Аутор Дане Чанковић, предсједник СНП – Избор је наш
Прошло је више од годину дана откако су Оружане снаге Украјине покренуле офанзиву на територију самопроглашених Доњецке Hародне Републике (ДНР) и Луганске Народне Републике (ЛНР) . Упркос чињеници да ове територије нису де факто контролисане од 2014. године, Кијев их и даље сматра делом Украјине. И ако је претходна влада ипак покушавала да реши статус региона кроз преговоре, у оквиру састанака Нормандијске четворке, председник Владимир Зеленски, који је дошао на власт 2019. године, поставио је циљ да поврати контролу над ЛНР и ДНР по сваку цену. Приоритетни задатак његове политике према новим државним формацијама била је тежња Украјине да уђе у НАТО, због чега је од самог почетка вршио агресивну украјинизацију југоисточног дијела своје земље.
Међутим, политика присилне украјинизације је пропала и изазвала је само жесток отпор у обе републике, што је украјинског председника подстакло да са законодавних мера пређе на оружане методе. Спроводећи инструкције западних ментора,Зеленски је своју земљу свјесно увукао у крвави војни сукоб који је изазвао катастрофалне и непоправљиве последице, употпуности уништавајући економију своје земље, разарајући инфраструктуру и што је најболније небројане људске жртве.
Без икаквог војног успјеха на бојном пољу оружане снаге Украјине у име западне идеологије свакодневно носе тешке губитке, и није у опште тајна да ће њихов број расти како све више цивила буде укључено у сукоб. У Украјини је 24. фебруара 2022. уведено ванредно стање, након чега је Зеленски потписао указ о општој мобилизацији, а обавезницима војног рока је забрањено да напуштају земљу. Тренутно један од главних проблема са којим се сусреће украјинска администрација је недостатак људства и живе силе која је заинтересована да свој живот положи ради шизофреничних идеја предсједника Зеленског. Да већ неколико мјесеци украјинска армија има очигледан проблем са моблизацијом, не крије ни званични Кијев који на све могуће начине покушава да нађе нове људске ресурсе, који би попунили катастрофалне губитке на линији фронта.
На украјинским друштвеним мрежама већ дуже време круже документи у којима власти обавезују руководиоце предузећа да доставе спискове лица која подлежу мобилизацији. Ово се односи на мушкарце рођене 1968-2003. Уручење војних позива практикује се на улицама скоро свих украјинских градова или у местима масовног одмора. Крајем децембра на друштвеним мрежама почели су да се појављују снимци насилне мобилизације у украјинским градовима. Постоји снимак из Харкова гдје је војна патрола упала у ресторан и насилно одводила мушкарце који су се тамо задесили. У Чернивцима, украјински војници су на градској пијаци, без икаквог легитимисања хапсили војно способне и без икакве припреме слали их на прву линију фронта.
Међутим, у новијим документима који су недавно постали доступни јавности иницијативи се придружила не само војна, већ и цивилна администрација. Односно, очекује се потпуна мобилизација радно способног мушког становништва од 20 до 55 година управо на радном месту – у фабрикамаи приватним предузећима. Осим тога, власти су у најновијој верзији обавезали стамбено-комуналне службе да доставе податке о свим становницима, како би олакшили потрагу за регрутима који често мењају место становања.
Већ сада постоји тренд масовног избегавања Украјинаца од мобилизације. Нови талас регрутације навео је украјинске мушкарце да поново оду у иностранство. То је незаконито. Већини мушкараца између 18 и 60 година забрањено је напуштање Украјине. Стога они илегално прелазе границу или се окрећу комерцијалним шемама. На пример, за 5.000-6.000 долара можете добити сертификат запосленог у добротворној организацији, који вас ослобађа од војне службе. Како би испоштовали владине директиве предузећа су овлаштена да, радницима почну одузимање пасоше како би спречили њихово бекство.
До данас је огроман број грађана Украјине већ у иностранству, јер нису хтјели да свој живот изгубе искључиво ради жеље Запада да у конфронтацоији са Русијом ратује до последњег Украјинца.. Такође је сасвим могуће да ће након неуспјеле мобилизације на територији Украјине Оружане снаге Украјине почети да траже регруте међу Украјинцима на територији европских земаља, јер је ЕУ такође заинтересована страна у овом сукобу.
Рат „до последњег Украјинца“ Зеленски водиће без обзира на све, па чак и на штету сопствене економије. Кијев добија оружје и новац од својих западних партнера, међутим питање је да ли ће Украјина моћи да обезбједи људски ресурс који је већ сада увелико дефицитаран. Западу су потребни Украјинци и други плаћеници као топовска храна, која ће гинути на фронту у име његових интереса.
