Пише: Горанко Ђапић: Погледи: Ако Америка настави са подржавањем кијевских фашиста, распад Украјине је неизбежан
Русија једноставно неће имати избора у примјени шок терапије. Али шок ће снаћи и агресора. Друштво из ФЕД се може лако наћи у ситуацији да се замисли над посљедицама одавно уочљиве лакомислености властите политике. Хоће ли тада бити спремности у Еуропи за сукоб са Русијом? Хоће ли друштво из ФЕД моћи мобилизирати и саму америчку јавност да не размишља о властитој кризи, већ да пожели сукоб у далекој Украјини? Ако је до здраве памети, треба у то сумњтаи, закључује у свом ауторском тексту социолог Горанко Ђапић, један од наславнијих југословенских дисидената и незаобилазни суорганизатор и стратег и идеолог студентске побуне 1968. године.
Вријеме полако одмиче, али оно што је свакога дана исто то је смрт у Украјини. Аутори сулуде и опасне авантуре се на граници саме Русије, такорећи у њеном властитом дворишту и даље сматрају да је та политика сјајна политика да, рањавају и стискају Русију. Они су увјерени да је то најбољи пут да економски рањавају велику земљу, па да је потом политички изолирају од матичног еуропског дома и додатно је економски девалвирају. Дивља сатанизација свега што представља Русију и Русе већ је увелико надмашила све виђено за доба хладног рата. Не изостаје ни националне сатанизације, па је тако све што има везе са том великом земљом само ђаволово дјело. Штампа и остали медији, особито у англосаксонским земљама наликују на једноставне памфлете из доба ,,Фелкише беобахтера” и ,,Правде”, из не тако далеких времена Хитлерове и Стаљинове тираније.
Примјера ради, код обарања малезијског авиона; још много прије но што су нађене и анализиране ,,црне кутије,, британска је штампа букачки и примитивно изашла са насловима типа – ,,Путин је убио мога сина”, ,,Путин убојица” или ,,Убојица из Кремља”, итд. Нимало није било уздржаности до резултата истраге већ потпуног обиља скарадног одсуства професионалности.
Стална агресија америчке администрације у потицању кризе смањује и обезвријеђује било какова мировна и дипломатска рјешења. У правилним временским размацима криза је у сталном порасту, а ескалација сукоба је праћена растућим сукобима. Жртава је све више. Мира не може бити, јер је рањавање Русије и изазивање трајне кризе на самим њеним границама заправо и тактика и стратегија садашње америчке администрације на чијем је челу пајац који се одазива на име Барак Хусеин Обама И .
Стварни креатори те опасне политике јесу власти САД -тј. друштво из ФЕД (Федералне резерве) сам цвијет финанцијске олигархије са својим тоталитариским пројектом свјетског потпуног господства. Ни сам Олдос Хаксли у свом дјелу ,,Врли нови свијет” не би могао повјеровати да су његове страшне слутње, текућа политика актуалне вашингтонске администрације.
Потицање кризе друштво из ФЕД је учинило својом сталном политиком. Основни циљ је да се Русија изолира, политички и економски првенствено од Еуропе чији је интегрални дио. Надаље, тиме би се спријечила интеграција Еуропе од Антлантика до Тихог оцеана. Русија би се удаљила од циља да убрзано почне користити своје огромне сировинске и енергетске ресурсе. Временом би се образовао изолациони кордон око њених дугих граница са теденцом да се под огромним притиском у тај кордон угурају Кина, Јапан и јужне исламске државе. САД се надају да би ослабљена Русија постала подложно тло за могућне сепаратизме и коначно да сви њени огромни ресурси падну у руке друштва из ФЕД. Судбину Русије убрзо би доживјела ,,споро умирућа Еуропа”, претворивши се у Трећи свијет.
Њене дуге цивилизације сигурно се више не би сјећала већ слиједећа генерација, вјеројатног Еуропског калифата. Све то било би довољно за остварење програма из Протокола, у модернијој варијанти – тоталитарној владавини финанцијског капитала Изабраних. Другим ријечима, владавини новог робовласништва.
Зато је императив политике друштва из ФЕД-а временски неограничен рат средњег интензитета у Украјини, рат између два најближа словенска народа усред дугог бојишта у Еуропи. Рат заправо дуг као стогодишњи између Енглеске и Француске, своједобно.
