Dragan Stojić: Moć neonacizma u Ukrajini

Dragan Stojić: Moć neonacizma u Ukrajini

 Foto: Pixabay

Zašto je Ukrajinu lakše pobediti vojno nego ideološki

Autor: Dragan Stojić

Svet je nekoliko godina po završetku Drugog svetskog rata pomislio da je s nacizmom i fašizmom završeno, ali se prvonavedena ideologija pokazala prilično utemeljenom i otpornom, ne samo u zemljama koje su ratovale kao saveznice Trećeg rajha, no i na prostoru na kom su ludovali kolaboracionisti.

https://tpc.googlesyndication.com/simgad/18224773693215099387?sqp=4sqPyQQ7QjkqNxABHQAAtEIgASgBMAk4A0DwkwlYAWBfcAKAAQGIAQGdAQAAgD-oAQGwAYCt4gS4AV_FAS2ynT4&rs=AOga4qkNa7kPQg8D0Bej30djeros4iWJfw

Ne treba ići daleko u prošlost da bismo shvatili koliki je stepen indoktrinacije neonacizmom u Ukrajini. Čak je i period vladavine Leonida Kučme, ujedno doba i prve Janukovičeve vlade, koji je sve do kraja prošlog veka održavao dosta dobre odnose s Rusijom, obeležen promovisanjem kontroverznih ličnosti u heroje nacije. Međutim, opšta promocija opskurnih likova iz istorije ove zemlje počela je posle prvog prevrata, doduše uvijenog u mašnicu na silu izborenog ponovljenog kruga izbora posle Narandžaste revolucije 2004, kada je Viktor Juščenko, prozapadno i antiruski orijentisani lider ukro–šovinista, nelegalno i nelegitimno preuzeo vlast početkom 2005. godine.

On je, između ostalog, pred kraj svog jedinog mandata u fotelji šefa države, u januaru 2010. godine, dodelio orden Heroja Ukrajine Stepanu Banderi, zloglasnom rusofobu i saradniku nacističkog okupatora tokom Drugog svetskog rata, čija je Ukrajinska ustanička armija osim teških zločina nad Rusima i proruskim i antinacistički nastrojenim Ukrajincima saučestvovala i u Volinjskom masakru, masovnoj likvidaciji, prema tvrdnjama Poljskog insituta za zaštitu naroda 100 hiljada Poljaka od 1943. do 1945, a ovaj događaj je često dovodio do zategnutih odnosa Poljske i Ukrajine, čak i tokom zajedničkog „slanja poljubaca smrti“ Rusiji od početka SVO. Bivši predsednik poljske Vlade Jaroslav Kačinjski je u julu 2016, iste godine kad i Sejm (parlament) učinio isto, na polaganju venaca na spomenik stradalim sunarodnicima ovu seriju zločina okarakterisao kao genocid, a istoričar Gžegož Motika naveo sledeće: „postupci ustaša i ukrajinskih nacionalista bili su umnogome slični“, da bi na samom početku tekuće godine aktuelni premijer Poljske Mateuš Moravjecki tokom posete zvaničnom Kijevu otvoreno rekao da je „strašni genocid koji su Poljaci pretrpeli od strane ukrajinskih nacionalista tokom Drugog svetskog rata bio nešto (dotad) nezamislivo“.

Njihovi ideološki naslednici iz Sveukrajinskog saveza Sloboda (ukr. Svoboda) su učestvovali i u „prosvećivanju“ svojih pristalica, deleći im u formi „materijala za rad“ pisane radove Hitlerovog ministra propagande Jozefa Gebelsa, vođe Jurišnih odreda (SA) Ernesta Julijusa Rema, a da se njihovi saveznici „ne naljute“, mesto u publikacijama su našli i radovi italijanskog fašističkog vođe Benita Musolinija. Umesto da zabrane rad ovoj političkoj grupaciji i Janukovičev i postmajdanski režimi su tolerisali delovanje Olega Tjagniboka i ostalih pristalica Slobode, koja i trenutno normalno funkcioniše u parlamentarnom životu! Zato su posle puča 2014. zabranjene stranke naklonjene Rusiji od Komunističke partije Ukrajine pa nadalje, a ista sudbina je 2022. zadesila i najjaču opozicionu, jedinu proruski opredeljenu političku grupaciju u Vrhovnoj radi Ukrajine : Opozicioni blok – Platforma za život, koja je prvo zabranjena, a jedno krilo, pod drugim imenom, iskazalo lojalnost ukrajinskoj vlasti i nastavilo put dalje.

