” Многе сам године као лијечник и кардиолог, провео лијечећи, али у последњих сам се пет година усредоточио на спрјечавање болести. Многи лијечници то често сматрају само ријечима. Не улажу много напора у планирање, развој програма или стратегије спрјечавања болести ни за своје пацијенте, али ни сами за себе. Желите ли остати здрави, потребан вам је план. Колико дуго планирате живјети? Нисам вас питао: ‘Када планирате умријети?’ Желио бих да, размишљајући о дуљини свог живота, размислите и о његовој квалитети. Планирате ли напустити овај свијет у својим шездесетима, седамдесетима или још касније? Имате ли план оптималног здравља? Особно бих желио живјети до своје стоте године. Не стога што се бојим смрти, него стога што волим живот. Не желим провести својих последњих 20 или 30 година борећи се са срчаним болестима, карциномом или артритисом. Заправо, до краја свог живота желим уживати у исто овако добром здрављу у којем уживам у овом тренутку. ”
На самом почетку своје књиге Dr. Ross Walker је изнио неке од својих жеља, циљева, прохтјева. И сами смо свједоци да нас кроз живот прате разне епидемије, болести, тако да је потребно да се едукујемо у вези са тим, те да спремно дочекамо све те мале вирусе који вребају око нас. Највећи проблем који се веже уз ријеч болест јесте адекватан лијек. Шта је најбоље ријешење, те да ли су наши лијечници заиста довољно обучени да нам помогну? Да ли је истина да марихуана може помоћи при лијечењу, те да ли се може користити као лијек? Мисао јавности о медицинском учинку марихуане почела се јављати тек недавно, иако се она употребљавала готово откако постоји човјечанство.
Тоник за смирење живаца
Марихуана има хиљаду начина примјене у медицинске сврхе. Док је била легална, до 1937 године, у САД-у се продавала као тоник за смирење живаца. Ипак, људи су користили марихуану давно прије. Она се појављује готово у свим познатим књигама учењака и мудраца. Означена је као једна од најважнијих медицинских твари, названа је „панацеас“ што значи „излијечи све“. Опојну смолу спомињу свете књиге старих Перзијанаца и Индијаца, тако да су знанственици закључили да је биљка поријеклом из Азије. Листа болести на које марихуана може дјеловати позитивно укључује мултиплу склерозу, рак и његово лијечење, АИДС и лијечење АИДС-а, глауком, епилепсију, смирење грчева, депресију, епилепсију, мигрене, астму, пруритис, несанице, озбиљне болове и смирење кашља, те многе друге. Године 1974. објављена су прва истраживања која указују на антитуморски учинак марихуане. О прастарој употреби марихуане можемо закључити из бројних античких записа. Они говоре како се канабис употребљавао за постизање среће, односно бољег расположења. Енглески свећеник, Роберт Буртон у свом славном дјелу „Анатомија меланконије“, објављеном 1621., сугерирао је употребу канабиса у лијечењу депресије. Марцо Поло описује како је Хасан ибн-ал-Саббах, оснивач секте Асасини из 11. стољећа, користио хашиш да би егзалтирао и потицао на уморства своје фанатичне сљедбенике, који су убијање невјерника сматрали религиозном дужношћу. Најприје би их довео и понудио би им бројне хедонистичке ужитке, хедонизам је уз помоћ хашиша Асасинима сличио на Рај, те им је обећао како ће, уколико буду извршавали мисију, увијек моћи уживати, чак и када умру. Ипак, та застрашујућа легенда придонијела је злом гласу марихуане, која је прати стољећима. Хиндусима је канабис кроз стољећа био универзални лијек, света биљка која помаже у медитацији, „рај за сиромашне“, „водич у небо“, „тјешитељ у тузи“. У Индији, марихуана се препоручује за потицање духа, спуштање температуре, спавање, против дизентерије, за стимулацију апетита, побољшавање пробаве, ублажавање болова и сполно преносивих болести. У Африци су марихуану користили против дизентерије, маларије и других врста врућице. Индијци су први направили подјелу производа канабиса на три врло различите категорије: најједноставнији и најраспрострањенији вид цанабиса је текућина бханг која се куха од лишћа дивљих стабљика марихуане. Подаци говоре да су бханг користили и сељаци и радници, те се користио за стимулирање апетита. Исто тако, младе жене су се, за које се сматрало да су премршаве да би биле добре супуге, дебљале помоћу бханг-тоника. Канабис средње квалитете назива се и гања те се састоји од листова и цвијетова култивиране биљке. Гања се претежно конзумира методом пушења, а много ријеђе се уноси храном. Најквалитетнији вид канабиса је цхарас, код нас познат као хашиш. Двије су најчешће појаве код пушења и осталих врста конзумирања канабиса,црвенило очију и благо убрзан срчани ритам. Нити једна нити друга појава није смртоносна. Постоје људи, најчешће пацијенти, који због околности под којима се њихова болест развија, пуше и више од десет јоинта марихуане на дан. Не можете очекивати да пушење нема никакве посљедице на ваше здравље. Марихуана не ствара физичку овисност. Психичка овисност овиси искључиво о вама самима.
