Прочитала сам књигу “Хуманкинд” и размишљам нешто о томе колико је у ствари потребно мало да се неке ствари поправе и како углавном иза њих стоји особа која искрено и без неке посебне рачунице одлучи учинити нешто, мање више углавном спонтано. Јер, у књизи је аутор Брад Аронсон писао о томе шта се дешавало његовој породици кад му се жена разбољела од леукемије и дуже од 2 године ишла на лијечења. Опстали су захваљујући ситним стварима које су људи радили за њих – од тога да им сина неко одведе на школсли излет или покупи из школе да би он могао бити са Миом (женом) у болници, до тога да им људи пошаљу поруку с најавом шта могу и хоће учинити за њих и да то учине тако да се Брад и његови не осјећају као да се намећу.
Мислим, почео је писати о тим личним стварима, а онда је прешао на толико пуно примјера у којима су појединци покренули промјене у нечијим животима, не знајући да раде управо то. Као на примјер када је директор установе за малољетнике у којем је једна петнаестогодишња дјевојчица била по трећи пут (јер је имала грозан живот и живјела по удомитељским породицама) одлучио да јој припреми рођенданску забаву. Испоставило се прву у њеном животу и то је био окидач који је њу потакнуо да о себи мисли као о особи која може бити вољена и која може вјеровати људима, па је то даље одвело до завршавања школе и 15 година касније она ради сличне ствари за друге.
Или кад је један радник на градилишту пришао бескућнику који је спавао испод моста и почео причати с њим, онако искрено се занимајући за њега. Па примијетио да су му ноге у јако лошем стању, па зовнуо докторе и полицију који су га онда смјестили у болницу, па даље у неки дом, спасивши му тако живот јер су ноге већ биле критичне. А бескућник је онда искористио ту шансу па се даље цимао и почео волонтирати и касније радити за удружење које помаже онима који су у ситуацији у којој је био он.
Или кад су родитељи дјечака који је обожавао Хеллоwеен, а морао је да иде у болницу на операцију баш током празника, одлучили да замоле сусједе да учествују у њиховом 15 дана ранијем слављу и “трицк ор треат” обичају. Па су подијелили летке у улици молећи да ко буде хтио учествовати само окачи лампион испред куће, да знају коме да куцају на врата. Па су лампиони били испред свих кућа у улици и дјечак је добио брдо поклона и прославио празник на најбољи начин. Операција је супер прошла и све је било ок.
Или кад је други дјечак који је добио дијагнозу леукемије са 4 године, након 3 године лијечења кад је оздравио предложио мами, пошто је била јако тужна на годишњицу дијагнозе и објаснила му да је то за њу тежак дан – да тај дан обиљеже чинећи добра дјела за друге, да то буде радостан дан. И онда су то направили и позвали путем друштвених медија друге да им се прикључе, па се акција проширила по свијету и стигло им је на стотине фотографија људи који чине лијепе ствари за друге – частећи их кафом, купујући играчке за дјецу у болници, носећи оброке онима којима су потребни и слично.
Или кад је жена одлучила да цвијеће које остане након неких једнодневних прослава препакује у мање букете и разнесе по хоспицију, да уљепша тамо дан људима. Па се због позитивне реакције све проширило и прикључило јој се још људи и сад стално то раде и уљепшавају свакодневницу људима којима је то заиста неопходно.
Баш једна лијепа и топла књига која у ствари инспирише да размислимо о томе шта ми можемо учинити за људе око нас и како у ствари ситница некад некоме може промијенити живот. И колико је некад потребно само да нас неко потакне или да нам покаже да се са ситницом може учинити нешто лијепо.
Јер, некад је довољно да вам се неко лијепо обрати на улици или да пустите неког у реду на каси, па да у оном осмјеху захвале и очима које засијају добијете тако неку енергију која вам покаже да је живот саткан управо од тих ситница. На које често не обраћамо пажњу журећи за неким већим, “битнијим” стварима.
П.С. Кога занима, то је ова књига – https://www.goodreads.com/book/show/52162353-humankind
Ако моје писање на на било који начин обогаћује ваш живот и желите подржати мој рад, можете то учинити једнократном донацијом на https://www.buymeacoffee.com/cyberbosanka ili na https://www.paypal.com/paypalme/cyberbosanka Тиме помажете и непостојање реклама у мојим садржајима. А рекламе смарају, зар не
Други начин је куповином е-књиге “На путу према себи”. То је збирка одабраних текстова са блога, писаних углавном до 2018. Купити је можете на https://cyberbosanka.gumroad.com/l/vpxvf
