Дијалог: „КАКО ДО РОДНО ОСЕТЉИВОГ ЈЕЗИКА“27.марта у 10 часова у палати “Србија”

Дијалог: „КАКО ДО РОДНО ОСЕТЉИВОГ ЈЕЗИКА“27.марта у 10 часова у палати “Србија”

У организацији Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог одржаће се  Први дру штвени дијалог на ову веома важну,али по свему  судећи  запостављену тему (можда чак и намерно) .

Колико је и зашто важно  да се  одржи први друштвени дијалог али и питање  важности „родно осетљивог језика“можда је  најбоље   исказано у Прилогу  Адвокатске канцеларије  Радић, учесника у овом друштвеном дијалогу,у коме се каже:

                                      Ревија жеља Брисела

Усвајање Закона о родној (џендерској*) равноправности и изменама Закона о забрани дискриминације и стављање ван снаге Закона о равноправности полова – није била обавеза Србије према ЕУ, како је објашњено, већ жеља да се одобровољи Брисел и отвори Кластер 4.

Поводом упућивања прописа у скупштинску процедуру, Високи савет судства предао је 20. маја 2021. године допис Министарству за људска и мањинска права и Народној скупштини, у коме је навео: Високи савет судства сматра да је законски текст у целини противуставан и супротан другим, већ постојећим законским решењима, те стога Народној скупштини предлаже или да закон не усвоји, или да га повуче из процедуре усвајања и врати предлагачу на дораду”. Мађутим, по убрзаној процедури, увече истога дана, прописи су усвојени.

Објашњавајући предности усвојених прописа, Гордана Чомић (тадашњи министар за људска права) изјавила је: “Могу да будем шта год хоћу, јер правила нема”.

На нашу примедбу да за примену “родно осетљивог језика” не постоје речници, граматика, правопис, и да наш Устав не познаје реч “род” (gender), изјавила је: “Не познаје ни пиво, па имамо закон о пиву”.

Сада, након 22 месеца, и поред новчаних казни до 2.000.000 динара, запрећене казне затвора до 5 година и оснивања Савета за родну раноправност у сваком месту у Србији, још увек постоје нерешиви проблеми у примени родно осетљивог језика за који не постоје речници, граматика, правопис, просветни кадарови и сл.

Полазећи од обавеза да врше надзор и инспекцијску контролу у вези са применом “родно осетљивог језика”, на питање “да ли користе родно осетљив језик?”, добили смо следеће одговоре:

Министарство за информисање и телекомуникацију:                       

“Министарство информисања и телекомуникација настоји да користи и подстиче коришћење “родно осетљивог језика” у службеној преписци.

РЕМ – Регулаторно тело за електронске медије: “Приликом употребе родно осетљивог језика Регулатор користи ‘Приручник за употребу родно осетљивог језика” који се налази на званичном порталу Координационог тела за родну равноправност чији је оснивач Влада Републике Србије” – “Имајући у виду наведене законске одредбе пружаоци медијских услуга биће дужни да користе родно осетљив језик од 01. јуна 2024. године, с обзиром да је Закон о родној равноправности ступио на снагу дана 01. јуна 2021. године”.

Министарство просвете:

“Министарство просвете у свом раду користи ћирилично писмо и српски језик уз попгговање правописних и граматичких правила нашег језика”.

Министарство културе:

“Министарство културе службену преписку заснива на важећим прописима Републике Србије који регулишу ову материју, као што су Закон О службеној употреби језика И писма (“Службени гласник РС”, бр. 45/91-48/18), Закон о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма (“Службени гласникРС”, бр. 89/21).

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог:

“… овај орган државне управе, као и други обвезници назначени у закону, дужни су да примењују одредбе овог закона, укључујући и родно осетљив језик који је у члану 6. тачка 17) тог закона дефинисан на следећи начин: ‘родно осетљив језик јесте језик којим се промовише равноправност жена и мушкараца и средство којим се (…)”

“Увођење родно осетљивог језика захтева извесно усаглашавање потребне регулативе од стране надлежних органа и институција (речници, граматике, правопис, кодекси шифара за образовне профиле, кодекс шифара за професије односно занимања и сл.) како би се створили услови за коришћење родно осетљивог језика, односно језика који је у складу са граматичким родом”.

 Заинтересована за остваривање правне сигурности, Адвокатска канцеларија предлаже Министру Жигманову да организује стручне састанке са институцијама, једино надлежним за покренута питања, а које нису позване да учествују у Друштвеном дијалогу заказаном за понедељак 27. марта 2023. у 10:00 часова у Палати “Србија”, а то су:

  1. Институт за Српски ј език САНУ,
  2. Одбор за стандардизацију српског језика,
  3. Матица српска,
  4. Савет за српски језик (који од данас пуноправно делује),
  5. Национални просвети савет,
  6. Завод за унапређење образовања и васпитања и неизоставно:
  7. Високи савет судства,
  8. Уставни суд Србије …

С поштовањем,

Адвокатска канцеларија “Радић”.* Изворну Реч “gender” задржати јер није адекватна нашој речи “род”.

