Erich Fromm: Vjerujem

Erich Fromm: Vjerujem

Вјерујем да једнакост међу људима мора бити запамћена нарочито да би се спријечило да један човјек постане оруђе другог. 

Вјерујем да јединственост човјека, насупрот осталом живом свијету, потиче из чињенице да је човјек свјесни живот по себи. Човјек је свјестан себе, своје будућности, која је смрт, своје сићушности, своје немоћи; свјестан је других као других; човјек је дио природе, предмет је њених закона чак и када их надилази својом мишљу.

Вјерујем да је човјек производ природне еволуције која је рођена из супротности заточеништва у природи и издвојености из ње, и из потребе да са природом пронађе склад и јединство.

Вјерујем да је човјекова природа противрјечност укоријењена у условима људског бивствовања које захтјева трагање за рјешењима, што са своје стране ствара нове противрјечности и потребу за одговорима.

Вјерујем да сваки одговор на те противрјечности може да заиста задовољи услов да помаже човјеку да превазиђе осјећање издвојености и да постигне осјећање сагласности, јединства и припадања. Вјерујем да у сваком одговору на те противрјечности човјек има могућност да бира између стваралаштва и рушилачког насиља; између стварности и опсена, између непристрасности и нетрпељивости, између братства-независности и господарења-потчињавања.

Вјерујем да се „животу“ може приписати значење непрекидног рађања и развоја.

Вјерујем да се „смрти“ може приписати значење онемогућеног развоја, непрекидног понављања. Вјерујем да човјек регресивним одговором покушава да нађе јединство, ослобађајући се неиздрживе усамљености и несигурности, изопачујући оно што га чини хуманим и што му задаје бол. Регресивни одговор се јавља у три вида, одвојена или спојена: некрофилији, нарцизму и инцестуозној симбиози.

Под некрофилијом подразумијевам љубав према насиљу и уништавању; жељу да се убија; обожавање силе; склоност смрти, самоубиству, садизму; жељу да се органско претвори у неорганско средствима „реда“. Некрофил, лишен способности да ствара, у својој немоћи уништавање сматра лаким јер служи само једној способности: сили.

Под нарцизмом подразумијевам одсуство аутентичног интересовања за спољни свијет, које замјењује снажна приврженост себи, својој групи, клану, религији, нацији, раси итд. – уз посљедична озбиљна искривљења рационалног суђења. Уопште, потреба за нарцистичким задовољењем проистиче из неопходности да се надокнади материјално и културно сиромаштво.

Под инцестуозном симбиозом подразумијевам склоност да се остане везан уз мајку и њене замјене – крви, породици, племену – како би се утекло од неподношљиве тежине одговорности, слободе, свијести и нашли заштита и љубав у стању сигруне зависности, за које појединац плаћа заустављањем свог људског развоја.

Вјерујем да човјек који бира напредак може да пронађе ново јединство кроз пун развој свих људских могућности, које се исказују кроз три оријентације. Те оријентације могу бити представљене издвојено или заједно: биофилија, љубав према човјечанству и природи, независност и слобода.

Вјерујем да је љубав главни кључ који отвара врата људског развоја. Љубав и јединство са неким или нечим изван себе, јединство које дозвољава човјеку да себе доведе у однос са другима, да се осјети један међу другима, а да не ограничи лични интегритет и независност. Љубав је продуктивна оријентација за коју је најважније да су истовремено присутни: старање, одговорност, уважавање и познавање онога са чиме се човјек повезује.

Вјерујем да је искуство љубави најчовјечнији и најчовјекотворнији чин који је човјеку дат на уживање и да, као и разум, нема смисла ако је схваћена на дјелимичан начин.

Вјерујем у нужност „слободе од“ унутрашњих и/или спољашњих принуда, као предуслов „слободе за“ стварање, грађење, сазнавање итд. како би настала слободна, активна, одговорна личност.

Вјерујем да је слобода способност да се слиједи глас разума и знања, насупрот гласу ирационалних страсти; да је то еманципација која човјека чини слободним и ставља га у положај да користи властите рационалне моћи и да објективно схвати свијет и своје мјесто у њему.