O koračanju neonacističkim stazama pripadnika (para)vojnih formacija poput puka (nekad bataljona) „Azov“ i njima bliskih apsurdno je i govoriti, jer se prostim ukucavanjem naziva ove jedinice na internet pretraživaču može videti bezbroj fotografija koje to potvrđuju, a znamo i za praksu azovaca da nacističke simbole tetoviraju na svoje telo. Doktor Milanko Šekler u svojoj knjizi o Ukrajini navodi, pozivajući se na tatu – majstore koje je konsultovao, da su tvrdnje zarobljenih pripadnika „Azova“ o tome kako su ih Rusi u cilju kompromitacije (povezivanja s neonacistima) „išarali“, nikako ne stoje jer je razlika između starih i novih tetovaža očigledna. Šekler, takođe, objašnjava šta škripi u ukrajinskim optužbama vezanim za navodni masakr počinjen od strane ruskih vojnika u Buči kod Kijeva, stručno elaborirajući kako su prilikom posete Ursule fon der Lajen njeni domaćini manipulisali telima žrtava. On ujedno citira izjavu Francuza Andreja Bokea, koji tvrdi da nije uočio bilo kakav masovniji pokolj, ali zato jeste rasizam i antisemitizam u ukrajinskim redovima.

Volodimir Zelenski ne stoji u stroju sa svojim borcima, niti prolazi kroz rovove na frontu, ali zato puca iz verbalnog oružja. Pokazujući čiji je poštovalac, voljno ili nevoljno manje je bitno, tokom posete Ujedinjenom Kraljevstvu početkom februara, poslanicima nacionalnog parlamenta u Londonu na kraju govora se obratio banderovskim pokličem: „Slava Ukrajini!“. Istu parolu Bandera je uzvikivao još pre Drugog svetskog rata, kada mu je u Poljskoj suđeno za ubistvo. Šef najveće evropske države (Rusija se prostire i na Aziju) je otišao korak dalje i Ukazom broj 80/2023, objavljenim sredinom februara ove godine, Desetoj zasebnoj brdskoj jurišnoj brigadi Kopnene vojske Oružanih snaga Ukrajine dodelio „počasni naziv Edelvajs„, ujedno joj promenivši ime, a sve je učinio po ugledu na Prvu planinsku diviziju vojske nacističke Nemačke tokom Drugog svetskog rata.

Kolike su apologete kukastog krsta na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija demonstrirali su i ukrajinske diplomate i to ne jednom, no pet puta , od prvog glasanja pre devet godina, preko dva tokom pretprošle i isto toliko minule godine.

Naime, oni su u toliko navrata glasali protiv predloga ruskih rezolucija o borbi protiv veličanja nacizma, neonacizma, rasizma i pratećih pojava, koji su na izjašnjavanje stavljani od 2014. do danas.

Da apsurd bude veći, Argentina je, iako poznata po tome što je decenijama po završetku Drugog svetskog rata pružala utočište ogromnom broju nacističkih emigranata, ustašama takođe, svih pet puta glasala za usvajanje ovih akata, dok su, poražavajuće zvuči, protiv bile mnoge nacije žrtve nacističko – fašističke ideologije poput Poljaka, Makedonaca, Holanđana… Srpski predstavnici su četiri puta podržali usvajanje, jednom su se uzdržali od iskazivanja konkretnog stava.https:

https://tpc.googlesyndication.com/simgad/12412553986758458157?sqp=4sqPyQQ7QjkqNxABHQAAtEIgASgBMAk4A0DwkwlYAWBfcAKAAQGIAQGdAQAAgD-oAQGwAYCt4gS4AV_FAS2ynT4&rs=AOga4qmBsXKu7dzgknngxfnEoV3A6NqmYg

