Војвођани

Пише: Бранко Драгаш

Након мог текста 00384 добио сам следећи емаил:

„Господине Драгаш, да Београд уме да влада заслуживао би да има Војводину. Овако кад се Србија према северној покрајини односи као према колонији узимајући што се узети може, док се узети може, показујући да већ деценијама Србијанци не воле не само мањине већ и Србе у Војводини – ја Српкиња – Војвођанка се радујем броју 00384 и молим судбу да број добијемо без крви.
С поштовањем Јелена Стаменковић“

Госпођи Станковић ћу одговорити јавно.

Тако сам јој и написао.

Одговорићу њој и осталим Војвођанима.

„Београд да уме да влада заслуживао би да има Војводину“. Београд не влада, него Влада Републике Србије влада. Тачније, Немањина 11. Београд је исто окупиран. Слободарски Београд није заслужио овакве медиокритете и издајнике на власти. Ко је гласао за њих? Гласали су и Београђани и грађани Војводине.

2. „Србија експлоатише Војводину“. Ту аутомашку подвалу већ деценијам разбијам званичним подацима. То, дакле, није истина. Према званичним подацима између 61-76% републичког новца за пољопривреду одлази за пољопривреду Војводине. Како се троши тај новац? То је право питање за аутономаше.

3. Пољопривреда Града Београда добија из републичког буџета само 2,1%.

4. Прилогу ко кога експлатише наводим податак да Србија производи 36 милијарди kwh и да је цена струје вишеструко нижа од светске цене. Пошто се струја добија из хидро и термоцентрала и пошто се све те централе налазе испод омрзнутог Београда, то значи да грађани Војводине и Београда деценијама плаћају социјалну цену струје, уместо реалну тржишну цену, па се тако богатсва Југа државе одливају ка привилегованој покрајини Војводина и граду Београду. То је права експлоатација.

5. „Србијанци не воле не само мањине, већ и Србе у Војводини“. Односи у државним заједницама се не базирају на љубави, ко кога воли, него на интересима. Пословица српска каже – Браћа смо, али нам кесе нису сестре. То значи, чист рачун – дуга љубав. Рачун није чист. Ти Србијанци, како их госпођа назива, експлоатисани су од Београда и Војводине. Зато су сиромашни. Где су њихови новци?

6. Прошао сам сва села и градове у Војводини. Неколико пута. Лаж је да становници покрајине себе зову Војвођани. Осим плаћених аутономаша и скоројевића на власти, нико себе не сматра Војвођанином. Љути и вредни Сремац никада неће рећи да је Војвођанин. Он себе сматра Сремцем. Ни мекани и уљудни Банаћанин себе не сматра Војвођанином. Замислите када би Лала пристао да га у вицу зову Војвођанин? Зар то није блесаво?

7. Када се новци из Немањине 11, која је оличење тоталитарног система, пребаце у Булевар Михаила Пупина 16 у Новом Саду, то не значи да ће доћи до децентрализације власти. Грађанину и привреднику сиромашног Ирига или Бачког Брега или Алибунара та промена надлежности тоталитарне власти ништа не значи. Свеједно му је да ли га лагао и крао бандит из Београда или Новог Сада. Грађани траже промену политичког система и укидање тоталитаризма. Грађани траже изворну директну демократију и децентрализацију.

8. Децентрализација значи, колико ли сам само пута ово поновио, али, нажалост, слабо се разуме, КО ПРАВИ ПАРЕ ОДЛУЧУЈЕ О ТРОШЕЊУ ПАРА.

9. Паре прави привреда и њој мора да остане од 100 створених динара свих 75 динара, док преосталих 25 динара треба да иде на надградњу у држави.

10. Од тих 25 динара 75% мора да остане локалној заједници где се та вредност ствара, 20% треба да иде за Републику, а само 5% за Покрајину.

11. О оваквој децетрализацији ниједан аутономаш не говори. Зашто?

12. Госпођа признаје да моли судбу да међународни број 00384 добије без крви. Крви?!? Какве крви? Ко је говорио о било каквој крви? Ако има крви, чија је то крв? Ко пролива крв? Зашто? Да ли је то Ваша крв, госпођо? Ваших најдражих? Или је то крв неких других, увек других, никада ваших, који треба да гину за добијање међународног броја? Ко би то требао да гине? Војвођани са једне стране и Београђани и Србијанци са друге стране. А које су националности ти што треба да гину? Већински – Срби! Срби треба да убијају Србе да би добили Војвођани међународни број и своје аутономаше на власти у новој држави. Чији је то пројекат, госпођо? Три деценије пишем и опомињем да је то опасна игра и да је намењена нама Србима. Паклени план је да се Срби покољу и сместе под једну шљиву у Београдски пашалук.

13. Ако Војводина постене заиста Република у прљавој игри Великог Брата и лудилу и покварености аутономаша, покренућу питање да се одмах Срем одвоји од Војводине. Рођен сам у Земуну и не осећам се Војвођанином. Имамо право да прогласимо Републику Срем. Главни град ће бити Сремска Митровица. Трговачко-финансијски центар Срема ће бити Земун. Ми ћемо бити сремски Хонг Конг. Ми ћемо трговати са Новим Садом и Београдом. Паре Сремаца неће ићи у Нови Сад, јер они нас из Срема не воле и отимају наше паре.

14. Где је крај нашим делењима и свађама? Где је крај нашем лудилу? Уместо да дигнете глас против тоталитарног система који ствара сиромашне грађанине у Србији, уместо да подржите предложене моделе децентрализације и увођење директне демократије у државу, изманипулисани Срби траже да се одвоје од других сиромашних Срба и моле судбину да не дође до крви, мада знају када се браћа деле у Срба увек падне крв. Зашто се играте светињама? Зашто се поигравате са нашом несрећом? Зашто призивате нове ратове и крви?

15. Можемо да избегнемо све намере наших непријатеља само ако отворено говоримо о проблемима. Само ако расправљамо и свађамо се. Не смемо се сакривати и бежати од проблема. Боље да се годинама свађамо и договарамо, него да падне невина крв.

Господо, другови,

Браћо и сестре

Не дозволите да вас манипулишу политички олош.

Ово је њихова прљава игра да би остали на власти у банкроту који следи.

Траже нове државе, где ће сигурно да владају на штету грађана.

Они су криви за наше сиромаштво.

Они су криви што се сада делимо и пребројавамо.

Много нас је мало остало. Не дозволите да вас пребројавају!

Немамо право да будемо неодговорни према својим прецима и својим потомцима.

Бранимо Србију и српство.

Бранимо све грађане Србије.

Србија је наша домовина.