…нема саучешћа јер нема ко да га изјави…сви смо данас коначно убијени…гле чуда, на Врачару…ово је последњи дан једног, бедног, вишевековног покушаја да се конституише друштво (како год схватили тај појам)…све се своди на реченицу Доситеја Обрадовића: ако не промене понашање “они ће сами себи бити Турци”….једини језик и друштвни простор у универзуму у којем је глагослки облик “учити”, дискурсом примитивних квази-родитеља претворен у суманути глаголски доживљај, “мучити”, није могао да доведе до другачијег резултата: све што нема људски облик не може да се нада људском исходу…хеј, бедници заоденути родитељством у Србији, они “уче” вашу децу, они их не “муче” како ви, охоли примитивци схватате излагање ваше дечице дуготрајном напору стицања знања ради промене понашања…данас су са овим јадним мучеником у децу пуцали сви они који су вековима исмевали и понижавали образовање и просветитељство, данас велики српски националисти у просветитељству виде проблем прекида континуитета са православљем и светосављем док се ките академским титулама и живе у просветитељским синекурама као да је Доситеј рекао да Срби прапорце замене књигама да би завршили у Савету Европе, те септичке јаме људске беде и лицемерја, тог насиља у костимима велике драме…нека ураме своје лажене дипломе менаџери српске сахране на Врачару…том станишту пепела велике несреће покондирености и примитивизма…готово је…морам бити себичан: жао ми је што се све одиграло пред мојим очима…
