Пише: Милорад Антонић:
Да ли др Шешељ својим нереалном односом према стварности, па самим тим и нереалном политиком равној немогућој мисији директно помаже Влади и премијеру Вучићу, па и осталим бившим партијашима. Јер, овај народ после свега тачно зна шта је реално а шта није, па ће сходно исксутву и понашати се.
Речником временске прогнозе у Србији су поприличне неприлике. Пре свега због утиска који провејава из реторике и садашњих и бивших владара. И то је нешто најгоре што се може десити народу, очигледно гладном напретка. Јер кад слушате бивше и садашње владаре, садашњи кажу да су за све криви бивши. Бивши с друге стране, за све што садашњи представници власти раде, предлажу и преузимају кажу да то није добро. Пошто време никога, па ни нас не чека, морали би да се упитамо:Да ли збиља треба да прођу две деценије да схватимо да нисмо, како народ каже, нигде пристали. Ни тамо и овамо. Суштински нисмо добили пролазну оцену за будући бољи живот. Осећај који тада и због таквог утиска обузима човека може се дефинисати као нека врста поправног испита. У најбољем случају. Али, и уз све, и тај наш поправни испит је чудан. Не знамо шта полажемо, и ко нас оцењује ! Не знамо шта ваља шта не ваља, коме веровати шта је добро шта није, на основу чега прихватити то што се нуди. А сви и они пре ових убеђују нас да заслужујемо живот достојан човеку савременог света. С правом и ми без њих имамо ту потребу, па у недостатку поверења, бирамио . И живимо живот по свом нахођењу, (читај лошим навикама и укусу) креирамо понашање, тј. живот. Уз присуство зачина из политичких кухиња ето хаоса. Пођимо од деце која већ у основној школи неће да пишу контролне задатке. Кажу морају по закону да им се пре најаве. Директори школа не смеју да подвикну на ученике јер имају право на адвоката. Продавац у пиљарници, прво у недостатку посла чачка нос, а онда кад купац дође сети се да је негде чуо како са купцем треба бити љубазан, па да би му удовољио нуди, убеђује га да је баш то свеже и најбоље. . ., потом опет љубазан ставља му хлеб заједнио са кромпиром у исту кесу. На примедбу купца, љути се, “. . . ти ћеш да ме учиш трговини. . . “. Даље поступање није вредно помињања. Као што данас, за разлику од пре двадесет година, остајемо без речи зато што многи без и мало згражавања читају како је човек упуцао човека због паркинг места. А од продавца, када је успео да купца избаци из продавнице, као круна свега, следи претња :“Сад ће вама Шешељ . . . . . . мајку. “
Али, то је само део поправног испита на коме још увек не знамо да ли је за наш поправни испит право питање зашто су два малолетника претукла господина Рашу Попова, или је важније од тога питање зашто то раде три пута старијем човеку од њих?!
Да ли да припремимо одговор на питање зашто та два малолетника са 300 прекршајних пријава немају прилику да на неком пољопривредном добру саде кромпир, жању жито беру јабуке, уче занат… и тако зарађују за џепарац или је питање кад већ они немају то што им једино може помоћи у социјализацији зашто њихове душебрижнице у центру за социјални рад имају редовну плату ?! Ваљда би било логично да је немају ако имамо овакав криминални потенцијал на улици.
ПИТАЊА ЗА ПОПРАВНИ ИСПИТ
Једино је познат одговор на питање зашто нису хтели метални новац који им је Раша Попов нудио!
Да ли да припремимо одговор на питање зашто ученик у основној школи има лекарску потврду да је хиперактиван и њоме оправдава све своје гадости кад га наставнци упозоравају на његове дрскости и погрешно испољену енергију, или је важније зунати одговор на питање зашто су његови родитељи тражили да он има то лекарско уверење ?!
Питање зашто ју је лекар дао, није битно. Важније од тога је питање колико дуго издавање таквих лекарских уверења траје !
Да ли треба да знамо одговор на питање треба ли нам закон по коме родитељи не смеју тући своју децу или је важније знати зашто је васпитање изједначно са тучом?
