АУТОР: ДУШАН ДОЈЧИНОВИЋ

И познати попут Бјонси, имају проблема са инсомнијом.

Ако је Ренди Гарднер, поставио рекорд од 11 дана, мислим да је мој рекорд, у неспавању, несаници, нико није забележио, а био сам још адолесцент, спојио сам цело једно полугодиште.

Не смем ни да замислим Кинеза коју након 11. дана несанице уз мундијал, није преживео.

Имао сам седамнаест година, и био сам трећи разред, економске школе.. Имао сам свој бенд “Сутон”, пробе свирке, најнормалније, почео да полажем обуку за ауто, Б категорију, ишао на наставу.

Одједном се нешто променило у мом животу, и ја сам од неурозе и једне таблете “Леxилијум”, отишао у озбиљнију причу, са тадашњим психијатрима.

Пио сам шаку лекова и по препоруци тадашњег психијатра, ишао на наставу.. Било је паклено.. Мислио сам да ћу сваког часа нестати.

Негде баш у то време, је нестао деда, отац моје мајке. И ја сам онако потиштен,утупио, то јест, ушао у јако тежак период, инсомније.

Другарице из разреда,би на питање, моје забринуте мајке у црнини, “Где је, Дуле”!? – (која би повремено дошла, да ме види,) и другови би рекли :”да сам отишао да попијем своје лекове”…

Слушао сам албум групе Мерлин

Пета страна света”, стих песме:

“корак мој од олова,

још ти не да заспати”..

И негде у другом полугођу,сам “добио крила” , јер сам уз подршку ближњих, другова у разреду, пребродио моју кризу, несаницу, и од стања инфериорности, постао супериоран.

Возио сам бициклу кроз школски ходник, гледајући како ти ради друг из генерације из ИВ -3 с надимком Пјотр..

Лудило једно. Циркус.

Чичкица ме после одвукао код директора који ми је био стриц. Ал добро. Наздравио ми је чашицом коњака с врата:”живели”!

Негде баш у то време, 21.септембра,прошле године, и све тако, када су ми се несанице, све чешће јављале на 7 дана, на 10 дана, онда на свака 3-4 дана и опет непроспавана ноћ и дан.

Опет сам безнадежан, очајан и успаничен, морао покуцати, на врата стручњака, и од тих лекова ми је било само горе,очекивани ефект да прође две три недеље и буде ми боље је изостао.

Знао сам да спојим и три ноћи без сна.. Онда сада пијем један лек за несаницу, који ми колико толико обезбеди сан..

Када не спавам неку ноћ, и дан, то је исцрпљујуће, између неба и земље, и тиме оптерећујем и тешко болесну мајку.. Негде крајем прошле године, 14.децембра,( када ми је брат од стрица нажалост преминуо од последица срчаног удара), сам од редовне терапије,несвестице, пао испред купатила..

Шећер у крви ми је био 9,иако сам у периоду несаница, радио лабораторију, и шећер ми је био у границама нормале 4,9.

Данас, по препоруци клиничког психолога, пијем чај од матичњака, какао и доста воде.

Оптерећује ме анксиозност сваког јутра, а све то “побеђујем” креативношћу, додуше за кратко.

Скенирам старе црно-беле фотографије, уз по коју кратку причу, за тај период.

Што се тиче, периода, кроз који сам пролазио, од како се тата упокојио, још 21. фебруара 2021. године.

По неким стручним људима, моје сузе нису о кеј!. И налазе узрок моје велике туге који људи са форума зову :”депра” – депресија..

По неком, стручњаку, моје сузе су ок, и нормалне, ал добро.

Е сад, мислим, да сам од 21.септембра 2021.године имао до сада, неповезано, бар двадесет и две непроспаване ноћи.

Једног јутра, сам након пробдијене ноћи, и редовне терапије, имао осећај као да сам на Марсу. Ма ужас један.

Вера у Господа, ми је дала снаге да кренем даље или испочетка, не знам..

Свештеници су ми опет читали молитву за здравље, исповедио се и ја сам се некако вратио посту, по препоруци ближњих, причестио се..

У посним смо данима, када се припремамо да дочекамо најрадоснији празник Божић.