Угледни гост јутарњег програма Телевизије Хаппy, који се згража над насилним игрицама и неодговорним родитељима, па сопствено наоружано дете шеретски оправдава речима да “мора с нечим да се игра”, доктор наука који се пита где су нестала деца што сакупљају марке и сличице фудбалера, а сам по улици и телевизији прети пиштољем, главом је и брадом – Војислав Шешељ
Пише: Борис Дежуловић – Новости
Наравно, постоје објективне околности у којима живимо, постоји тај утицај глобализма, утицај западњачке културе, која је антикултура по својој природи, постоји и тај интернет који доста нашу децу уназађује, и који би требало контролисати. Деца су оптерећена видео игрицама. Некад смо имали савез извиђача, феријални савез, ишли смо да летујемо заједно, на излете, имали смо покрет горана, садили смо шуме. Играли смо кликера, возили смо ромобиле, возили смо оне троколице на куглагере, скупљали сличице фудбалера, глумаца, старих аутомобила, Животињско царство, па смо играли ‘пола бело-слике цело’, и тапке, је ли тако? Лепили сличице у албуме, скупљали марке. Ја не знам сад има ли данас уопште деце која се баве филателијом? Може ли се нешто од тога вратити? Ево, вратили су сличице, али нема више ни у чоколадицама ни у жвакаћим гумама, него купиш кесу сличица одмах у трафици! Друштво не сме да испушта из својих руку васпитање омладине.
Омладина треба да упозна Србију, да се организују те горанске радне бригаде, да раде на пошумљавању, да се друже са другом децом, да искусе и физички рад. Да пошумљавају голети. То је општекорисно за друштво, у околини Сарајева има тих шума које сам ја садио, можда ће нам опет требати те шуме. Добро, ајмо да се уозбиљимо. Дакле, обновити Феријални савез, организовати летовања у Србији. Шта сад да иду у бесна летовалишта, да троше велике паре и гледају где ће их ујести ајкула, напасти медузе или сличне ствари? Толико има ствари у Србији које треба видети и упознати, има река и језера, а имамо и то језеро на улазу у Ђердапску клисуру, које је изванредно. И уместо да се друже негде у природи, у спорту, у забави, деца се друже на друштвеним мрежама. Држава мора нешто да предузме, то проповедање насиља, то не сме бити дозвољено, то је и кривичним законом забрањено. А на интернету изгледа може. И шта ће сад овај дечак убица од свог живота? Која ће то лекарска комисија једног дана да саопшти да он више није опасан за околину?”
Овај невероватни експозе једног доктора наука у емисији “Добро јутро Србијо” на Телевизији Хаппy чули смо двадесет и четири часа након стравичног покоља у београдској Основној школи Владислав Рибникар, где је четрнаестогодишњи дечак упао са списком за ликвидацију и убио осмеро ђака. Смешно паранаучно вештачење госта у студију легитимисано је чињеницом да је реч о најгледанијем јутарњем телевизијском програму у Србији, и медију који владајућем режиму служи као незванична државна телевизија: на ТВ Хаппy, уосталом, редовни је гост сам председник Александар Вучић који се – успут буди речено – о масакру у београдској школи нацији пар дана касније очитовао управо на тој телевизији.
Па ипак, колико год вам то мало вероватно изгледало, бесловесно псеудоакадемско баљезгање једног доктора наука и његово дубоко, суштинско неразумевање деце, времена и оних, како рече, “објективних околности” – чак и кад се испоставља као званично, државно неразумевање младих – овде је мањи проблем.
Истом том доктору наука – експерту за омладину, кликере, троколице, сличице фудбалера, пола бело-слике цело, тапке, ајкуле и медузе, који се згража над западњачком антикултуром и игрицама што су четрнаестогодишњем дечаку гурнуле пиштољ у руке – пре пет година, наиме, рођени је син најпре на друштвеним мрежама једном активисти Либерално-демократске партије претио како ће му “главу скратити, па макар ми то било последње у животу”, да би мало после тога био ухапшен и осуђен на шест месеци кућног притвора јер је у једном кафићу у Батајници махао илегалним пиштољем.
Рођени син. Пиштољем И шта је тада урадио његов отац, доктор наука који на Телевизији Хаппy данас не разуме како су родитељи запустили своју децу и препустили је друштвеним мрежама? Олизао је експерт плајваз и на једној друштвеној мрежи написао, цитирам: “Опседају ме новинари вешћу да ми је син ухапшен због поседовања оружја. Шта ћу, воли дете играчке. Мора с нечим да се игра.”