Хемотерапија је један од најважнијих метода којима се третирају особе обољеле од рака. Хемотерапија се углавом обавља у више наврата, сваких неколико седмица, а хемотерапијска средства се дају интравенозно. Различити истраживачки програми и њихови резултати указују да марихуана може бити изразито дјелотворна замјена за стандардне лијекове. У једној студији проведеној на 56 пацијената којима стандардни антиеметици нису помагали, 78% их се ослободило симптома када би попушили марихуану. Познат је случај о осамнаестогодишњем младићу из Хоустона обољелом од леукемије, који је пружао све већи отпор хемотерапији рака јер више није могао подносити мучнину и повраћање. Лијечницима и обитељи било га је све теже наговорити да узме лијек о којем му је овисио живот. Замислите колико је муке потребно осамнаестогодишњаку да изгуби вољу за животом. Ипак, једног дана на опће изненађење свих, младић се сложио с узимањем лијекова и од тада није пружао отпор хемотерапији. Признао је да је пушио марихуану двадесет минута прије сваке терапије. Марихуана је елиминирала сваки порив на повраћање. Једном је десетогодишњем дјечаку дијагностицирана акутна лимфатична леукемија у јулу 1967. године. Првих неколико година добро је подносио терапију у болници. 1971. године почео је узимати први од лијекова који изазивају тешку мучнину. Дјечак је био један од пацијената који није могао контролирати анти-реакције на лијекове. Једном је његова мајка предложила његовом оцу да дјетету дају мало марихуане, но отац се није сложио јер је марихуана сматрана протузаконитом. Ипак, једног дана отац се изненадио када је дошао у посјету дјечаку, непосредно прије хемотерапије. Мајка и дјечак били су, за разлику од уобичајених ситуација пред хемотерапију, потпуно опуштени. Када је отац видио колико је добро његову сину, није се бунио. Дјечак је доживио и проживио посљедњу годину свога живота користећи марихуану прије сваке хемотерапије, што му је заиста олакшало ту посљедњу годину. Марихуана је добра у борби са још двије болести. Глауком је друга водећа болест у узроковању сљепоће. Сљепоћу узрокује неконтролирани очни притисак. Марихуана контролира тај притисак и спрјечава га. На тај начин спрјечава сљепоћу. Терапијска употреба марихуане јако је занемарена у посљедњих сто година. О многим позитивним учинцима марихуане владе држава данас шуте. Марихуана може спријечити мултиплу склерозу у напредовању. Једном човјеку када је установљена мултипла склероза, било је касно за подузимање операција. Болест је у годину дана толико напредовала, да није могао читати, писати, кретати се. Једне вечери са друговима је запалио марихуана. Ту вечер могао је нормално и без потешкоћа разговарати, кретати се, чак се и смијао без потешкоћа. Јутро је донијело болну стварност натраг, болест је учинила своје и неколико мјесеци га је држала прикованог уз кревет. Након три мјесеца, запалио је марихуану, не би ли га на тренутак извукла из депресије која га је почела озбиљно убијати. Ту је вечер осјетио невјеројатно побољшање. Мислио је да је побољшање изазвано лијеком који му је и набио тежину, а на који је трошио читаво богатство. Пушио је неколико тједана, сваки дан. Није осјећао никакву овисност о марихуани, једино што је осјећао било је побољшање. Једног су га дана, за вечером, његова дјеца и драга жена угледали како стоји на вратима кухиње. Након тога, опет је, не знајући ни сам зашто, дао прилику АЦТХ-у, лијеку. Престао је узимати марихуану. Због тог покушаја, умало је изгубио живот. Марихуана је ипак побиједила. Мултипла склероза није нестала, али марихуана му је дала шансу да настави са борбом.
Код психолошких проблема се углавном не користи, јер различито емоционално дјелује на свакога. Разлика између медицинског канабиса и марихуане, гање, траве је у томе што је медицински канабис увијек једнак. Медицински канабис је 100% природан, при његовом узгоју се не користе пестициди, ослобођен је тешких метала, потпуно стерилан и увијек једнак. За пацијенте је врло битно када конзумирају било какав лијек да им тај лијек помогне или ублажи симптоме болести. Из тога разлога врло је важно за конзумента да точно зна што узима и на који начин. Чак је било и ријечи о томе да марихуана може послужити као лијек против свињске грипе, е сад колико је то тачно, остаје нам да видимо у ближој будућности.