Рат, дакле, као обични дневни догађај, пун бескрајног бројања жртава. Рат као у Руанди или Бурундију и као рат Тутсија и Хутуа. Усред Еуропе. Какав паклени План! Три тисуће година стварања еуропске грчко – римско – хришћанске цивилизације свести на бесконачне сукобе као између афричких полуљудождерских племена! То је будућност која је Старом свијету намијенило друштво из ФЕД-а. Многима се то неће учинити вјеројатним или чистим претјеривањем. Али и сви остали облици девастирања наше културе и расе у значајном су порасту.
Што значи мултиетничност, мултикултурализам и мултиконфесионализам у Еуропи? То управо значи пораст исламског демографског елемента чији су основни политички и културни постулати у непомирљивој супротности са свим основним постулатима еуропске цивилизације. Надаље, то значи у вјерском смислу владавину некоегзистентне исламске конфесије. Тако је Калифат једина права извјесност. Зато није нимало чудно да је Ердоган прави савезник САД-а, а исламски фашизам стратегијски партнер за много наредних година.
Али напад на Русију много је опаснији циљ друштва из ФЕД од свега што смо видјели за последњих три вијека од стране лондонских банкара и њихове подружнице у САД. Тај напад је одлучни покушај Лондона ( иначе главног града Жидовског Краљевства Велике Британије и Жидовских Сједињених Држава Америке) да се оконча пројекат стар готово три тисуће година. Русија није оборена 1917 г. претрпјела је огромно демографско сакаћење кроз доба из ФЕД увезеног и финанцираног уништења комунистичком револуцијом, Стаљиновим безумним терором, хладним ратом и рушењем лажне Лењинове Империје. Стално се говори о Холокаусту, о суђењу у Нирнбергу и у новије доба, у Хагу.
Ружно је лицитирати жртве и користити их у политичким обрачунима, али ипак мора се рећи Изабранима, очевима свих млетачких трговаца да су жидовски банкари из ФЕД починили 1812 г. провоцирајући Наполеонов поход на Русију готово три милијуна жртава. У Првом и Другом рату политиком њихове Антанте уништено је насилном смрћу сто милијуна етничких Руса, и много милијуна несрећних жртава широм свијета, са обје стране фронтова.
Запад Еуропе је искасапљен, а њена најразвијенија земља Њемачка је гурнута у расуло које је изњедрило тоталитаризам и ново крвопролиће. За такав безмјерно већи холокауст до дана данашњег нема ни Нирнберга, ни Хага и нити једне ријечи о големој одговорности лондонских банкара и њихове подружнице из Њујорка. Због игнорирања чињеница данас се цијели свијет налази пред огромном опасношћу. Та опасност која се крије иза приче о кризи у Украјини, тим прије што спрам ње расте равнодушност; чини је много опаснијом но што се чини. Штавише можемо говорити о прекретним временима у сваком смислу. Та времена више него икада тичу се судбине свих нас.
Докле ће догађаји у Украјини ићи из једне ескалације у другу? Није ли могућно да се једног дана пробудимо усред великог рата? Морамо знати да замајац сукоба има своју логику и није увијек сигурно да ће остати под контролом. Докле ће сукоб довести Русију и осталу Еуропу? За све би била крајње лоша опција постепен раст сукоба и његово претварање у танку границу између осредњег и много већег сукоба. Колико ће Русија моћи још толерирати растући сукоб у свом дворишту и на својим границама. Русија добро зна да друштво из ФЕД-а уништава сваку могућност политичког рјешења кризе, једном ријечју да се из дана у дан налази у све тежем положају.
Свијест о судбини која чека Стари континент мало – помало, свакако је у порасту. Шансе да се створи велико јединствено економско подручје од Антлантика до Тихог оцеана и какова је та шанса за нову велику Ренесансу, неумитно ће почети да говори сама за себе. Москва ће сигурно и даље стрпљиво настојати да се нађе разумно политичко рјешење и замор страна у сукобу дође до већег изражаја, особито у разореној Украјини. Али не треба сумњати уколико САД и даље наставе раст сукоба, да ће Москва доћи до оне точке када више неће моћи толерирати растућу агресију.
***
Москва зна да ни положај невољних америчких савезника у Еуропи није добар.
Извор: нови број магазина TABLOID
