Autor: Dušan Dojčinović
Te 2014. godine, na platou, drvored lipa, stepenicama “Južnog bloka”…
“Evo sad sam prošao pored njenog kozmetičkog salona..
Gledam je, gledam, ali da prozborim reč!?
Da sakupim hrabrost!?..
Ne, ne!.
Godinama se raspitujem o njoj, i pozdravljam preko zajedničkog prijatelja, odakle Vam šaljem ovu priču, i mejlom.
Ali da se upoznamo,i sretnemo?
E, to nema šanse.
Kolena mi klecaju, srce galopira, kao sada..
Uvek kada prođem tu, proradi neki strah, nervoza, leptirići u stomaku.
Pre je to grč.
Viđam je i za vreme praznika u crkvi.
Takođe je gledam, gleda me, i ona, ali ništa.
Onda sam gledao neki film.
Podsetio prijatelja na čoveka koji spaja usamljena srdašca, odu na kafu. Malo popričaju, pa se tu nekom dopada ili ne?.
Ovako ostajem čudom zaljubljen u Draganu, zaista vezan emocijama dok je gledam, kao igračku, kao neki skupoceni poklon u izlogu.
Dragana je nešto mlađa od mene i u tom belom mantilu, jer je manikir deluje, tako otmena, baš kao prava damica.
Iz okoline Niša, došla je sa sestrom da živi i radi.
Započela, sopstveni biznis, i to što je imućna, na položaju, ali je uvek bila prepreka da joj priđem, jer se plašim da bi me odbila.
Užasno sam patio, bio sam baš ludo zaljubljen, i dalje sam jednim delom srca❤️, kad pričam o njoj, pišem o njoj, jer na nju sam gledao kao na neko uzvišeno divno biće, a ne kao na seksualni objekt. Mada to bude i gruba šala, ne bih dopustio, da je tako doživljavam, bojim se da bih povredio, svoja osećanja, užasno patio, jer ja sam ponavljam, ludo zaljubljen u Draganu!?!
Baš kao u onoj pesmi koju nekad čujem s radija :”Dragana mi u snovima, Dragana u mojoj duši,
Kada je kraj mene nema, ceo svet se tada ruši”…