                                Глупа прича глобалиста недефинисаног пола

Да подсетимо.Медији нису остали неми на понашање бише министарке као и целе акције  фаворизације примене“родно осетљивог језика”.Политика је,нрп. између осталог написала.

Родно осетљивом језику (ни)је место у уџбеницима.Струка наглашава да узор у писању ђачких књига не може бити „Водич за употребу родно осетљивог језика у јавној управи у Србији” него „Нормативна граматика српског језика”

(Фото Н. Марјановић)

Непремостив је јаз између струке која не одступа од става да родно осетљивом језику није место у уџбеницима и дужности коју свима који се образовањем баве намеће Закон о родној равноправности − да се убудуће „језиком који је у складу са граматичким родом” пишу уџбеници, наставни материјали, сведочанства, дипломе, звања, занимања… Према сазнањима „Политике” све србистичке катедре, са свих шест државних универзитета у Србији, и Национални просветни савет, сагласни су са стручним мишљењем Матице српске и Одбора за стандардизацију српског језика, да се новим стандардима квалитета уџбеника (који су још на нивоу предлога, нису усвојени) не инсистира на коришћењу родно осетљивог језика у уџбеницима.

− Будући да се у Предлогу стандарда квалитета уџбеника на више места, сасвим оправдано, инсистира на томе да питања, задаци и налози у уџбеницима и свим текстовима буду јасно формулисани, прилагођени узрасту и развојном нивоу ученика, да језик којим су написани буде функционалан и доприноси лакшем разумевању садржаја, потпуно је нејасно зашто се у њему инсистира на родно осетљивом језику, иако се у самом тексту предлога он не примењује, него се на његовом почетку налази реченица: „Сви појмови који су у овом правилнику употребљени у мушком граматичком роду обухватају мушки и женски род лица на који се односе.” Уколико се, сасвим оправдано, овом формулацијом желела избећи компликована реченична структура настала употребом паралелних форми за означавање особа мушког и женског пола, нејасно је зашто не би слична уводна формулација, која се из угла језичке науке сматра једино исправном, могла бити обавезан део сваког уџбеника и наставног средства него се инсистира на употреби родно осетљивог језика − наводи се у стручној оцени Матице српске и Одбора за стандардизацију српског језика у допису НПС-у у који је „Политика” имала увид.

А чини се и веома упутним подсетити и на коментаре читаоца не само поводом овог текста.

Teodora (пре 10 месеци)

Које су то млађе генерације? Ја сам 1997. и моја генерација спрда све који говоре војникиња и психолошкиња!

Станислав (пре 10 месеци)

Дозволили смо да нас глобалисти, недефинисаног пола, увуку у ову глупу причу. Зар је суштина равноправности у томе да ли ће се жена назвати писац или пискиња? Бацање прашине у очи и уништавање језика као срца нације. Наседамо на светски “новоговора” као последње будале. Пробудите се Срби, последњи је час.

 Заговарање, да се не говори о суштини (пре 10 месеци)

@Мина “Возачица, пушачица, фарбачица, вештачица, кокошарка, трубадурка, писаткиња, писачица…” …тренерка (тренерица), траварица (траварка), фармерка (фармерица), краварица, свињарица, орачица, оријашица, књиговез(н)ица, качарица (качарка), боксерица (у можини-боксерице), коцкарица (коцкарка), морнарка (морнарица), бродарка (бродарица), шоферка (шоферица), бубњарка (бубњарица, бубњара), ронилица, читачица, преводилица, вођица (вођкиња, вођуша), џинка (џиница), итд, итд.

Мина(пре 10 месеци)

Џаба Одбор за стандардизацију српског језика, сва стручна јавност и Нормативна граматика српског језика, биће онако како каже политика и некомпетентни људи за ову област; Повереник за равноправност и Гордана Чомић, која нам тако дрско и по наређењу из Европе, наметну ову главобољу.Возачица, пушачица, фарбачица, вештачица, кокошарка, трубадурка, писаткиња, писачица или пишачица(мислим на жену писца, али нисам сигурна “шта је исправно”). Е, изволте, сада смо “равноправне”.

ОПРЕМА НАСЛОВА И ПОДНАСЛОВА РЕДАКЦИЈА СЕДМА СИЛА.

ЗАХВАЉУЈЕМО СЕ АДВОКАТСКОЈ КАНЕЛАРИЈИ РАДИЋ НА ДОСТАВЊЕНОЈ ИНФОРМАЦИЈИ.

            

Podelite sa drugima:

Povezani članci