Вјерујем да је „борба за слободу“ некада значила једино борбу против наметнутог ауторитета, који надилази вољу појединца. Данас би „борба за слободу“ требала да значи лично и колективно самоослобађање „ауторитета“ коме смо се добровољно подвргли; самоослобађање од унутрашњих сила које чине неопходним то подвргавање јер нисмо у стању да поднесемо слободу. Вјерујем да слобода није стално својство које „имамо“ или „немамо“; можда је њена једна стварност: чин самоослобађања кроз процес избора. Сваки животни корак који увећава човјекову зрелост, увећава у његову способност да изабере ослобађајућу алтернативу.

Вјерујем да „слобода избора“ није увијек истовјетна за све људе у сваком тренутку. Човјек са искључиво некрофилном оријентацијом, или нарцистичком, или симбиотички-инцестуозном, има само регресиван избор. Слободан човјек, ослобођен ирационалних веза, не може да има регресиван избор. Вјерујем да проблем слободе избора постоји само за човјека са супротстављеним оријентацијама и да је та слобода снажно условљена несвјесним жељама и умирујућим рационализацијама.

Вјерујем да нико не може да „избави“ свог ближњег бирајући умјесто њега. Да би му помогао, може да назначи могуће алтернативе, искрено и са љубављу, без сентименталности и илузија. Познавање ослобађајућих алтернатива и свијест о њиховом постојању може у појединцу да пробуди његову скривену енергију и упути га да изабере поштовање према „животу“, не према „смрти“.

Вјерујем да се једнакост осјећа онда када се појединац, у потпуности откривши себе, препознаје као једнак другима и поистовјећује са њима. Свако носи људскост у себи, „људска судбина“ је јединствена и једнака за све људе, без обзира на неизбјежне разлике у интелигенцији, таленту, висини, боји итд.

Вјерујем да једнакост међу људима мора бити запамћена нарочито да би се спријечило да један човјек постане оруђе другог.

Вјерујем да је братство љубав усмјерена према ближњем. Остаће, међутим, ријеч без смисла, све док „инцестуозне“ везе, које човјека онемогућавају да објективно суди свог „брата“ не буду искорјењене.

Вјерујем да појединац, који није на путу да надиђе своје друштво и увиди на који начин оно унапређује или омета развој људског потенцијала, не може да дође у блиски додир са својом људскошћу. Ако му табуи, ограничења, искривљене вриједности изгледају „природни“, то је јасна назнака да му недостаје стварно познавање људске природе.

Вјерујем да је друштво, које истовремено подстиче и спутава, увијек било у сукобу са људскошћу. Једино када се циљеви друштва поистовјете са циљевима људскости, друштво ће престати да паралише човјека и охрабрује господарење.

Вјерујем да човјек може и мора да се нада здравом друштву које унапређује човјекову способност да воли свог ближњег, да ради и ствара, да развија свој разум и објективност самоосјећања, заснованог на искуству властите продуктивне енергије.

Вјерујем да човјек може и мора да се нада колективном повраћају душевног здравља, које обиљежава способност да се воли и ствара, ослобађањем човјека од инцестуозних веза са кланом и тлом, осјећањем идентитета заснованог на искуству које појединац има о себи као субјекту и чиниоцу својих моћи; способношћу да се осјети реалност у себи и изван себе и утицајем на развој објективности и разума.

Вјерујем да ће, како наш свијет постаје луд и дехуманизован, све већи број појединаца осјећати нужност да се повеже и ради са људима који дијеле њихове бриге.

Вјерујем да би ти људи добрих намјера требали не само да приспију до хуманог тумачења свијета, већ и да би морали да укажу пут могуће промјене и раде на њој. Тумачење без жеље за промјеном је бескорисно, промјена без претходног тумачења је слијепа.

Вјерујем у могуће остварење свијета у коме би човјек могао бити много чак иако има мало; свијета у коме превладавајућа мотивација егзистенције није потрошња, свијета у коме је „човјек“ циљ, први и посљедњи, свијет у коме би човјек могао да пронађе сврху свог живота као и снагу да живи слободно и без илузија.

Ерицх Фромм

Извор: https://impulsportal.net/index.php/kolumne/drustvo/27753-erich-fromm-vjerujem

Podelite sa drugima:

Povezani članci