Колико год вам, међутим, и то мало вероватно изгледало, чак и та чињеница – та дакле да се један доктор наука згража над игрицама што су једном дечаку убици гурнуле пиштољ у руке и не разуме како су родитељи запустили своју децу, па на вест да му је рођени син ухапшен због поседовања илегалног пиштоља реагује речима како “дете воли играчке” и “мора с нечим да се игра” – овде је и даље мањи проблем.
Исти тај доктор наука – експерт за омладину, кликере, троколице, сличице фудбалера, пола бело-слике цело, тапке, ајкуле и медузе – и сам је, наиме, једном приликом пре тридесет година као гост Милована Илића Минимакса на Телевизији Политика пред шокираним водитељем и публиком из џепа у панталонама извадио пиштољ и махао њиме по студију. И није то био једини такав случај. Уопште чешће је тај доктор наука из панталона вадио кратку цев него ону краћу, па је тако забележено да је демонстрантима на антирежимским протестима пиштољем претио и 1992. и 2017. године.
И опет: колико год вам то мало вероватно изгледало, чак је и та чињеница овде мањи проблем. Угледни гост јутарњег програма Телевизије Хаппy, који се згража над насилним игрицама и неодговорним родитељима, па сопствено наоружано дете шеретски оправдава речима да “мора с нечим да се игра”, доктор наука који се пита где су нестала деца што сакупљају марке и сличице фудбалера, а сам по улици и телевизији прети пиштољем, главом је и брадом – добро, то се само тако каже: браду никад није имао, а питање је да ли је икад поседовао и главу – Војислав Шешељ Четнички војвода Војислав Шешељ.
То, ето, да је у најгледанијем јутарњем програму у Србији, на незваничној државној телевизији, у приватном студију председника Александра Вучића о стравичном покољу у београдској Основној школи Владислав Рибникар као бихевиорист, социолог, дечији психолог, проповедник здравог живота, борац против говора мржње и активист за разоружање позван да говори вероватно најпознатији, а свакако најекспониранији српски ратни злочинац – да о јавном “проповедању насиља” говори човек који је због ратних прогона и протеривања цивила у хашком затвору одлежао једанаест година и јавни говор мржње подигао на потпуно нови левел, успоставивши га као званични језични стандард – то, ето, о Србији данас говори више од свих округлих столова, научних симпозијума и новинских анализа.
Над списковима за ликвидацију пронађеним код четрнаестогодишњег убице згража се тако човек који је сопственом руком писао спискове за ликвидацију војвођанских Хрвата, на повратак чоколадица са сличицама фудбалера, горанских радних бригада, пошумљавање голети и бригу о деци позива човек који на свом штанду на београдском сајму књига позива убичине вршњаке, “мале четнике”, да се фотографишу са њим, и који је у Хртковцима деведесет прве јавно говорио како, цитирам, “децу из мешовитих бракова треба побити”.
“Шта ће сад овај дечак убица од свог живота?” пита се тако забринути Војислав Шешељ “која ће то лекарска комисија једног дана да саопшти да он сад више није опасан за околину?” Па ајде да на крају одговоримо и на то академско питање: иста она лекарска комисија која је и њега 2014. након једанаест година хашког затвора пустила на слободу, да ваљда као безопасан за околину уради нешто од онога, како се зове, “свог живота”.
Кад сам прошле недеље на овом истом месту трагедију српске деце две хиљаде двадесет треће довео у симболичну везу са догађајима из деведесет прве, многи су ме српски експерти дисквалификовали из дискусије, иако уопште нисам говорио о људима, него о оружју. Напротив, наоружане очеве из ратова деведесетих у врло дословну и несимболичну везу – штавише, у студио најгледанијег јутарњег телевизијског програма – већ сутрадан након масакра довео је сам систем. “Систем функционише.” Тим је речима на Пинку, другој незваничној државној телевизији, нацију исте вечери утешила Вучићева председница владе Ана Брнабић.
Само неколико часова касније, како знамо, двадесетједногодишњи син пензионисаног пуковника Војске Србије у општини Младеновац очевим је калашњиковом убио осмеро мештана. Систем функционише. Колико сутра ето нових гостију Телевизије Хаппy, водећих српских експерата за омладину, Фејсбук, Твитер, спискове, игрице, цело село-шмрче бело, тапке, ајкуле и медузе.
Добро јутро, Србијо, како сиспавала?
Izvor:https://impulsportal.net/index.php/kolumne/drustvo/37079-dobro-jutro-srbijo
