Тешко нама – ЧОВИЋ

Тешко нама – ЧОВИЋ

Драгољуб ДРАЖА Петровић:

ЖВАКА У ПЕПЉАРИ: Српска напредна странка има најбоље ванстраначке личности.Такве ванстраначке личности какве у својим редовима имају напредњаци нема  ни ДС ,ни СПС,а богами  ни ЛДП,заједно.Међу  ванстраначким личностима СНС истиче се Небојша Човиц, аутор слогана „Кад је тершко -Човић”,из чега би се могло  закључити да је он, пре ванстраначког ангажмана у СНС, радио у некој агенцији за селдбе. Селите се, а не знате како да од тачке А до тачке Б пренесете трокрилни орман,тежак ко туч,наслеђен још од покојног прадеде. Онда у новинама пронађете  оглас „Кад је тешко-Човић“ . Позовете  тог Човића,и он вам пренесе трокричлни орман.Рке-коке,својеручно.

Ипак ,Човић   пре учлањења у ванстраначко крило СНС није теглио трокрилне ормане.Био је то човек са  умилним осмехом.Или боље речено-„Бандит са умилним осмехом“-како га је у  ауторском тексту пре десетак година описао неки Александар Вучић,стручни сарадник научног часописа Велика Србија.

Српски народ има узречицу: .Зна се зашто магарца зову у сватове”. Та мисао је настала далеко пре појаве Небојша Човића, када је примећено да у Србији постој обичај да те комшија позове на свадбу,ти мислиш да ћеш да једеш и пијеш, а тамо ти увале да переш судове, сечеш печење и разносиш купус салату по столовима. Човић је ту реченицу поновио два пута у последњих годину дана –најпре  када га је Александар Вучић – каква случајност – имењак и презимењак  оног  стручног сарадника из Велике Србије, позвао да у поноћ дође на Мара кану.

-Мора да је нека прослава у Звезди – рекли су му пријатељи, али је Човић по доласку  констатовао: „Зна се зашто магарца зову у сватове“.

Онда га је Александар Вучић –каква случајност-имењак и презимењак оног стручног сарадника из Велике Србије,позвао да дође на неки пријем у Скупштину града Београда,ал  да поведе и Горана Весића, а Човић је по доласку надоградио народну умотворину. Рекао је: »Зна се зашто два магарца зову у сватове”.

Међутим, ако једног дана у штампи видите заједничку фотографију Вучића, Човића и Весића, испод ње сигурно неће писати. „Три магарца на свадби”, нити ће писати: „Александар Вучић с два магарца у сватовима” (уз напомену: Вучић стоји први здесна), него ће тамо гарантовано бити потписано: .“Стручни сарадник Вучић са најближим нестраначким стручним сарадницима”. Никако: .Вучић са најближим страначким нестручним сарадницима”.

Човић је – по урбаној легенди – познат као један однајбољих градоначелника Београда, још од доласка Келта. То како је Београд функционисао од 94. до 97. не може се описати речима -то је требало доживети. Све је ишло као по лоју. Рецимо, у том златном периоду Београда у аутобус ГСП могао си да уђеш само ако се претходно памажеш лојем. И дан-данас по Петловом брду затичу људе који бесциљно лутају тим приградским  насељем, јер су у време градоначелника Човића планирали да из возила ГСП изађу код Сајма, али су заборавили да се намазу лојем, па су стигли на Петлово брдо. Где су се трајно настанили. Јер  нису могли да уђу у аутобус назад. Кажу да је Човић тада, посматрајући бусеве пуне ко сардине у  рафинисаном уљу, у којима је при  уласку и изласку клизило као по лоју,дошао на деју  да производи конзерве.

Толико је  за само три године  власти задужио Београд  да је по њему названа једна улица (Небојшина ) и једна  кула (Небојшина). Кад год је нама било тешко,ту је био он.Зато   би му било боље пристајао слоган “Тешко нама-Човић”.

Извор: danas.rs

Podelite sa drugima:

Povezani članci