Демонстрације у Београду 27. марта 1941. године
Пише: Мишо Вујовић
Била је то још једна подвала Енглеза према Србима. Велика и за Србе судбиносна. Подвала од које се српски народ још није опоравио. Подвала која је разорила памћење.
Кратери у колективној меморији српског народа и данас нису затрпани истином. Те ране још крваре на измученом телу народа који Бога правде у својој химни призива, како у Нечујним звонима запази Зоран Богавац.
Британци поражени од Немаца код Денкерка смишљали су како да се са туђим жртвама обрачунају са нацистима. И Француска је бачена на колена готово без отпора. Министри спољних послова Немачке и СССР-а Ребентроп и Молотов потписују пакт о ненападању.
Процене командног кадра Југословенске краљевске војске, Владе Цветковић – Мачек и намесника кнеза Павла биле да је рат са Немачком у том тренутку раван самоубиству. На основу те процене кнез Павле Карађорђевић у Берлину преговара са Хитлером о приступању Тројном пакту где се Југославија позиционира као неутрална замља са гаранцијом да војска неће користити њену територију што је подразумевало потпуну војну неутралност.
У Бечу 24 марта 1941 године протокол о приступању Тројном пакту потписују Драгиша Цветковић председник владе и Александар Цинцар Марковић са једне и фон Рибентроп са друге стране. Три дана каније крећу демострације под паролом “Боље рат него пакт”.
Та подвала, у којој су учествовали и народ и црква, бранећи достојанство и традиционални слободарски дух, славу Великог рата, несвесни да је ти још једна мишоловка, прерашће у агонију и вишедеценијско духовно ропство под комунизмом.
Тај 27. март 1941. године определиће судбину српског народа. Срби ће искрварити у међусобним окршајима, на стратиштима у логорима на крају ће изаћи као самопоражени победници који ће себе покорити.
Док је књаз прогнаник напуштао Београд изгнан и прокужен као издајник у Британском посланству се навелико славило приношење нове жртве нацистичкој немани.
Немци ће се сада забавити жилавим и ратоборним Србима нескривено су ликовали у колевци нацизма. Британци су много пре Хитлера спроводили геноцид и расистичке акције широм својих колонија. Хитлер 1932 године одаје признање изјавом: ”Одушевљавам се енглеским народом“!
У колонизацији они су учинили немогуће” та године у Британији је основан фашистички савез којим је руководио барон Освал Мозли.
Демонстрације 27. марта 1941 године разбеснеле су Хитлера који наређује сурову одмазду над Србима. У раним јутарњим часовима 7. априла 1941. године почиње нацистичко бомбардовање Београда.
Следи распад и капитулација земље. Одмазде, депортовања, логори, геноцид, грађански рат са финалним савезничким бомбардовањем 1944. године, градова у Србији и Црној Гори такође у режији Енглеза.
„… pristupanju Trojnom paktu gde se Jugoslavija pozicionira kao neutralna zamlja…“. Каква контрадикција??!! Како је могуће бити неутралан, а истовремено бити у некаквом пакту? Аутор је заборавио, да је Србија пре тога била четири године у рату са државама које су биле на страни Немаца и каснијег „Тројног пакта“. Јасно је да је било у интересу Енглеза да се 27. март деси! Аутор не спомиње последице по Југославију, посебно по Србију, да је смо приступили Тројном пакту. А сигурно би били на крају губитници, са обзиром на резултате Другог светског рата. Ретко субјективан и површан материјал о 27. марту!