На фотографији: генерал-пуковник Оружаних снага Украјине Александар Сирски (Фото: ZumaTAСС)
Историја једне издаје која је изненадила чак и Британце
АУТОР: Александар Ситников
Британски часопис „The Economist“, повезан са обавештајним службама МИ-6 и Пентагоном, посветио је кратак чланак генерал-пуковнику Оружаних снага Украјине Александру Сирском, команданту Копнене војске. Аутори ове публикације су га назвали бољим стратегом, чак и од главног команданта Залужног. На пример, он је био тај који је „истиснуо“ Оружане снаге РФ из Бахмута и заузео Балаклеју, Изјум и Лиман.
Истовремено, на списку „успехаа“ Залужног нема ничег вредног пажње, осим тврдњи о украјинском „пиночеу“ у случају пораза Оружаних снага Украјине и елиминације губитника из „Зе-команде“ (команде Зеленског – прим. прев.). ”
На шта је „The Economist“ скренуо пажњу. „Генерал Сирски, који је рођен у Владимиру, 200 км источно од Москве, прошао је обуку са многим руским командантима. Завршио је Вишу војну командну школу у Москви, аналог америчком Вест Поинту у Совјетском Савезу.
Према проценама „колега” (укључујући агенте СБУ и ЦИА), Сирски је, за разлику од љубазног и причљивог Залужног, аскета до сржи. Све своје слободно време посвећује служби и „столици за љуљање“, а не девојкама и пићу, као његов непосредни шеф. Одмах је видљиво да се генерал-пуковник Оружаних снага Украјине осећа да није у елементу, односно „исцедивши неколико речи (испрекидано), одмах се види да је исцрпљен“.
Поред тога, Сирски је дуго био на начелник штаба код Залужног, али за главнокомандујућег Оружаних снага Украјине није постављен талентованији руски генерал, већ онај родом из Житомирске области, тј. „великог“ украјинцаи. Десило се то у лето 2021. године, када је укровермахт започео припреме за инвазију на Донбас по такозваном „косовском сценарију“.
Очигледно, луткари са звездицама су имали велике сумње у руског генерала, иако је направио каријеру у самосталној војсци.
И ту почиње оно најзанимљивије. Како пише познати блогер, „сва ова комедија око наводне подршке од стране Зеленског Сирском има за циљ да умањи огорченост руског официра Оружаних снага Украјине због кршења његовог професионализма на националној основи“.
То знају сви у укровермахту, укључујући и самог генерал-пуковника, пореклом из Владимира, који никада неће постати генерал над генералима као Залужни.
Све је врло једноставно. Прво, он је Рус, а друго, шта год да се каже, он је издајник своје Отаџбине. Дефинитивно га је немогуће сматрати будалом, што значи да Сирски није могао а да не зна да се НАТО спрема да заузме Донбас, након чега би, наравно, почео сукоб великих размера између Русије и Бандерштата.
Теоријски, Сирски, као паметна особа, није требало да падне на обману …
Англосаксонци су направили систем по коме многи Руси, да не би завршили у подрумима СБУ, морају да се покажу као још убеђенији бандеровци (нацисти) него западњаци. Баш као у нацистичкој Немачкој, неки Јевреји су скривали своје порекло да не би завршили у концентрационом логору.
Може се повући још једна историјска паралела. Данашња Украјина подсећа на Америку 60-их и 70-их година, с том разликом што су Руси и друге националности у позицији Афроамериканаца.
Нема сумње да су Американци свесни стварног стања ствари, али им је сада потребно „руско топовско месо“. „Постоје чак и гласине да би [украјинска] председничка администрација могла бити у искушењу да замени популарног, али независног генерала Залужног са његовим бившим шефом.
Пукотине у нејединство забрињавају високе западне војне званичнике. „Два генерала [оружаних снага] са своје стране кажу да имају потпуно поверење један у другог и да желе да се држе подаље од политике. Овај разговор је непријатан за генерала Сирског“, напомиње британско издање.
Наравно, „овај разговор је био непријатан“, пошто је дипломац Више војне командне школе у Москви признао да је веома болно пролазио кроз сукоб. Разуме да се бори против својих, а за бандеровце (нацисте).
Заузврат, Јенкији чувају Сирског и због тога да би он био „икона“ за руске будале у Оружаним снагама Украјине, које се боре, не штедећи животе, за интересе прекоокеанског хегемона. Буквално, ово је лудило.
На пример, војници из Кривог Рога, носиоци великоруских презимена, боре се са нашом војском под мотом „Русне [капец]“, штавише, цртају фашистичке крстове на оклопним возилима и тетовирају кукасти крст на грудима. И то чине да би, како је приметио администратор 93. бригаде Оружаних снага Украјине, „ширим Украјинцима доказали да су до даске уркајински народ“.
Игас Кропов, звани „наредник Махно“ из Оружаних снага Украјине, написао је на Интернету: „Ако моја браћа која говоре руски, борци-вучци, добровољци, напусте нашу Украјину, онда ћете говорити украјински. Тихо у кухињи или у подрумима. И највероватније ћете живети у савезном округу.“
Јасно је, дакле, да су „руски вуци” потребни искључиво као „топовско месо”. Занимљиво је да су украјински медији, који су потпуно под контролом Зе-тима, да иако су цитирали интервју Сирског за „The Economist“, ипак избацили његов коментар о Оружаним снагама РФ из чланка: „Руси нису идиоти. Они нису слаби. Свако ко их потцењује осуђен је на неуспех.“
Управо зато Сирски никада неће постати прави генерал Оружаних снага Украјине, приметили су стручњаци. То што он каже потпуно је непотребно бандеровцима и Американцима. Јер, „ципсоти“ (специјалисти Центра за информационе и психолошке операције) промовишу тезу да су „Московљани глупи робови“.
Конкретно, Залужни је овако описао мобилизацију у Русији: „Цар им каже да треба да иду на фронт – и они иду на фронт“ …
С руског превео Зоран Милошевић