Забранити или потицати?
У БИХ је тема „ марихуана као лијек” забрањена. Нико не жели коментирати, избјегава се прича о томе, људи су јако опрезни у својим мишљењима. Конзумирање марихуане у Хрватској је законом забрањено, но реални су изгледи да ће се та биљка, за чији узгој данас сљедује казнени прогон, у догледно вријеме наћи међу љековитим супстанцама којима се лијече хрватски пацијенти, пише Нови лист. Амерички предсједник Барак Обама учинио је први корак ка легализацији употребе марихуане у медицинске сврхе у САД. Обамина администрација ће новим законским одредбама прецизно одредити случајеве у којима амерички федерални агенти за наркотике неће хапсити нити законски гонити грађане који пуше марихуану из медицинских разлога. Неће бити кажњавани ни њихови добављачи, односно дилери који раде у америчким савезним државама које допуштају употребу марихуане ради лијечења, јавиле су агенције.
За Барацка и марихуану се вежу још неке приче. Наводно је баш Барацк Обама у младости био јако несташан и често конзумирао марихуану; у својој раји је наводно увео правило – потпуно увлачење, што је значило да ниједан дим не смије да се ‘баци’.
Др. Игор Бољбух – директор болнице „ Др Воробјев „:
„ За људе који пате од рака, значи то је само једна мјера која даје њима могућност да буду у том неком нормалном стању, да могу издржавати бол од рака и за ту категорију људи ја мислим марихуана јесте могућа као медицинско средство, за друге то је велико питање.“
Директорица, примаријус доктор Мана Мехић Басара из јавне установе Завода за алкохолизам и друге токсикоманије кантона Сарајево каже :
“ Став овог завода је да велики број примјера веома озбиљних и тешких стања овисности о препаратима канабиса са изразитим здравственим компликацијама аргументовано иду у прилог стручне и научне тврдње да не постоје лаке и тешке дроге, већ да све, па и марихуана изазивају озбиљне последице по здравље човјека, те се не могу сврстати у љековита средства нити дозволити њихова медицинска употреба.“
Бивши штићеник Удружења грађана „ Викторија „ из Бања Луке Марио Јелача:
„Ја могу да кажем да сам се сусрео са смрћу 4 пута, не од марихуане, од тежих дрога, али ипак, почело је све од марихуане. Е сад колико ко то може да разумије. Рехабилитација је трајала 2 године, а раскрстио сам након 1,5 годину дана , стао на своје ноге и рекао никад више. Човјек кад проживи тако нешто страшно, барем ја сада са неког мог аспекта , можда када ти падне на памет и када чујеш са стране само се мало сјетиш како је било, сјетиш се мука и мислим да је сасвим довољно да ублажиш то нешто своје. Прве посљедице су биле на друштвеном нивоу, типа посљедице тражим неки посао и кад се чује да сам ја био тај неко, одмах ту се неке баријере стварају, људи су поприлично примитивни и слабо приступају том проблему, код нас важи она политика то се дешава код комшије у дворишту, не дешава се у мом.“
Злоупотреба марихуане
Марихуана је психоактивна супстанца уз коју је везано највише жаргонских израза, трава, вутра, ганџа. Поред различитих назива, уз марихуану су везане и бројне предрасуде, а најчешћа је сврставање у групу тзв. лаких дрога. Подјела на „лаке” и „тешке” дроге је сама по себи неоправдана и штетна и за то постоји више разлога. Прије свега суштина проблема зависности јесте психичка зависност, тј. неодољива жеља да се у неким ситуацијама конзумира психоактивна супстанца ради њеног хемијског ефекта. Таква особа касније улази у зону високог ризика да повремено конзумирање постане учестало, да ‘сем марихуане укључи и друге психоактивне супстанце и одређеном прогресијом заврши као болест зависности, тј. наркоманија. Особе које конзумирају марихуану тешко је препознати када нису под дејством ове дроге. Марихуана има карактеристичан, јак мирис и може бити исте боје као и обичан дуван или мало више зелена. Најозбиљније последице употребе марихуане су: губитак воље и иницијативе, оштећење плућа, атрофија мозга, хромозомска оштећења, поремећаји менструалног циклуса и нивоа тестостерона.
Да ли ће марихуана уопћено постати главни лијек против опаких болести, вријеме ће показати. Можда нисмо ни свјесни учинковитости и близине лијека који можда најбоље може помоћи у смањењу болова, те спрјечавању ширења вируса.
Извор: www.novinar.me
