Foto: Screenshot (Youtube/NumizmatikaNET)
У социјалистичкој Југославији постојала је само једна новчаница с ликом Јосипа Броза Тита у оптицају, она од 5.000 динара из 1985. године.
Међутим, слабо је познато то да је још једна земља издала новчаницу с Титовим ликом, и то чак неколико година прије саме Југославије. Нумизматичар Златко Вишчевић открива детаље о овој новчаници.
Новац има своју монетарну и пропагандну улогу у друштву. У првом реду служи као средство плаћања и као мјерило вриједности добара и услуга. Осим тога, има своју политичко-пропагандну улогу помоћу које издавач шаље јавности поруку одређеног садржаја.
Социјалистичка Југославија тек је крајем 1985. одлучила да на свој новац постави лик Јосипа Броза Тита, и то на новчаницу од 5.000 динара, у то вријеме најврједнију у оптицају. На лицу јој је био лик остарјелог Тита, а на наличју визура Јајца. Ови мотиви требало је да буду својеврстан позив на јединство земље која је већ пуцала по шавовима.
Оно што је необично то је да Југославија није била прва земља која је на своје новчанице ставила Тита, већ је то учинила – Република Гвинеја.
Ова афричка држава увела је нову валуту 1971. године и назвала је сили. Реч сили (сyли) на језику народа Малинке значи – слон. Један гвинејски сили дијелио се на 100 цаурија. Каури је иначе назив за специфичне шкољке које су у прошлости коришћене као примитивни новац.
На своју највећу новчаницу од 500 силија с годином 1980. централна банка Републике Гвинеје поставила је управо лик Тита, маршала и доживотног предсједника Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.
Пуштена је у оптицај 16. априла 1981, а повучена је током 1985. године, када је поново уведен гвинејски франак. Није познато гдје је штампана, ни ко је аутор ликовног рјешења. Димензије су јој 172 x 94 милиметра, на њој превладава смеђа боја, а од заштитних елемената има специјални папир и водени жиг.
На лицу новчанице лијево се налази лик Тита у одијелу с погледом благо усмјереним удесно. Десно од Титовог лика је велики назив номиналне вриједности на француском језику ‘пет стотина силија’ и датум 1. март 1960.
Испод се налазе потписи министра финансија Исмаела Тоуреа и гувернера централне банке Ламина Кондеа.
Серијски број састоји се од два слова и шест бројева. Штампан је у црној боји и појављује се на два мјеста на лицу новчанице.
Сви елементи који се јављају на њеном лицу смјештени су унутар смеђег украсног оквира. У горњем дијелу овог оквира налази се назив установе која је издала новчаницу на француском језику: ‘централна банка Републике Гвинеје’. У доњем дијелу оквира – лијево и десно – ознаке су номинале 500, а у средишњем дијелу је година 1980. Изнад ње је и упозорење за фалсификаторе.
На наличју новчанице у њеном средишњем дијелу приказ је Палате народа у Конакрију, главном граду Републике Гвинеје. Овај приказ зграде исто је смјештен унутар смеђег украсног оквира. У доњем дијелу налази се назив номиналне вриједности на француском језику ‘пет стотина силија’. У лијевом горњем и десном доњем углу оквира су ознаке номинале 500.
Сама ова новчаница није нека велика посебност у нумизматичком свијету, али је историјски занимљива јер је на њој приказан бивши предсједник Југославије. Намеће се питање – зашто?
Када се на новчаницама неке земље приказују особе, онда су оне у већини случајева значајне за њу и с њом имају неку директну везу. Јако је необично то да се на њима приказује челник неке друге државе. Још је необичније за једну афричку државу, која се тек 1958. године ослободила колонијалне власти, да само 23 године након тога поставља на своју новчаницу Европљанина, и то бијелца.
Међутим, ако погледамо друге новчанице из те серије, онда цијела прича о Титу на новцу ове афричке земље добија смисао. Наиме, тему ове серије новчаница, а којој припада и ова од 500 силија, чине антиколонијализам и антиимперијализам.
Осим Тита, на осталим новчаницама из ове серије приказани су остали страни политички челници: марокански краљ Мухамед В на новчаници од два силија, бивши предсједник Гане Франсис Нвија Кофи Кваме Нкрума на пет силија, бивши премијер Демократске Републике Конго Патрис Лумумба на 10 силија, краљ Дахомеја Беханзин, на 25 силија и краљ Лабеа Алфа Јаја Дијало, на 50 силија. На новчаницама од једног и 100 силија приказани су Гвинејци Мафори Бангура и Самори Туре.
Свим тим људима заједничка је борба против колонијализма, за независност својих народа и земаља.
Тито је постављен на ову новчаницу у вријеме у којем је Република Гвинеја била дио Покрета несврстаних, а он је био један од главних лидера тог покрета. Даље, био је врло популаран у многим афричким земљама због своје политике несврстаности, антиимперијализма и антиколонијализма. У спољашњој политици залагао се за независност и самосталност афричких земаља и многе од њих активно је подржавао на политичком, економском и војном плану. Зато на крају и није необично то што су баш њега Гвинејци поставили на своју највећу новчаницу из тог времена.
Tportal
