Локал у припреми

Људи измишљају, поједностављују ствари, праве се да све знају, па кад их питате, рецимо – како је Жарково добило име, кажу: био неки Жарко, а звали га Во. Добро, постоји одређена могућност да је Жарково добило име по неком Жарку Волу, али – питате их ви опет – како је Вождовац добио име? То је бар лако – казаће вам они – био једном један вожд, а водио овце. Или – био један вожд, а у хороскопу био ован.

У таквом амбијенту, где људи неће да мућну главом и проникну у срж проблема, већ све прихватају здраво за готово, најтеже је реформаторима. На пример, потпредседнику Вучићу – његов просечан радни дан мора да је паклен, распет између Пиносаве (СО Вождовац), Брисела (Кингдом оф Белгиум), Косовске Митровице (Републиц оф Косово), он једноставно речено ради и решава проблеме. Кад он обећа датум, добијемо не један, већ два датума, кад у истом дану на истом месту истовремено обећа канализацију грађанима Пиносаве, хапшење Дарка Шарића, бољи живот крајем 2014 – сигурни сте да ће тако и бити. Пиносавци ће добити канализацију, биће ухапшен не један, већ најмање два Дарка Шарића, а РТС ће крајем 2014. коначно репризирати „Бољи живот“.

Зато је подршка Александру Вучићу незапамћена – подржавају га сви на овом свету: од Жарка Вола, митског оснивача Жаркова, преко Пиносаваца, риплијеваца, Рипањаца, оџачара, Оџачана, па све до господина Курца. Нови шеф аустријске дипломатије, Себастијан Курц, наиме, већ првог дана свог мандата поздравио је добијање два датума и напоре, пре свега Вучића, у евроинтеграцијама Србије. Двадесетседмогодишњем аустријском министру међу првима су честитали управо Срби из Беча, јер су у господину Курцу, вероватно, уочили све врлине господина Вучића.

И стварно, кад се мало боље погледа види се да су каријере Курца и Вучића веома сличне – обојица су млади ушли у политику, обојица су по образовању правници, обојица раде за добробит своје земље и свог народа. Не треба подсећати да је пре господина Себастијана Курца, још један аустријски политичар, господин Гузенбауер, подржао господина Вучића, па ће ова бечка веза сигурно ускоро резултирати сусретом на највишем нивоу и ојачати сарадњу две пријатељске земље. Или ће господин Курц скокнути у Београд до Вучића, или ће господин Вучић отићи у Беч до Курца. А можда и до Гузенбауера. То ће сигурно изазвати и велико интересовање аустријских привредника за улагање у нашу земљу.

И као што су наши људи из Аустрије једногласно подржали господина Курца, тако су грађани Србије на изборима протеклог викенда масовно подржали господина Вучића за председника општина Вождовац, Оџаци и Костолац, пошто је претходно већ постао председник општина Ковин, Врбас, Земун и Косјерић. Ти избори у локалу, фактички, само су „локал у припреми“ за оно што следи – масован излазак на републичке изборе где ће коначно цела Србија постати Вучитрн. Мора, наиме, неко да поВУЧЕ напред ову земљу, па макар се на крају наболи на трн. Јер болне реформе и јесу оно што нам је потребно да бисмо изашли из ове кризе у што већем броју.

Доста више јалове критике, хајмо мало да ствари сагледамо реално и назовемо их правим именом. И презименом.