Pokušavajući da opravda sve navedeno, propuštajući da kaže kako su vlasti i veći deo naroda koji predstavlja u Srbiji prekršili sve dogovore i sporazume – od onog tokom majdanskih demonstracija, postignutim posredstvom delegacije Evropske unije, po kom je bilo predviđeno da se povuku i protestanti i snage reda, posle kojih umalo nisu ubili predsednika Janukoviča, preko Minskih sporazuma, blagonaklonog i zaštitničkog odnosa prema ubicama ruskog i proruskog življa, ambasador Ukrajine u Srbiji Volodimir Tolkač je u intervjuu beogradskom listu „Politika“ 12. februara ove godine izjavio sledeće: „… danas su neofašizam i neonacizam svastiku promenili u slova Z i V … dok se na Kalemegdanu prodaju majice sa simbolima agresora. Mladi u Srbiji, u majicama sa navedenim simbolima, vrlo često jednostavno ne shvataju da na ovaj način veličaju ruske ubice, silovatelje i pljačkaše.“

Njegova ekselencija je, očigledno, pobrkao glavne gradove i podršku genocidnim ideologijama, jer je u Kijevu a ne u Beogradu usred tržnog centra centra Horodok osvanula ogromna „svastika“, o čemu je pisao i list „Tajms ov Izrael“ u februaru 2019. godine. Uprkos tome, država Izrael stoji na strani Ukrajine, što je prilikom ovomesečne posete potvrdio i ministar spoljnih poslova cionističke države Eli Koen, otvoreno saopštavajući: „Bili smo uz ukrajinski narod i Ukrajinu protekle (2022) godine“, iako je i ova bliskoistočna država protestovala zbog veličanja Bandere i njegovih saboraca od strane ukrajinske države. Rusija je minulog oktobra zapretila Koenovoj zemlji da će, kako je precizirao Dmitrij Medvedev, uništiti međusobne odnose sa zvaničnom Moskvom ukoliko isporuči naoružanje Ukrajini.

Uz osudu svih eventualnih zločina počinjenih s ruske strane, apsolutnu saglasnost da se oni procesuiraju i izreknu odgovarajuće kazne, teško je oteti se utisku da je previše dokaza koji ukrajinskoj strani „zatvaraju usta“ i lišavaju je mogućnosti da sebe predstavi kao žrtvu, a suprotnu stranu kao bezumnog, hladnokrvnog dželata.

Pošto je zločinački boljševizam praktično nestao, japanski imperijalizam zadržan na uzdama, džihadizam isto tako, preostaje da se silom, pošto milom nije moglo, na istorijsku deponiju pošalju nacizam i donekle primireni fašizam. Njihov miris se prilično oseća u Ukrajini, no, ruskim vetrom će, nema sumnje, zauvek biti odnet. U Marijupolju je sredinom juna prošle godine šibnula antinacistička promaja, ali „Azov“ nije neutralisan do kraja. Njegovi politički istomišljenici isto tako.

Borba i dalje traje, mada je ruska pobeda neminovna!
———————————————————————————–

Izvor:https://hronograf.net/2023/03/02/dragan-stojic-moc-neonacizma-u-ukrajini/


Izvori:
https://www.timesofisrael.com/staircase-in-ukraine-mall-decorated-with-giant-swastika/
https://interfax.com/newsroom/top-stories/78472/
https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/svet/2382654/kacinjski-trazi-od-ukrajine-da-prizna-genocid-nadpoljacima.html
https://www.danas.rs/svet/medvedev-upozorio-izrael-da-ce-unistiti-odnose-sa-rusijom-ako-posalje-oruzje-ukrajini/
https://www.wsws.org/en/articles/2022/06/03/ykgh-j03.html
https://www.politika.rs/scc/clanak/537338/Nadam-se-da-ce-Srbija-uvesti-sankcije-Rusiji
https://www.president.gov.ua/documents/802023-45805
Milanko Šekler: Dosije Ukrajina – totalno politički nekorektno, Novosti, 2022
Zahar Prilepin: Nije tuđi rat, Samizdat B92,2016
https://www.politika.rs/scc/clanak/537917/Sef-izraelske-diplomatije-doputovao-u-Kijev
https://www.slobodnaevropa.org/a/zelenski-ukrajina-velika-britanija/32261600.html

Podelite sa drugima:

Povezani članci