Да ли је, можда право питање за наш поправни испит, поготово за јавни Тв сервис, зашто један ничим препознатљив политичар оснива групу грађана или је питање зашто му је његова дојучерашња странка дала своја два поверљива члана за ту групу грађана ? Да га контролишу или да уз помоћ њих задржи место председника општине Нови Београд? Ако остане на месту председника ове општине значи да су га и контролисали и дали му легитимитет!
Да ли је право питање на поправном испиту Србије зашто је поскупио лимун или треба знати одговор на питање зашто му је обарана цена под паролом да је отрован?
Да ли је питање зашто се трамвајем у Београду вози девојка обучена по последњој моди или је питање зашто су јој чизмице, које носи, скупље од гардеробе пет путника у трамвају, прљаве, прашињаве, блатњаве?
Да ли је питање зашто Србија нема регулисано законодавтсво или је, за поправни Србије важније питање зашто немамо законодавство које је у складус а ншим потребама, проблемима, особеностима. . . ?!
Да ли је питање зашто је пуштен др Шешељ, или је питање зашто је то важно? Можда је важније од тога питање зашто је између прагова на железничком колосеку бели шљунак поцрнео и зарастао у траву када је то, поготово на Железничкој станици у Београду, увек био леп бели шљунак.
Да ли је, за медије, поготово, важно питање колико је било људи на митингу др Шешеља или је важније од тога зашто су уопште били?
Јер кад смо већ код др Шешеља треба рећи и ово. Дошао је коначно. Изненада, а припремано. Мислим да нема грађанина ове земље Србије који није очекивао баш то што се и десило. Дошао је и започео мантру о политичкој прошлости, а време у коме се поменута радња дешава је за разлику од политичке прошлости важнија је прича о политичкој будућности која се огледа кроз кромпир, кисељење купуса, …. Можда је др Шешељ као велики прагматичар уместо онога што је причао могао народ, до кога му је стало, да пита: „Народе мој драги, да ли вам и шта вам треба? Знам да је време спремања зимнице да ли сте успели да направите ајвар, колико кођшта кромпир, купус, . . . , да ли сте купили огрев, да ли одлазите на отворена врата у школе да видите како вам деца уче. . . ? Чуо сам да хоће да вас кажњавају са 50 хиљада динара ако до 15. 11. нисте платили порез на имовину. . ., то нема смисла, . . . гледајте ви како да приживите тежак период који је пред нама, маните казне, држава не живи од казни већ од вашег рада, здравља, прираштаја. . . “
Да ли је за наш поправни испит право питање зашто др Шешељ стално инсистира на границама велике Србије у Хрватској и БиХ или је питање: зашто др Шешељ инсистира на нереалностима да ће Сарајево и Сплит бити део Србије, без обзира што никад нису били, а ћути о Косову и Метохији због које још увек крваримо ?! Границе Србије у Македонији, за коју сви знамо где је и чија је била никад није поменуо.
Да ли је важно питање : да ли је др Шешељ дошао да руши постојећу власт и да се свети својим некадашњим партијашима или је питање шта др Шешељ постиже крајње нереалним питањима ако не контраефекат?! Питање је али збиља и најозбиљније :да ли др Шешељ таквим нереалним виђењем свога деловања и нереалне политике помаже директно Влади и премијеру Вучићу, па и осталим бившим партијашима. Јер, овај народ после свега тачно зна шта је реално а шта није, па ће сходно исксутву и понашати се.
Да ли је реално питање хоће ли му се премијер Вучић захвалити на помоћи или је право питање хоће ли ће др Шешељ и те како сарађивати са СНС и тако поново по ко зна који пут, као и сви до сада, народу продавати маглу ?!
Или можда грешим. Можда сам грешан према човеку после 12 украдених му година, али судим да би било добро питати неког психијатра: Зашто ми то све са таквом лакоћом подносимо?Зашто се, веома брзо после тек завршених, радујемо новим изборима и новим продавцима магле? Да нисмо изгубили репер за реално схватање света? Где је ту смисао за живота? Докле ће да нас интересује политичка прошлост а не политичка будућност?!
Да ли је питање за наш поправни испит зашто унутар Србије 30 километара од Бугарске границе нема живља, или је питање када је тамношњем становништву док су још били тамо, дат последњи стимуланс за пероизводњу јабука, крушака, шљива, узгој оваца?
